Luis Dijaz - neuhranjeni domorodac koji je voleo vozove
Vreme čitanja: 5min | ned. 30.01.22. | 14:55
Iliti jedna od onih priča o autsajderima koji su dotakli zvezde...
Sve je, odjednom, bilo novo za Luisa Dijaza. Iako je odrastao pored granice sa Venecuelom u severoistočnoj Kolumbiji, mladi krilni fudbaler nikada ranije nije kročio u inostranstvo kada je pozvan da predstavlja svoju zemlju na Kopa Americi domorodačkih naroda sredinom 2015. Bilo mu je 18 godina.
Kao član najveće autohtone zajednice u Kolumbiji, Guahiro, indijanskog naroda koji živi duž kolumbijsko-venecuelanske međe, nije mogao da bude uzbuđeniji pošto je impresionirao lokalnu legendu Karlosa Valderamu i njegove saradnike.
Izabrane vesti
Lučo Dijaz, kako mu je nadimak, stigao je na teren gde su birali 26 fudbalera koji će predstavljati reprezentaciju autohtonog kolumbijskog tima na takmičenju, i kada je dodirnuo loptu, napravio dva driblinga, trenerski štab ga je izabrao za jednog od svojih najboljih aduta.
Otputovao je u Čile na kontinentalni turnir, odigrao sve utakmice, postigao dva gola i nosio kapitensku traku oko ruke.
"Takmičenje se održavalo u Čileu, tako da smo leteli pet sati i mogli ste da vidite kako mu oči sijaju posle tog iskustva. Lučo je umeo da nas pita da li može da jede isti obrok više puta. Bio je tako skroman", rekao je za BBC Sport bivši kolumbijski internacionalac Džon Posiljo Dijaz, koji je trenirao ekipu.
Iako se ta osobina - u nedostatku dokaza - nije promenila, jedna stvar svakako jeste. Dijaz je od tada išao na mnoga druga putovanja. I tek će. Jer posle obaveza u nacionalnom timu Kafeterosa u sklopu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, Lučo će prvim letom za Englesku. Ono što se najavljivalo tokom poslednjih nekoliko dana danas je dobilo i zvaničnu potvrdu: skromni, gotovo neuhranjeni domorodac s kolumbijsko-venecuelanske međe, potpisao je za jedan od najvećih klubova na svetu.
Luis Dijaz ponosno je podigao dres Liverpula!
Lučo sada ima 25 godina i lepo evropsko iskustvo iza sebe. Uveren je da je spreman za naredni korak u karijeri. A u isto je očito uverio i Jirgena Klopa.
U Portugaliji je od leta 2019, kada je stigao iz kolumbijskog Juniora koji je na osnovu obeštećenja inkasirao 7.220.000 evra. Zenit je bio uporan, obigravao oko talentovanog južnoameričkog ofanzivca, njuškao je tu i Kardif, naposletku i Totenhem, ali Dijaz je na nagovor zemljaka Radamela Falkaa i Hamesa Rodrigeza odabrao Porto. U međuvremenu, postao je jedan od nosilaca igre na Dragau, te je u aktuelnoj sezoni na 28 utakmica postigao 16 pogodaka uz šest asistencija.
Pratio je Klop sve to...
Lučo je bio nezaustavljiv i tokom prošlogodišnjeg izdanja Kopa Amerike. Onog pravog. Ne domorodačkog. Pogađao je mrežu protiv Brazila, Argentine i Perua, završio turnir sa četiri pogodaka, kao najbolji strelac zajedno sa Lionelom Mesijem, a Kolumbija završila kao trećeplasirana.
MRŠAVKO IZ BARANKASA
Jedan od Dijazovih hobija u detinjstvu bio je da tri puta dnevno gleda duge kompozicije vozova kako prolaze pored njegovog malog sela Barankas, noseći ugalj iz Serehona, jednog od najvećih površinskih rudnika te rude na svetu. Većina proizvoda se iz tog mesta utovara na brodove i šalje u Evropu.
Dok su vozovi prolazili, mali Lučo se često pitao da li će i on ikada imati priliku da vidi sveta. Vrlo malo dece rođene u regionu La Guahira je zapravo dobije. To je jedno od najzapostavljenijih oblasti od strane kolumbijske vlade, gde je prema zvaničnim podacima 4.770 dece umrlo od neuhranjenosti između 2008. i 2016. Humanitarna kriza i dalje traje i privukla je pažnju raznih svetskih organizacija.
