Raka je već bila iskopana i trebalo je samo da legnemo u nju i sahranimo sve nađe nade o plasmanu u osminu finala Evropskog prvenstva. Ali Luka Jović je imao drugačiji plan i u petom minutu sudijske nadoknade ostavio je Srbiji kakvu-takvu nadu da će u poslednjem kolu protiv Danske izboriti nokaut fazu. Uz napomenu da izvedbom protiv Slovenije to ničim nismo nagovestili, pošto smo se uz vrlo lošu igru i puno sreće izborili za remi od 1:1.

I kad smo svi pomislili da smo se upokojili, neočekivani dvojac nas je digao iz mrtvih. Ivan Ilić je iz kornera poslao savršenu loptu, a to tog trenutka skoro pa neprimetni Jović još jednom demonstrirao da je majstor kamuflaže i glavom konačno matirao do tog trenutka odličnog Jana Oblaka.

Svoje umeće on je više puta demosntrirao u direktnim duelima sa Aleksandrom Mitrovićem, ali valjalo bi da budemo iskreni prema sebi i priznamo da je Slovenija večeras bila bolja ekipa, a Srbija - srećnija. Jeste pred kraj meča ona bila ta koja je napadala, ali tada već nije imala izbora. Prvo poluvreme ja bacila niz vodu, a i u drugom je često izgledala kao ekipa koja nije baš sigurna šta hoće i treba da radi. Slovenija jeste.

Znali su Kekovi puleni i stručni štab gde leži najveća šansa da naude Srbiji i dočekali su je u 69. minutu - iz kontre. Nisu se tada proslavili srpski rezervisti Mijat Gaćinović i Sergej Milinković Savić. Kumovala je kontri Slovenije izgubljena lopta krilnog igrača AEK-a, a ležerno, nonšalantno, da ne iskoristimo neki teži izraz, (ni)je pokušavao da je sanira SMS. Kao da se prilikom trka unazad vezisti Al Hilala prekinuo signal, kada je lopta prebačena sa njegove na suprotnu stranu. SMS nije stigao. Usporio je i ostavio desnom beku Slovenije sve vreme ovoga sveta da mu se ušunja iza leđa, ugasi nadu desetinama hilja Srba i razgali maltene isto toliko Slovenaca.

Koliko smo prostora davali rivalima i koliko su nam lako dolazili do gola možemo da budemo srećni što se na tome završilo. Jer svaka ozbiljna ekipa iskoristila bi ovakvo izdanje da finiš učini rezultatski nebitnim. Slovenija to nije, pa je Luka Jović obukao odelo spasioca i izdigao se u heroja nacije. Istina, posle večerašnje parije ni sami nismo sigurni koliko smo sposobni da protiv Danske izborimo tu osminu finala.

Poručio je Dragan Stojković, dan uoči utakmice slovenačkim novinarima „Mi izlazimo na teren da vas pobedimo“, no Srbija sve do završnih pet, šest minuta prvog poluvremena nije izgledala kao reprezentacija koja ima kapacitet za pobedu. Ipak, tamo gde je stala u prvom nastavila je u drugom delu. Ako je zaršnica prvog dela predstavljala rolerkoster, drugo je, adrenalinski gledano, bilo hodanje po užetu između dve litice, bez zaštitne opreme, bez padobrana. I Srbija se, ni sama ne zna kako, dogegala do druge strane... Sigurne, samo do utakmice sa Danskom koja nas na istom mestu kroz pet dana.

Jeste Srbija, samo u prvim taktovima utakmice delovala razigranije, lepršavije, sa željom da diktira ritam i nameće tempo od uvodnog zvižduka sudije Išvana Kovača, no brzo su joj Zmajčeki spalili krila, sa nekoliko prilika i udaraca ka Rajkoviću već do desetog, petanestog minuta. Već u četvrtom minutu Gnezda Čerin je sa ivice šesnaesterca testirao Rajkovića, koji minut kasnije, Mlakar je pobegao srpskoj odbrani, a Slovenija nije povela samo zato što se sprski čuvar mreže isprečio i zatvorio prolaz lopti namenjenoj prostoru između njegovih nogu.

