Liga bez povlašćenih, VAR-a i loših terena, a sa punim tribinama
Vreme čitanja: 15min | sub. 30.03.24. | 08:27
Susretom Norćepinga i Malmea (subota, 15) počeće 100. šampionat Švedske, a za čitaoce Mozzart Sporta detaljno ga je analizirao i uporedio sa Mozzart Bet Superligom Srbije trener omladinskog tima Vernama Sreten Kenić
Još je sveža u sećanju dramatična završnica švedskog prvenstva, bitka u kojoj se Heken držao do nekoliko kola pre kraja, a Malme u direktnom okršaju sa Elfsborgom u poslednjoj utakmici pobedom od 1:0 oteo rivalu titulu. No, to je bilo prošle godine, od ovog vikenda kreće nova sezona – jubilarna 100! Čast da je otvori imaće aktuelni prvak Malme, gostovanjem Norćepingu u subotu od 15.00 časova.
Rasprodat je stadion od 17.000 mesta u Norćepingu, sve je spremno za novi spektakl. Za to kakva je atmosfera pred jubilarnu sezonu u Švedskoj najbolje je pitati direktno nekoga ko radi u tamošnjem fudbalu. Zato, za čitaoce Mozzart Sporta utiske, predviđanja i poneka pojašnjenja preneo je srpski strateg Sreten Kenić, glavni trener omladinskog tima Vernama i član stručnog štaba tog švedskog prvoligaša.
Izabrane vesti
Ovaj 38-godišnji stručnjak, kojem je ovo šesta godina u švedskom fudbalu, ne očekuje onako dramatičnu završnicu kao prošle sezone. Tačno, ima nekoliko ekipa koje konkurišu za vrh, ali je u ovom momentu za koplje ispred svih – Malme.
Pre nego što dođemo do svih detalja zašto je to tako, nekoliko reči o sistemu takmičenja. Kao i prošle godine, učestvuje 16 klubova u popularnom Alsvenskanu, koji se sastaju dvokružno (30 kola). Prvak će izboriti plasman u kvalifikacije za Ligu šampiona za sezonu 2025/2026, drugoplasirani i trećeplasirani će u kvalifikacije za Ligu konferencije, kao i osvajač Kupa Švedske. Iz lige sigurno ispadaju dva najlošija tima, dok će 14. morati da igra baraž za opstanak. Prošle sezone na to je bila prinuđena Bromapojkarna, ali je sa 7:0 bila bolja od Utsiktena, tima koji je bio treći u drugom rangu.
15.00: (6,50) Norćeping (4,30) Malme (1,50)
Pomenimo i to, iz Alsvenskana su ispali Varberg i Degerfors, a novi članovi su GAIS iz Geteborga i Vesteros.
Kenić je analizirao svaki klub iz elite.
MALME
„Apsolutni favorit. Prošle sezone je bilo izjednačeno prvenstvo jer je promenio trenera pred početak. Malo su se mučili na startu, kasnije su svojim igračkim kvalitetom došli do titule. Mislim da će im sada biti lakše kada su namestili. Isak Kis Telin i Sebastijan Anasi su velike zvezde, takođe Taha Ali, Pontus Jenson koji je došao iz Brentforda, Jens Striger Larsen pojačanje iz Trabzona“.
Posebna priča je trener Henrik Ridstrem, čovek koji je usvojio stil igre koji gaji Fernando Diniz u Fluminenseu, a koji je brazilskom timu doneo istorijski pehar u Kopa Libertadores prošle sezone.
„Unikatni su što se toga tiče. Ne drže se formacije, opterećuju jednu stranu kada god mogu i pokušavaju da tako naprave brojčanu prednost. Bek ne stoji na beku, a krilo na krilu, već često dolazi do pomeranja. Primera radi, levo krilo ulazi u sredinu ako žele da opterete desnu stranu terena. Sve to deluje veoma interesantno. Mi kada smo igrali protiv njih prošle sezone, tek su počeli da se uigravaju. Sada je to mnogo jasnije. Biće izazovno, igramo sa njima u trećem kolu, pa ćemo da vidimo“.
ELFSBORG
„Moje viđenje, za drugo mesto je borba između tri tima - Elfsborga, Hekena i Jurgordena. Elfsborg ima trenera Džimija Telina. Sad je već šestu sezonu tamo, što je retkost u modernom fudbalu. Stabilni su, imaju kostur ekipe koji su sada pojačali. Pronalaze igrače sa Islanda, Norveške, Danske. Rasprostranjen skauting, dovode i dobre Afrikance. Ove zime su kupili Egerta Arona Gudmundsona iz islandskog Stjarnana (900.000 evra) i golmana Markusa Bundgarda Sorensena iz danskog drugoligaša Vendsisela (340.000 evra)“.