Kada se strateg domorodačkog tima Posiljo Dijaz prvi put susreo sa novom akvizicijom Redsa - a beše to 2015. godine - bio je zaprepašćen koliko je mladić izgledao neuhranjeno.
"Na trenutak smo pomislili da će mu biti veoma teško da nastupi jer je izgledalo da ima problema sa neuhranjenošću. Bio je veoma mršav i gubio je duele sa drugim igračima. Ali uprkos tome uspeo je da se izdvoji među 400 kandidata i da uđe u tim od 26 igrača. U početku je igrao kao napadač, međutim sa velikim problemom u igri. Imao je običaj da juri loptu spuštene glave, pa ponekad nije ni primetio da je stigao do kraja terena. Bio je veoma brz i imao je odličnu tehniku. Lopta bi mu se 'zalepila' za nogu poput lepka", prisećao se trener.
Luis Díaz, de origen wayuu, representa el talento y perseverancia de nuestras culturas indígenas. Aplausos al goleador de la Copa América. pic.twitter.com/VXKEvIbP8u
— NelsonFredyPadillaC (@NelsonFredyPadi) July 10, 2021
⚽ #OrgulloIndígena| Desde @ONIC_Colombia nos alegra el llamado que le hace la @FCFSeleccionCol a Luis Díaz, joven Wayuu que inició su camino deportivo en nuestra Selección Colombia Indígena, como apuesta de paz más allá del balón. @luiskankui @JuniorClubSA @PibeValderramaP. pic.twitter.com/s7uj5CDp9x
— Organización Nacional Indígena de Colombia - ONIC (@ONIC_Colombia) August 28, 2018
Na kraju, Kolumbija je izgubila u finalu Kopa Amerike domorodačkih naroda sa 0:1 od Paragvaja. Dijaz je završio takmičenje sa dva gola uz svoje ime i svetlom budućnošću.
VALDERAMA NANJUŠIO DRAGULJ IZ ZAPOSTAVLJENIH KAMENOLOMA
Kako se vratio iz Čilea, Luis nije otišao kući u Barankas. Umesto toga, Valderama, taj mudri lisac, preporučio ga je drugoligašu Barankilji, filijali Juniora. Ostavio je takav utisak da je čak naveo tim da stvori novu starosnu grupu kako bi mu se prilagodio.
"Kada smo ga doveli, Lučo je napunio 18, ali su omladinski turniri ovde u Kolumbiji podeljeni između uzrasta do 20 i do 17 godina. Nije bio spreman da igra sa prvom i bio je prestar za drugu grupu, pa smo morali da smislimo rešenje. Tada smo odlučili da pokrenemo tim do 18 godina da bismo njemu i drugim momcima dali više vremena za igru. Međutim, nije se dugo zadržao u njemu. Do kraja te godine već je nastupao za našu ekipu do 20 godina", rekao je Fernel Dijaz, koordinator omladinske škole Barankilje.
Izbor urednika
U tom trenutku nije bilo sumnje u Luisov talenat. Ipak, bilo mu je potrebno da ojača telo, što je navelo Barankilju da započne plan kojim je dobio 10 kilograma kroz plan ishrane koji je uključivao mnogo testenine za doručak.
Početkom 2017. trener drugoligaša Barankilje Arturo Rejes rekao je šefu struke Juniora Huliju Komesanji da će, kada vidi Dijazovo kretanje, bez razmišljanja da ga pozove u prvi tim Ajkula. Debi je usledio početkom jula u Kupu. Ušao je u Junior i više se nije osvrtao. Osvojio je titulu prvaka Kolumbije, nacionalni Kup i stigao do finala Kopa Sudamerikane sledeće godine.
Leta 2018. debitovao je za nacionalni tim u prijateljskom duelu sa Argentinom, a prvi gol za Kafeterose dao je 2019. u porazu od Južne Koreje 1:2, postavši prvi fudbaler iz La Guahire kome je to pošlo za rukom od devedesetih godina prošlog veka.
"Lučo može da šutira sa distance, dobro barata sa obe noge, može da dribla, može da otvori odbranu, može da postigne gol. Šta ne može? Verovali ili ne, tek treba da dostigne zenit", poručio je Posiljo Dijaz.
Sve će, opet, da bude novo za Luisa Dijaza. Tog mršavog autsajdera iz najveće autohtone zajednice u Kolumbiji. Iz regije na koju su svi zaboravili i gde je hrana luksuz. I država i grad i klima i saobraćaj i ljudi.
Samo, sada neće biti razloga da juri loptu spuštene glave...