Humska u limbu: Partizan razmišlja o smeni Stojakovića, ali niko ne zna kad i kako to da izvede?

Deluje da su čelnici Partizana napravili dve greške u koracima. Prvu, kad su smenili Srđana Blagojevića, drugu kad su u njegovog naslednika promovisali Nenada Stojakovića. Treću ne bi smeli, ako misle dobro crno-belima i zato je i njima jasno da moraju da seku.

Prema informacijama Mozzart Sporta, u Humskoj se poslednjih dana šaputalo, a onda sve glasnije počelo da se govori o promeni šefa stručnog štaba. Učinkom Nenada Stojakovića nisu zadovoljni ni navijači, ni (mnogi) čelnici i zato se posle loše partije u premijernom meču 2026. razmatra da li bi i kako moglo da dođe do rastanka sa aktuelnim trenerom.

Ko je gledao Parni valjak u završnici prethodne kalendarske godine, tokom pripremnog perioda i protiv niškog Radničkog minule subote mogao je da shvati da napretka u odnosu na period kad je ekipu vodio Srđan Blagojević – nema. Ni u rezultatskom, ni u igračkom smislu. Sa Stojakovićem za komandama Partizan je odigrao šest utakmica, a dobio samo tri. Na poslednje dve nije dao gol. A od pomenutih šest igrao je četiri protiv ekipa iz donjeg doma tabele, koje u ovom času pripadaju plej-aut društvu. Još preciznije, ta četiri tima su sad na poslednjih pet pozicija na tabeli i praktično ispadaju iz lige (Napredak, Radnički Niš, IMT, Javor).

Ozbiljnog mučenja je bilo maltene na svim tim utakmicama: Kruševljanima je dozvoljeno da se posle 2:0 vrate na 2:2 pre pogotka za pobedu (3:2); u Loznici, protiv IMT-a (0:1) Partizan nije ličio na tim koji je nekoliko dana ranije matematički osigurao status jesenjeg prvaka; u Humskoj minule subote ni sat vremena igre sa fudbalerom više mu nije bilo dovoljno da slomi otpor Nišlija. Kad se na to dodaju poraz od  Železničara na debiju novog trenera (1:3) i problemi u Kragujevcu kad je imao 2:0, pa dozvolio domaćinu da mu zapreti, da bi na kraju ubedljivo slavio (4:1), postaje jasno da ništa od ovoga nije izolovan slučaj i da su nevolje sistemske.

U međuvremenu je Partizan skliznuo sa prvog mesta na tabeli, iako je kolo pre kraja obaveza u 2025. imao čak četiri boda više od Crvene zvezde i to je dodatni razlog što na Topčiderskom brdu žele da zaustave očigledan pad.

Samo je pitanje kako to da izvedu. Uprava Partizana je sedmicama, čak  mesecima, podeljena maltene po svim pitanjima. To što Predrag Mijatović i Danko Lazović nisu u stanju da prevaziđu ego i stave interese crno-belih na prvo mesto je još veći problem od eventualne smene trenera. Zato je i pitanje ko donosi odluke, jer je i to nepoznanica.

Kao vođa sportskog sektora to bi trebalo da bude Predrag Mijatović. Kao generalni direktor sprovodi ih i potpisuje Danko Lazović. A pošto među njima nema saglasja maltene ni o jednoj velikoj temi onda i ova koja se tiče trenera stoji u nekoj vrsti limba. I čeka rešenje.

Javna je tajna da je Lazović u prošlosti više naginjao ka Blagojeviću, kao što se zna da je Mijatovićev izbor upravo Stojaković. Zato je velika dilema, čak i zbunjujuća za navijače, ko će povući naredni potez i da li je to izvodljivo bez drugog člana uprave.

Pošto se već danima priča da vreme Nenada Stojakovića u Humskoj polako ističe dodatni problem sa kojim se suočavaju vodeći ljudi, predvođeni predsednikom Rasimom Ljajićem, koji se gospodski ponaša u nemirnim vodama, jeste ko bi ga nasledio. Nije da ima široka lepeza kandidata, niti su bivši asovi radi da se suoče sa problemima koji su odjednom postali takvi da se čini kako se Partizan vremenskom mašinom vratio godinu (i po) dana unazad, otprilike na period kad su sadašnji rukovodioci ušetali u klub.

Dosta je dilema u Partizanu, a malo vremena. U subotu je na programu gostovanje opasnom Radniku (sad se čini da je svaki rival za ovaj tim opasan), sledi meč kod kuće sa Spartakom (sme li neko da se zakune da će domaćin iskoristiti prednost domaćeg terena), pa večiti derbi na stadionu „Rajko Mitić“. Utisak ljudi i unutra i spolja je da crno-beli moraju da menjaju trenera, a niko ne zna kad će i kako to da izvedu.