Malo lepih vesti i u ovoj 2020: Api može da sedi, da jede, da se smeje, čak i da komunicira obrvama

Od početka ove 2020. godine, čini se da loše vesti idu brže i učestalije nego prethodnih godina. Od požara u Australiji, preko pogibije Kobija Brajanta, do strašne pandemije korona virusa i hiljada žrtava. Previše loših stvari za tako kratko vreme...

Ali iz Holandije stiže i lepa vest u ovo tmurno doba. Nekadašnji Ajaksov fudbaler Abdelhak Nuri se malim ali ohrabrujćim koracima oporavlja posle tri godine na granici života i smrti.

Popularni Api je sredinom decenije važio za jednog od najvećih talenata čuvene Ajaksove fabrike fudbalera. Momak rođen 1997. godine u Amsterdamu je prošao sve mlađe selekcije Ajaksa i reprezentacije Holandije, a na debiju za prvi tim je odmah postigao gol. Sa 17 godina je bio uvršten na Gardijanovu listu 40 najvećih talenata svetskog fudbala. U prvi tim je ušao sa generacijom Van de Beka, De Lihta, De Jonga, Klajverta, Dolberga... Holanđani su ga zvali ’Ajaksov Inijesta’, a posle debitantske sezone 2016/17 je planirano da u narednoj sezoni bude jedan od nosilaca igre.

Nažalost, Nuri je u na letnjim pripremama doživeo infarkt, a prilikom ukazivanja lekarske pomoći i transporta do bolnice mu je greškom lekara teško oštećen mozak. Završio je u komi. Prve procene nisu bile da će preživeti, ali se posle godinu i kusur dana probudio iz kome. Od tada je živeo kao biljka i prognoze su bile surove. Ipak, postepeno je počeo da daje znake života.

Večeras su njegovi roditleji i braća gostovali u jednoj holandskoj TV emisiji i prvi put u javnosti potvrdili da postoji mali napredak u oporavku Nurija. Tu su bili i Apijevi nekadašnji saigrači i prijatelji Frenki de Jong (Barselona), Stiven Bergvajn (Totenhem) i Doni van de Bek (Ajaks) koji ga nikada nisu zaboravili. Podsetimo, mnogi Ajaksovi kasniji uspesi su obeležni gestovima podrške i sećanja na Nurija, a brojni igrači među kojim i Džastin Klajvert su u daljim karijerama izabrali da na dresu nose broj 34 koji je Nuri nosio u Ajaksu.

„Ide nabolje... Api može da sedi u invalidskim kolicima. Jede, podriguje, reaguje... Iako i dalje većinu vremena provodi u krevetu, spava i zavisi od nas. Moguć je i određeni vid komunikacije sa njim tako što podiže obrve. Nekad se i nasmeje. Ne može mnogo da izdrži jer je to sada za njega vrhunski sportski napor. Api je svestan gde je. Čini se da mu više prija što je u porodičnom orkuženju nego dok je bio u bolnici. Pred njim se ponašamo kao da nije bolestan. Pričamo sa njim, uključujemo ga u naše razgovore, gledamo fudbal sa njim. Vidimo da mu to prija. Nekad je to previše emocionalno, ali nekad mu se izmamimo i osmeh“, rekao je njegov brat.  

Nuri sada živi u posbenoj kući napravljenoj pored porodične. I 24 sata nedeljno je neko od porodice uz njega.
„Kada mu je Frenki de Jong bio u poseti, pitali smo ga: ’Api, šta misliš? Gde Frenki treba da ode? U Barselonu?’. On je odmah reagovao pogledom i podigao obrve. To je bio baš poseban momenat“, rekla je Nurijeva majka.

Doni van de Bek je bio Nurijev najbolji prijatelj u toj generaciji.
„On je uvek razmišljao korak ispred nas na terenu. Uživao je u tome i bilo je pravo zadovoljstvo igrati sa njim. Nedostaje mi“, rekao je Van de Bek.

Uprkos prvim procenama da se neće probuditi iz kome i da neće opet biti svestan, Abdelhak Nuri je uspeo da to uradi. Potom je počeo da jede, da sedi, da pomera obrve, da se smeje... Fudbal neće više nikad igrati, ali postoji nada da će jednog dana opet doći na Johan Krojf Arenu, pričati, navijati za svoj Ajaks i uživati u fudbalu. Bili bi to velika pobeda. Životna. Veća od bilo koje fudbalske.