HEKEN
„Promenili su trenera, umesto Per-Matijasa Hegma došao je Pako Johansen. U pripremnom periodu su oscilirali, malo pobeđivali, pa malo gubili. Imaju dobar budžet, velika očekivanja. Kupili su iz Voždovca Nikolu Zečevića za 1.000.000 evra, on je bio standardan na štoperskoj poziciji u Srbiji. Od prošle godine je tu i Srđan Hrstić, od kojeg imam velika očekivanja. Posle sezone prilagođavanja sada bi trebalo da pokaže svoj potencijal. Nije mu bilo lako, došao je iz subotičkog Spartaka, koji je defanzivna ekipa, u tim koji pokušava da dominira kroz posed, da igra visok presing. Švedska liga je specifična, Srđan je mlad i trebalo mu je vreme da se adaptira. Ovo bi mogla da bude njegova sezona“.
JURGORDEN
„Zadržali su stručni štab na čelu sa Kimom Bergstrandom, tu nisu ništa menjali nekoliko sezona. Zato, promenili su čak 10 igrača, najviše u ligi. Pokušavaju postepeno da rekonstruišu tim, ali zadržali su neke iskusne igrače. Lukas Bergval je prodat za rekordnu sumu od 10.000.000 evra Totenhemu, ali ostaje do leta i imaće ga na raspolaganju za prvu polusezonu. Tu su još uvek Haris Radetinac (38), Albin Ekdal (34), Markus Danijelson (34)… Sportski direktor Bo Anderson studiozno radi i planski pravi jak tim“.
HAMARBI
„To je jedna specifična priča. Preuzela su ih dva trenera koje su doveli iz našeg kluba, Kima Helberga i njegovog pomoćnika Davida Selinija. Veliki izazov za njih. Vernamo je mali klub, a Hamarbi jedan od najvećih u Švedskoj. Način na koji oni žele da igraju fudbal sada pokušavaju da implementiraju u Hamarbiju. To je ofanzivan fudbal, orijentisan na posed, visok presing. Sve ono što Hamarbi do sada nije igrao. To je atraktivan fudbal, koji dovodi publiku, ali trebaće im dve-tri godine da u potpunosti promene stil igre. Izgubili su nekoliko kvalitetnih igrača, poput Avgusta Mikelsena koji je prešao u Bode/Glimt. Došle su neke zamene, jedan iz Vernama, Fredrik Vinter, mlad štoper i veliki potencijal. Za taj fudbal koji žele da igraju treba strpljenja. Potpisali su ugovor na tri godine. Imaju i jednog srpskog fudbalera, Pavla Vagića (24), koji je rođen u Švedskoj. On je vraćen sa pozajmice iz Helsingborga, dobijao je minutažu tokom priprema. Bio je Malmeov igrač pozajmljen u Jenčepingu, gde sam i ja radio. Kasnije ga je Rozenborg kupio za 1.000.000 evra, a odatle se vratio u Hamarbi. Talentovan je defanzivac“.
AIK STOKHOLM
„Uspavana lepotica. Jako loša je bila prethodna njihova sezona. Bili su angažovali Andreasa Brenstrema, za njih pravog trenera. Jedan od najboljih u Švedskoj, imao sam čast da radim sa njim u Jenčepingu. Sve ostalo u klubu je bilo turbulento. Promenili su dva sportska direktora, dovodili su igrače pre nego što je Brenstrem i došao. Radilo se kratkoročnom potpuno suprotno od toga kako radi Jurgorden. Većina tih igrača koji nisu došli kao Brenstremove želje se nisu ni zadržali u klubu. Na pola sezone je angažovan norveški trener Hening Berg, koji je vodio Blekbern, Legiju, Videoton, Omoniju... Uspeo je da stabilizuje ekipu, da se izvuku u poslednjih nekoliko kola. Sada su doveli nekoliko igrača (Ismaila Kulibali iz Šefild Junajteda, Eskil Ed iz Lilestema, Martin Elingsen i Bendžamin Tideman iz Moldea). U timu je i naš golman Budimir Janošević, koji je rezervni čuvar mreže. Očekujem bolju sezonu. Nije možda tim za prva tri mesta, ali jeste barem za sredinu tabele“.
