Luis Zečević Džon: Otac sa Kariba, majka insistirala na tečnom srpskom kad se ode u Beograd
Vreme čitanja: 5min | uto. 18.03.25. | 17:17
Mladi talenat iz dijaspore je već sa 15 godina bio deo Arsenalovog U18 tima, a sad trenira i sa seniorima pod vođstvom Mikela Artete. Njegova fudbalska priča, odrastanje u Engleskoj i ljubav prema Srbiji, čine ga jednim od najzanimljivijih mladih igrača koji bi mogli da obuku dres Orlova u budućnosti
Pre godinu i po dana, srpska fudbalska javnost saznala je za talentovanog mladog igrača koji se razvija u Arsenalovoj akademiji. Njegovo ime postaje sve zvučnije, a sad je pravi trenutak da ga bolje upoznamo. Luis Zečević Džons kaže da se zaljubio u fudbal “još dok je bio u majčinom stomaku”. Odrastao je u Kemdenu, gde je od malih nogu zavoleo igru.
“Moj tata je strastveni ljubitelj fudbala i uveo me je u sport kad sam imao samo četiri godine. Oduvek me je inspirisao Sadio Mane. Tata je veliki navijač Liverpula, a ja sam obožavao Maneovu igru, završnicu i neverovatnu radnu etiku”, kaže Zečević Džon za Mozzart Sport.
Karijeru je započeo u Ridžents Park klubu, a prvi značajniji trenutak dogodio se na Gotija kupu 2019, kad je imao samo 11 godina.
“Bio sam najbolji strelac U12 kategorije na turniru (21 gol u 6 utakmica), a ubrzo nakon toga skauti Arsenala su me primetili”.
Izabrane vesti
Par sezona kasnije, Zečević Džon je potpisao trogodišnju stipendiju sa Arsenalom, počevši od sezone 2024/25. Bio je to ogroman korak ka profesionalizmu – specijalizovani treninzi, obrazovni programi i prilika da živi od fudbala. Pored toga, potpisao je i ugovor sa Najkijem, što dodatno potvrđuje njegovu vrednost u fudbalskom svetu.
“Ne bih mogao da postignem sve ovo bez onih koji su me podržavali na mom fudbalskom putu – porodice, voljenih, prijatelja. Sad imam mnogo više obaveza u klubu, treniram pet do šest dana nedeljno, sve češće sa starijim timovima (U19 i U21), a ponekad i sa prvim timom, što je zaista ogromno priznanje, jer imam priliku da radim sa igračima svetske klase i vrhunskim trenerima”.
(©Starsport)Zečević ne uzima ovakve prilike zdravo za gotovo. Njegova zrelost prevazilazi njegove godine.
“Velika mi je čast što sam deo ovog velikog kluba. Gledajući njegov preporod iznutra, shvatio sam koliko su rad i posvećenost ključni za dolazak na vrh. Arteta to traži, Arsenal to zahteva, i zato svakog dana radimo na tom nivou”.
Jedna od njegovih najvećih prednosti je svestranost.
“Mogu da igram bilo koju poziciju u napadu. Obožavam da postižem golove i asistiram”.
Prethodno je uglavnom igrao kao krilni napadač, ali u poslednje vreme sve češće nastupa kao devetka. Prošle sezone pokazao je i svoju prilagodljivost, igrajući na različitim pozicijama kad je to bilo potrebno, uključujući i desnog beka.
“Igranje u različitim ulogama je nešto u čemu zaista uživam”.
Kako je već pomenuto, Zečević Džon je prošle sezone postao deo Arsenalovog tima do 18 godina, gde je golovima i asistencijama odmah pokazao talenat. Ove sezone, a posebno u poslednje vreme nakon povratka od povrede, postao je ključni igrač tima.
“Trenutno mi ide dobro, pozitivno utičem na utakmice u kojima igram”, kaže on, a to potvrđuju i brojke: četiri gola i pet asistencija u poslednjih devet nastupa od januara.
