Van Dajk postiže gol (Reuters)

Liverpul se sladio u Milanovoj anarhiji: Teško veče za Strahinju Pavlovića (VIDEO)

Najnovije vesti

Ostalo

Ne rizikuj mnogo kad je preko puta sila: Usik školski pokazao da je najbolji na svetu

Košarka

Demanti iz Grčke: Andrej Stojaković ne igra za Srbiju

Vreme čitanja: 4min | uto. 17.09.24. | 23:03

Rosoneri poveli posle nepuna tri minuta igre, a onda u većem delu utakmice ličini na raštimovani orkestar, na tim, dve klase slabiji od Liverpula

Početak u Seriji A nagovestio je da bi ovo mogla biti sezona patnje za Milan, posle premijere u Ligi šampiona protiv Liverpula, ta teza se nameće kao vrlo realno stanje stvari. Rosoneri su na otvaranju evropske elite poraženi od engleskog velikana - 1:3. Ali nijednom klubu Starog kontinenta ne bi trebalo da crvene obrazi jer je poklekao pred Redsima... Milanovi fudbaleri, a posebno trener Paulo Fonseka trebalo bi da smeste glavu među kolena jer su od njihovog, što ofanzivnog, što defanzivnog fubdalskog ništavila, bolele oči.

Bildovao je Milan samopouzdanje za vikend, dao četiri gola Veneciji, a samo tri dana kasnije pred ozbiljno vođenom ekipom, ogoljene su bolne istine - na San Siru stanuje tim u kojem nema reda, izvesno ni (kvalitetnog) rada, i praktično nikakve discipline. Neki drugi, ozbiljan tim, bi ekspresno vođstvo posle nepuna tri minuta utakmice koje je zahvaljujući Kristijanu Pulišiću stekao Milan, iskoristio da u svojoj kući Liverpul baci na ozbiljne mukem da mu zagorča život, da mu ne dozvoli da se šepuri i gosti... Redsi su upravo to radili u anarhiji koja je vladala u, i među linijama Rosonera.

Izabrane vesti

I tokom dvadesetak minuta rezultatske prednosti, domaćini često nisu znali šta sa loptom kada bi trebalo da je iznesu iz poslednje linije. Ako im se tu da progledati kroz prste jer jer preko puta stajao rival sa verovatno najubitačnijom presing igrom na planeti, kako objasniti dva preslikana gola iz prekida od 23. do 41. minuta?

Milanovi štoperi Fikajo Tomori i Strahinja Pavlović bez kompasa, a kada ga nemaju komandanti defanzivnog ešalona, onda od vazdušne opasnosti odbrane nema. Tako su posle skraćenog kornera Aleksandera Arnolda i udarca iz ugla Kostantinosa Cimikasa i Englez i Srbin delovali nesnađeno, nedorečeno, nemoćno. Tomori inferiorno u skoku pored Ibrahime Konatea, Pavlović nepomičan, kao u dečijoj igri "ledeni čika".

Energije srpskom defanzivcu poslovično nije manjkao, ali koncentracije i pravih odluka i te kako jeste. Uprkos osetnoj inferiornosti, Milan je rezultatski bio u igri tokom drugog poluvremena, a iako nije ozbiljnije pretio Alisonu, nadu da neće izgubiti utakmicu usisala mu je kontra gostiju koju je netačnim dodavanjem otvorio upravo nekadašnji fudbaler Partizana. Desila se rizična lopta pravo u noge Rajana Gravenberha i kroz nekoliko sekundi Slotovi puleni su već ozbiljno pretili. Strahinja nije uspeo da sanira sopstvenu grešku, Gakpo mu je lako pobegao, a Dominik Soboslaj elegantno smestio loptu u mrežu debitanta Lorenca Torijanija koji je u 51. minutu zamenio, možda i teže povređenog Majka Menjana.

No, daleko od toga da je krivica za poraz isključivo na plećima Srbina. Uništavali su gosti Milanovog kapitena Davidea Kalabriju, Jusuf Fofana i Ruben Loftus Čik nisu imali ideju kako da se nose sa Gravenberhom i Mekalisterom, Rafael Leao se ponovo nije pojavio na terenu, a od preko potrebne odgovornosti bežao je Tižani Rejnders. Alvaro Morata jednostavno nije mogao da se rva sa Konateom i Van Dajkom, te je bio prilično isključen iz igre.

Kada se gorepomenuto pretoči u statistiku, utisak je da je Milan odlično prošao sa ovako "blagim porazom". Do poluvremena je lako mogao da gubi sa 4:1 jer je Salah u dva navrata tresao prečku, a svega nekoliko minuta po izlasku iz svlačionice, Liverpul je imao 15 udaraca, naspram dva pokušaja Milana do 50 minuta!? Ma koliko je rezultatski delovalo da je Milan u igri, i površan pogled na teren govorio je da Liverpul neće na Ostrvo bez čitavog plena.

Liverpul je imao sve ono što je Milanu nedostajalo, a najvažnije - jasno podeljene uloge na terenu, balans između ofanzivnog i defanzivnog dela ekipe, koncentraciju za donošenje pravih odluka. Ne čudi, jer su Redsi za Klopovog naslednika birali čoveka sa adekvatnim preporukama, a Rosoneri poverili tim u ruke čoveku koji se u prošloj deceniji bez prave konkurencije šepurio osvajajući ukrajinsku Ligu sa Šahtjorom. Zato Liverpul i bez kolosalnih pojačanja, nakon odlaska jednog od najboljih trenera u sopstvenoj istoriji deluje kao tim kadar za velike domete u Ligi šampiona, a Milan plaća cenu svojih izbora (kako trenera, tako i igrača) i deluje kao da mu u visokom društvu nije mesto, iako je pre samo dve sezone igrao polufinale elitnog takmičenja.

A Fonseka je sve bliže otkazu. Posle milanskog derbija za vikend ili sudara sa Leverkuzenom prvog oktobra, već bi mogao da dobije zahvalnicu.