KALMAR
„Pre dve sezone je otišao Ridstrem u Malme, pošto ih je prethodno uveo u Evropu. Došao je mladi danski trener Henrik Jensen, veliki potencijal. Kalmar nema veliki budžet, nije tako veliki klub, ali su se stabilizovali. Očekujem sredinu tabele. Igraju lep fudbal za oko“.
NORĆEPING
„Osvojio je 13 puta titulu prvaka Švedske, imaju veliku tradiciju, ali 12 od njih pre 1990. godine. Imaju veliku bazu navijača, podršku lokalne vlasti, veoma lep stadion i idealne uslove za trening. Prošle sezone su angažovali danskog trenera Glena Ridersholma. Dobio je otkaz, jer je sezona bila propast. Sada su veća očekivanja sa novim trenerom Andreasom Almom, ali sredina tabele maksimum“.
MJELBI
„Zahvaljujući Milošu Milojevićem su napravili velike rezultate, za dve godine su od treće stigli do prve lige. U međuvremenu su se stabilizovali. I sad im predviđam da će bez većih problema da izbore opstanak u ligi. To im je i glavni cilj“.
BROMAPOJKARNA
„Fabrika mladih igrača. Prvi su u Švedskoj, ispred su mog Vernama. Ubedljivo najviše igrača izvoze. Nemaju ambicije da se bore za Evropu, cilj im je da ostanu u ligi i promovišu mlade igrače. Klub iz Stokholma u kojem mladi znaju da mogu da steknu afirmaciju. Trener im je Olof Melberg, bivši igrač Aston Vile i Juventusa“.
HALMSTAD
„Zadovoljava se takođe samo time da igra prvu ligu. Imali su turbulentne godine, ulazili su u prvu ligu, pa ispadali. Tradicionalan švedski klub koji će se boriti za opstanak“.
GETEBORG
„Jedan od velikana švedskog fudbala, osvajali su 13 puta titulu, dva puta Kup UEFA, igrali polufinale Lige šampiona. Međutim, godinama unazad su veliko razočaranje. Imaju samo jedan osvojen Kup otkad sam u Švedskoj, odnosno u poslednjih šest godina. Prošle sezone su tek u poslednjem kolu izborili opstanak. Stadion im je uvek krcat, a iz godine u godinu iznevere navijače. Menjaju uprave, trenere… Nisu mnogo promenili tim, predviđam im još jednu lošu sezonu i borbu za opstanak“.
SIRIJUS
„Izvlači maksimum iz svojih resursa i budžeta. Traže jeftine igrače i uspevali su mnogo toga da urade. Dovedu, pa prodaju. Levo krilo Joakim Person (21) im je prva uzdanica, jako dobar igrač. Brz, dobar sa loptom. Najveći gubitak im je što su prodali Vesama Abua Alija u Al Ahli iz Kaira. On je bio najbolji golgeter, dao je 11 golova na 17 utakmica prošle sezone. Mana je i to što im je prazan stadion. U okolini su Stokholma, a zna se za koga tamo navijaju. Nikad nisu pune tribine“.
GAIS
„Tim iz Geteborga. Dobijamo još jedan gradski derbi. Novajlijama obično bude teško. Predviđam im opstanak u ligi zato što imaju ekstremno fanatične navijače. Čak i kada su ispali u treću ligu, navijači su ih pratili i na gostovanjima. Uvek su im pune tribine. Uz takvu podršku su stigli za dve sezone iz treće u prvu ligu. Došao im je Edvin Bećirović od nas, može da im poveća napadački potencijal. Definitivno ima kvalitet za to da im pomogne“.
VESTEROS
„Najozbiljniji kandidati za ispadanje iz lige. Najslabiji su igrački. Istina, ušli su kao prvaci u drugoj ligi, ali su najslabiji od konkurencije“.
VERNAMO
„Prošla sezona je bila istorijska, osvojeno je peto mesto. Trener otišao u Hamarbi, sada je šef stručnog štaba Anes Mravac. Bosanac. Dosta je naših ljudi u klubu, i sportski direktor Enes Ahmetović. Klub pronalazi jeftine igrače iz druge i treće lige, iz inostranstva. Na kraju uspeva da ih unapredi i preproda. Način na koji igramo je ofanzivan, sa visokim presingom, posedom. To je unikat u Švedskoj, gde se uglavnom igra čvršće. Izgubili smo kapitena Šelhasa, koji je otišao u Hamarbi. Štoper Viktor Erikson je otišao u MLS, u Minesotu, a Albion Ademi u Tjencin, u Kinu. On je izvandredan krilni igrač iz Jurgordena. Tamo nije igrao, Ahmetović je prepoznao potencijal u njemu i kod nas je eksplodirao. Prodali smo ga za 500.000 evra. Došao je Samuel Koto, štoper iz Malmea na pozajmicu, kao zamena za Eriksona. Levonogi igrač. Johana Rapa smo otkupili od Landskrune, isto defanzivan igrač. Mohamed Alsalhadi je pojačao napad, a doveli smo i dva golmana, koji su prilagođeni našem sistemu igre da je golman dominantan u igri u polju. Mislim da sada imamo kompaktniju ekipu za naš stil igre u odnosu na prošlu sezonu“.
