Liverpulovih 30 godina, 230 pojačanja i 1.373.800.000 funti

Nikakve veze Liverpul nije imao ni sa Berlinskim zidom, ni sa Sovjetskim savezom, Čehoslovačkom ili Jugoslavijom. A, eto, početak devedesetih godina prošlog veka, koji je u velikoj meri izmenio geografsku mapu Evrope, kao da je na neki način nokautirao Crvene sa Enfild rouda, koji od 28. aprila 1990, kada su poslednji put podigli šampionski pehar u Engleskoj, traže put povratka na tron ostrvskog fudbala na kojem su bili 18 puta.

Prošlo je 30 godina otkako je Liverpul poslednji put bio prvak Engleske. Stasala je cela generacija sad već mahom zrelih, porodičnih ljudi, koji nikada nisu videli klub kako podiže pehar za najboljeg u zemlji. Crveni sad brišu napred, na autoputu su ka tronu i deluje da ih ništa više ne može zaustaviti. Imaju pred sobom još pet meseci truda i rada. Crtu ćemo podvući u maju.

Dotad, hajde da pogledamo kako je to izgledalo pre tačno 30 leta, uoči Nove 1990. godine. Poslednje šampionske za Liverpul. Suludo bi bilo i nabrajati šta se sve u svetu promenilo od tada. Kao da je neka druga planeta u pitanju. Nećemo ići dalje, reći ćemo samo da se ni najjača liga Engleske više ne zove Prva divizija, kao tada, sada je to jedna od najmoćnijih firmi sveta sa imenom Premijer liga.

Poslednjeg dana 1989. Liverpul je bio vodeći tim na tabeli. Posle 21 utakmice imao je 41 bod. Imao je meč više i četiri boda prednosti u odnosu na Aston Vilu. Već sutradan se razlika prepolovila, jer je 1. januara tim koji je s klupe predvodio igrač-menadžer Keni Dalgliš odigrao nerešeno u gostima sa Notingem Forestom (2:2), dok je Vila takođe na strani deklasirala Čelsi (3:0)!

Iza ta dva vodeća tima na tabeli bio je Arsenal, a potom Sautempton, pa Čelsi. Na dnu je bio Čarlton, a Luton i Šefild venzdej iznad njega. Mančester junajted i Mančester siti jedan do drugog, u donjem delu tabele.

U februaru će se stvari okrenuti. Aston Vila će kraj meseca dočekati kao lider, sa dva boda više od Liverpula, ali onda je krenuo njen pad, da bi 31. marta Crveni ponovo skočili na prvo mesto i tu ostali do kraja sezone. Titulu su još i ubedljivo osvojili, sa devet bodova prednosti. Na treću poziciju izbio je  Totenhem, koji je imao u špicu legendarnog Garija Linekera, najboljeg strelca lige sa 24 gola. Ispred Džona Barnsa iz Liverpula, koji će se zaustaviti na 21 golu.

Igrač-menadžer Keni Dalgliš je 1. maja 1990. odigrao poslednji meč za Liverpul, u pobedi nad Derbijem (1:0), da bi ostao samo na funkciji prvog trenera ekipe. Ali je i tu potrajao tek do februara naredne godine.

Notingem Forest će 12. juna dovesti iz irskog kluba Kob Remblers nepoznatog momka po imenu Roj Kin za samo 10.000 funti. Dve nedelje kasnije i Liverpul je doveo svoje prvo pojačanje, izraelskog napadača Ronija Rozentala, za kojeg je Standardu iz Liježa platio 1.000.000 funti. Bio je to prvi inostrani igrač u engleskom fudbalu plaćen sedmocifrenom sumom.

Prema računici engleskih medija od Ronija Rozentala i juna 1990. do danas Liverpul je doveo, zajedno sa poslednjom akvizicijom Takumijem Minaminom, 230 fudbalera. I na njihovo dovođenje je potrošio 1.373.800.000 funti! Slovima - milijardu i 373 miliona i osamsto hiljada funti. Da običnom čoveku date toliki novac i kažete mu da ima rok 30 godina da ga potroši, pitanje je da li bi uspeo...

Ni sva ta pojačanja, ni sve spiskane funte nisu pomogle Liverpulu da za tri decenije osvoji više od tri FA kupa, četiri Liga kupa, dva Superkupa Engleske na domaćoj sceni, dok je u Evropi bio veoma uspešan sa dve Lige šampiona, jednim Kupom UEFA, tri Superkupa i ovim poslednjim trofejem, Svetskim klupskim prvenstvom.

Od povlačenja Kenija Dalgliša s klupe, Liverpul je deset puta menjao trenere. Deset puta za 30 godina, to čak i nije tako mnogo. Posle Dalgliša ekipu su vodili Roni Moran, pa Grem Sunes, Roj Evans, pa zajedno Roj Evans i Žerar Ulije, onda sam Žerar Ulije, potom je stigao Rafa Benitez, posle njega Roj Hodžson, pa ponovo Keni Dalgliš, onda Brendan Rodžers, da bi 2015. godine Jirgen Klop seo na klupu Crvenih.

Žerar Ulije je 2002. završio kao drugi na tabeli, ali sa sedam bodova manje od Arsenala. Još bliži „svetom Gralu“ bio je Rafa Benitez 2009. kada je bio za četiri boda kratak u odnosu na Mančester junajted. Navijači su bili u transu u proleće 2014. kada je Brendan Rodžers s klupe dirigovao timom koji je tri kola pre kraja bio prvi na tabeli. A, onda se Stivi Džerard okliznuo protiv Čelsija (0:2), nadovezao se jednako šokantni remi sa Kristal Palasom (3:3) i kolo pre kraja Liverpul je ispustio titulu koju je već držao u jednoj ruci i predao je Mančester sitiju.

I u 2019. godinu, ovu kojoj brojimo poslednje dane, Crveni su ušli kao najbolji tim lige, imali su 28. decembra šest bodova više od Totenhema i sedam od Mančester sitija i opet nisu uspeli. Okliznuo se i tim Jirgena Klopa, a Građani su uzeli trofej.

Jednako koliko i predugi šampionski post, navijače Liverpula boli i što više nisu lider engleskog fudbala po broju osvojenih titula. U tih 30 godina prestigao ih je Mančester junajted. Dok se skupljala prašina u trofejnoj sali na Enfildu, Crveni đavoli su osvojili čak 13 šampionskih pehara i sa ukupno 20 sada su najtrofejniji.

Za poslednje tri decenije Čelsi je pet puta bio prvak, Mančester siti i Arsenal po četiri puta, a omastili su se i Lids, Blekburn i Lester.

Danas kad se pogleda tabela, utisak je samo jedan: Liverpule, kad ako ne sad?

(FOTO: Reuters)