Sve do pred istek pola sata igre, nije Srbija imala udarac ka golu. Iako je posed neznatno bio na njenoj strani, sadržao je prefiks “jalov”, sve dok nije napravljen višak na levom boku. Upropastio ga je Ivan Ilić, umesto centaršuta maltene je predao loptu u noge defanzivcima rivala, no koji sekund kasnije, izveo je solidan popravni. Ponovo centaršut, spojio je Vlahovića sa golom, ali Oblak je rutinski sačekao loptu poslatu glavom sa ivice peterca. Ubrzo, Srbiju su metar i bolja reakcija Aleksandra Mitrovića delili od vođstva. Prvi korner za Orlove, Tadićeva lopta doletela je na drugu stativu, ali tamo je Elšnik smetao Mitrogolu taman toliko da ovaj okrzne, a ne zahvati loptu.

U završnih desetak minuta prvog dela, konačno je prokljčala minhenska arena. Lavinu je pokrenuo Timi Elšnik. Sreća je prvo pogledala Sloveniju da se lopta od Saše Lukića odbije ispred veziste Olimpije i pred njim ukaže otovoren put ka golu. A onda sreća, sekund kasnije pogledala Srbiju – stativa je spasila Orlove, da bi usledio nekontrolisan poravni Benjamina Šeška, koji se, popot Harija Kejna u Gelzenkirhenu, izgubio u prostoru između Milenkovića, Pavlovića i Rajkovićevih istrčavanja i boksovanja lopte.

Beše to alarm za Srbiju. Srbiju koja je za 40 minuta fudbala imala previše odigranih pasova unazad i tek prstohvat onih između linija i u završnu trećinu Kekovog tima. Beše to okidač, varnica, nakon koje se pojavio plamen, ne i buktinja koju smo priželjkivali. Nizali su se opasni napadi, od slobodnjaka Dušana Vlahovića (pravo u živi zid), , preko Tadićevih lažnjaka u šeasnaestercu među korpulentnim slovenačkim čuvarima, Mitrovog zicera koji zbog prethodnog ofsajda ne bi bio priznat zbog ranijeg ofsajda Andrije Živkovića, do Lukićevog hrabrog trka od 60 metara, te kasnije (posle odbitka) i udarca veziste Fulama koji je, nažalost završio na nozi Elšnika. Najopasniji igrač Slovenije iz prvog dela, ako ne vođstvo, sprečio je ozbiljne muke za Oblaka.

Imao ih je jedan od najboljih čuvara mreže u Evropi u drugom delu, prilično, ali ih je sve rešavao mirno i hladnokrvo - manirom koji pristaje takvom golmanu. Skinuo je Mitrogolu ziver pripremljen od strane Dušana Tadića već u 47. minutu, dva minuta kasnije samo što nije nastradao od pokušaja intervencije Jake Bijola. Ništa nije mogao kod Mitrovog udarca iz 72. minuta, no tada mu je leđa sačuvao Karničnik. Blokirao je najboljeg strelca Srbije taman toliko da lopta pogodi prečku. Do kraja je samom svojom pojavom među stativama ulivao sigurnost saigračima, ali na kraju je i sam ostao skrhan. Kod Jovićevog gola nije imao šansu.

Izrotirao je do kraja utakmice Piksi sve što je mogao, uveo Birmančevića i Samardžića umesto Živkovića i Tadića. Srbija je nastavljala da pokušava, ali da se odbija o zid u šesnaestercu Slovenije. Sve do poslednjeg minuta nadoknade kada su nade napustile gotovo svakog navijača na stadionu. A onda erupcija. Možda baš ono što nam je potrebno za "finale" sa Danskom.

SLOVENIJA – SRBIJA 1:1 (0:0)

/Karničnik 69 - Jović 95/

Stadion: „Alijanc arena“ u Minhenu

Sudija: Ištvan Kovač (Rumunija)

SLOVENIJA (4-4-2): Oblak – Karničnik, Drkušić, Bijol, Janža –Stojanović (od 76. Verbič), Čerin, Elšnik (od 90. Brekalo), Mlakar (od 63. Stanković) – Šporar, Šeško (od 76. Vipotnik).

SRBIJA (3-4-1-2): Rajković – Veljković, Milenković, Pavlović – Živković (od 81. Birmančević), Ilić, Lukić (od 63. SMS), Mladenović (od 46. Gaćinović) – Tadić (od 81. Samardžić) – Mitrović, Vlahović (od 63. Jović).

500