Na današnji dan najbolji NBA tim svih vremena poklekao kod kuće posle neverovatne 44 utakmice

NBA svet je u sezonu 1995/96. ulazio s jednim jedinim iščekivanjem - kako će da izgledaju Majkl Džordan i Čikago Bulsi. Najveći košarkaš svih vremena je svoju bejzbol pauzu prekinuo u drugom delu prethodne sezone, ali to nije bilo dovoljno da njegova ekipa napravi ništa važno u plej-ofu. Za Džordana, poznatog kao čoveka koji ne voli da gubi čak ni na kartama, to je bio dovoljan razlog da se udarnički spremi za novu sezonu.

A da Bulsi ne bi morali da se oslanjaju samo na Džordana, pobrinula se klupska uprava. Doduše, nisu morali ni da imaju puno posla, jer su u timu već bili Skoti Pipen, Toni Kukoč, Stiv Ker, Ron Harper, Luk Longli i Bil Venington, ali za svaki slučaj je iz San Antonija doveden Denis Rodman. I najbolja ekipa u istoriji košarke je složena.

Bulsi su od početka sezone dominirali scenom. Pobedili su u prvih pet utakmica, a novembar su završili sa skorom 12-2. Već tada je bilo jasno kako će konkurencija imati velikih problema sa ovim timom, a tamo negde oko Nove godine počelo je da se priča i o rekordu po broju pobeda. U 1996. Bulsi su ušli sa skorom 25-3, a onda su u januaru nanizali 14 pobeda bez ijednog poraza. Rekord Los Anđeles Lejkersa iz 1972. godine, koji su tada pobedili na 69 utakmica, bio je nadomak ruke, a počelo je da se polemiše o još jednoj ludoj kombinaciji – da se cela sezona završi bez poraza na domaćem terenu.

Čikago nije izgubio u svojoj dvorani još od marta 1995. godine kada ih je pobedio Orlando, a kako se ova sezona približavala kraju izgledalo je da će Džordan i drugovi uspeti da je završe bez poraza. U februaru i martu "Junajted Centar" je ostao neosvojiva trvrđava, a došao je april i poslednjih 12 utakmica sezone od kojih je pet bilo na domaćem parketu. Iako je ekipa odavno osigurala plej-of, nije bilo nikakve priče o odmaranju, jer su svima rekordi bili u glavi. Džordan je baš svako veče hteo da pokaže da je najbolji igrač na svetu, u tome je uglavnom uspevao, a i ostatak ekipe ga je pratio.

Prve četiri utakmice u aprilu Čikago je pobedio, jedna od njih je bila kod kuće protiv Majamija kojeg su pobedili samo sa 100:92, a nakon toga su se 'iskalili' na Šarlotu koji su u gostima pobedili sa 126:92. Sledila je utakmica kod Orlanda koja je bila jako tesna, ali su Bulsi ipak pobedili sa 98:97. Znakovi umora bili su prisutni, a sutra ih je čekala nova utakmica. Srećom po njih, tako su barem mislili, u goste je dolazio Šarlot, kojeg su par dana ranije bez problema pobedili.

A Hornetsi su imali dosta problema, kako svojih, tako i sa Bulsima. Od Čikaga su ispali prošle godine u prvoj rundi plej-ofa pa su praktično bili jedina prava Džordanova žrtva nakon povratka, a u ovu sezonu su ušli sa ambicijama da probaju da naprave nešto u plej-ofu. Poslali su Alonza Morninga u Majami, a doveli Glena Rajsa, Mata Gajgera i Kendala Džila. Njih trojicu su u klubu čekali Leri Džonson, Del Kari i Robert Periš, ali nije sve išlo po očekivanjima. Šarlot se dosta mučio, a kako je Magsi Bogs imao velikih problema s povredama, Džil je poslat u Nju Džerzi kako bi došao Keni Anderson. Ni to nije promenilo mnogo, pa je Šarlot u Čikago došao spreman na poraz.

Nakon prvog poluvremena rasprodani "Junajted Centar" je mogao da očekuje novu pobedu. Nije prednost bila velika, 50:40, ali Šarlot nije izgledao kao ekipa koja bi mogla da napravi preokret. A onda je krenulo...