Kao igrač, Luis nudi profil koji se retko viđa u Srbiji. Direktan napadač, vešt u situacijama jedan na jedan, sa izuzetnim fizičkim predispozicijama – brzinom, snagom i sposobnošću da igra kroz kontakt. Pored toga, ozbiljna je pretnja za gol i veoma koristan u visokom presingu, često osvajajući lopte na protivničkoj polovini.
Što se tiče napretka u protekloj sezoni, Luis ističe: “Uvek pokušavam da unapredim sve aspekte igre, ali istovremeno najviše radim na svojim najboljim osobinama – brzini, driblingu i završnici”.
Njegovo egzotično ime potiče od britanskog oca karipskog porekla i srpske majke iz Sarajeva. Porodica njegovog oca vuče korene sa Svete Lucija i Dominikane.
Iako je odrastao u Engleskoj, Srbija mu je i dalje veoma bliska.
“Obično je posećujem nekoliko puta godišnje, jer imamo blisku porodicu u Beogradu”.
A ni jezik Luisu nije problem.
“Govorim tečno srpski zahvaljujući mami, koja je insistirala da se kod bake uvek pričam srpski, tako da zapravo nikad nisam imao izbor”, smeje se dok priča.
Od srpskih fudbalskih igrača, najviše ceni Dušana Vlahovića.
“Njegova strast prema igri je očigledna, a sposobnost postizanja golova je jednostavno neverovatna. Sergej Milinković Savić je takođe igrač kojeg veoma poštujem”.
(©Starsport)Iako je Luis pozivan u engleske kampove na nivou U15, prošle godine je obukao dres Srbije za meč U16. Izuzetno pozitivno iskustvo.
“Cela moja porodica bila je izuzetno ponosna na moj debi. Mnogi su putovali u Podgoricu da gledaju utakmicu protiv Crne Gore”.
Na pitanje da li ga već prepoznaju na ulicama Balkana, osmehuje se.
“Ja (još) nisam velika zvezda... ali nekoliko puta su me ljudi prepoznali ili su mi rekli lepe stvari”.
Zečević Džon će nastupiti za Srbiju na predstojećim kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo za igrače do 17 godina.
“Ponosan sam što predstavljam Srbiju i veoma sam zahvalan što imam priliku da igram za ovaj tim. To mi takođe daje šansu da posetim porodicu u Srbiji i učinim ih ponosnim, što mi mnogo znači. Radujem se ponovnom okupljanju sa timom i što ćemo ponovo zajedno igrati protiv najtalentovanijih igrača u našoj starosnoj grupi iz cele Evrope. Biće to veliki izazov”.
Kad govori o ambicijama za turnir, dodaje…
“Kao prvo, cilj je uvek da pobedimo. Što se tiče mene lično, nadam se da ću postići gol, asistirati i, naravno, pokazati talenat na velikoj sceni”.
(©Starsport)Srbija U17 u sredu kreće u kvalifikacije protiv Holandije. U grupi su još Mađarska i Portugal, a za razliku od prethodnih godina, kad je na završni turnir išlo 16 ekipa, sad ih ide samo osam. To znači da Srbija mora da osvoji ovu zahtevnu grupu.
Hoće li Zečević Džon jednog dana zaigrati i za seniorsku reprezentaciju Srbije, pitanje je na koje samo vreme može dati odgovor, jer je Engleska i dalje opcija. Ipak, ohrabruje što već nastupa za našu zemlju, za razliku od igrača poput Pavlovića i Bajčetića, koji nikad nisu obukli srpski dres.
U savremenom fudbalu, igrači obično ne donose konačne odluke sa 17 godina. Zato je ključno da im pružimo podršku, učinimo da se osećaju kao deo porodice i budemo strpljivi, nadajući se da će to ceniti i odlučiti da ostanu. Baš kao što je to učinio Jan-Karlo Simić.
Piše: Kristijan Plazonja
tagovi
Obaveštavaj me
Arsenal
.jpg.webp)
.jpg.webp.webp)