U treću četvrtinu kao da je došla neka nova ekipa Hornetsa. Anderson je preuzeo odgovornost u svoje ruke, postigao deset poena u ovih 12 minuta, a ostatak ekipe mu je pomogao svojim trojkama koje je ekipa te večeri gađala s više od 50%, a Bulsi to sve jednostavno nisu mogli da isprate. Šarlot je prešao u vodstvo što nije bilo ni čudno s obzirom da su u trećem delu utakmice imali neverovatnih 63% procenta šuta. A kada je Kari postigao dve trojke na otvaranju poslednje četvrtine, a Gajger dodao još jednu za 84:72 na strani Šarlota, sve je izgledalo jako dobro za njih.

Ali, morao je i Čikago o nečemu da se pita. Fil Džekson je zatražio tajmaut, a nakon njega na parket su Bulsi izašli sa željom da se 'napiju krvi'. A Džordan i ekipa su bili najopasniji u tom stanju. U odbrani su počeli žestoko da grizu, u napadu su postizali ono što pre nisu mogli, a u samo par minuta, nakon Džordanovog zakucavanja manje od osam minuta pre kraja utakmice, imali su ponovo tri poena prednosti.

U ovakvim situacijama obično se ona 'slabija' ekipa raspadne, jer ne uspe da iskoristi trenutak na svojoj strani, ali to se nije desilo Šarlotu. Nisu dopustili Čikagu da preuzmu konce utakmice u svoje ruke, a nešto manje od četiri minuta pre kraja imali su prednost 93:86. Sledila je tvrda i žestoka igra na obe strane, s puno slobodnih bacanja, a Džordan je minut i 28 sekundi pre kraja pogodio dva bacanja za 96:94 u korist Šarlota. Kari je promašio trojku, Derin Kenkok je faulirao Džordana, a on je opet bio precizan - 96:96 tačno jedan minut pre kraja.

Anderson je promašio prilično otvoren šut, a Ron Harper uspeo da dođe do skoka - iznudio je i faul Gajgera i slobodna bacanja od kojih je iskoristio jedno. Čikago vodi 40 sekundi pre kraja. Rendi Braun je odlično blokirao Karija, ali je Pipen napravio faul - Kari je precizan i Šarlot ima 98:97.

Čikago ima napad za pobedu i 19 sekundi do kraja utakmice. Džordan uzima loptu u svoje ruke, kreće u dribling, ali se spotiče i baca loptu u aut. Srećom, neko je od igrača Šarlota dirao loptu i Bulsi imaju novi napad. Džekson tada, kao i često u karijeri, zove akciju za Tonija Kukoča, ali jedan od najboljih evropskih igrača svih vremena ovaj put nije bio precizan. Imali su Bulsi i nekoliko skokova u napadu u nastavku akcije, ali lopta nije htela kroz obruč. Šarlot je pobedio, jedan čudesan niz je završen, a koliko su Hornetsi bili srećni pokazuje i veliko slavlje na parketu.

"Imali su puno samopouzdanja koje je raslo kako je utakmica tekla prema kraju. Mi smo imali šansu za pobedu i ne verujem da je bilo ko u ekipi razočaran ovim porazom", mirno je, na svoj 'zen' način, nakon utakmice komentarisao Fil Džekson. Džordanove izjave nakon ovog poraza nije bilo lako pronaći - nekako ne verujemo da je on isto tako mislio.

Čikago je do kraja sezone izgubio još jednu utakmicu kod kuće i to od Indijane. Svejedno su srušili NBA rekord sa 72 pobede i deset poraza, a on će biti aktuelan sve do 2016. godine kada je Golden Stejt došao do jedne pobede više. Džordan i ekipa su sezonu završili sa titulom prvaka, a Šarlot nije uspeo da dođe do plej-ofa. Ali barem su zaustavili jedan neverovatan niz od 44 pobede na domaćem parketu bez poraza.

U ovoj utakmici su igrali:

ČIKAGO: Ron Harper (7p, 8s, 3a, 3uk), Majkl Džordan (40p, 11s, 5a), Skoti Pipen (7p, 6a, 5s), Toni Kukoč (19p, 4s), Bil Venington (6p, 2s), Denis Rodman (2p, 17s), Stiv Ker (12p), Džejms Edvards (4p, 2s), Rendi Braun (2s), Diki Simpkins, Džad Bušler

ŠARLOT: Keni Anderson (20p, 2a, 2uk), Glen Rajs (11p, 3a, 2s), Leri Džonson (8p, 3s, 3a), Met Gajger (14p, 7s), Robert Periš (5p, 11s, 2a), Del Kari (19p, 4s), Derin Hankok (13p), Pit Majers (4p, 2s), Entoni Goldvajer (4p, 4a), Džordž Zidek

Piše: Emir FULURIJA
Foto: Reuters