Prošle sezone je u Alsvenskanu oborena rekordna poseta za čitavu sezonu. Otkad se vodi statistika domaće prvenstvo nije bilo toliko popularno. Sudeći po tome kako je tekla prodaja ulaznica za prvo kolo, kao i sezonskih karata, rekord bi već ove godine mogao da padne.
Prema dostupnim podacima, AIK je dan pre početka prvenstva prodao 34.800 ulaznica, Hamarbi ceo kapacitet od 29.500, Jurgorden 17.500, Geteborg 17.700. Norćepingov stadion od oko 17.000 je, kao što smo već napisali, rasprodat za premijeru sa Malmeom.
„Kapaciteti stadiona nisu veliki, ali su uglavnom rasprodati. Pre nego što je Malme uspostavio dominaciju - tri titule u poslednje četiri godine - bilo je ozbiljnog variranja u borbi za tron. Često su se menjali šampioni. Sve su to klubovi sa tradicijom, istorijom, svojim navijačima. Hamarbi je kao Partizan u košarci, rasprodao je stadion unapred za celu sezonu. Šveđani imaju kulturu dolaska na stadion, idu cele porodice. Sve bude kulturno, retko se dešavaju neki incidenti, da neko pali baklje“, objašnjava Sreten Kenić.
U Švedskoj se zna. Sport broj jedan je hokej, fudbal je na drugom mestu.
„Šveđani generalno vole sport. Ulaganja su posebna tema. U Srbiji se zna, sve ide Crvenoj zvezdi i Partizanu, a ne ulaže se gotovo ništa u druge klubove. Ovde u Švedskoj je nemoguće da država ulaže samo u jedan klub. Dobro, naši Zvezda i Partizan su zbog toga postali svetski brendovi, drugačije mi razmišljamo. U Švedskoj toga toga nema. Sve je jednako raspoređeno. Sve zavisi od tvog uspeha i sponzorstva. Hokej ima veliku tradiciju i privlači navijače. Fudbal je broj jedan po popularnosti, ali ne i finansijski. U hokeju su mnogo veći budžeti, igrači više zarađuju. Opet, s druge strane u fudbalu može da pobedi onaj siromašniji i da dođe do titule, zato i jeste to najpopularniji na svetu. Švedski rukomet nije ni blizu hokeja i fudbala“.
Ako već pričamo o finansijama i ulaganjima, ne možemo da se ne dotaknemo privatizacije. Zna se već, klubovi u Srbiji su, s izuzetkom Čukaričkog, u vlasništvu države, dok su u većini zemalja na zapadu Evrope privatni.
Poređenja radi, u komšijskoj nam Rumuniji nije moguće da uđe klub u prvu ligu ako nije privatizovan i nema vlasnika, sve i da osvoji Ligu 2. Trenutno je situacija takva da vodeća dva tima nisu privatizovana, pa ako se završi prvenstvo sa ovakvom tabelom, treći i četvrti će u Ligu 1.
Svaka država ima neka svoja pravila i zakone, zato pitamo Kenića – kako je u Švedskoj?
„Specifično! Klubovi nisu ni državni, ali ni privatni. Kako da ih najpreciznije objasnim na srpskom jeziku… Društva građana, udruženja, neprofitne organizacije... Svi su dobrodošli. Kod njih je u mlađim kategorijama sve besplatno. Nema da se naplaćuje članarina. Sve što ima u seniorskom klubu je od sponzora, opštine finansiraju samo održavanje stadiona. Niko nema svoj stadion osim Malmea“.
Organizacija švedskih klubova je malo drugačija nego u pojedinim timovima u Mozzart Bet Superligi Srbije.
„Ovde imate predsednika kluba, koji se bavi isključivo administrativnim stvarima, sponzorstvima... Nema ništa sa sportom. Onda imaš sportskog direktora, koji je zadužen samo za sportske sektore, pa ljude za akademiju“.
Još jedna razlika između Alsvenske i Mozzart Bet Superlige – ograničenje broja stranaca.
„Broj inostranih igrača nije ograničen. Mislim da je to prednost. Kada bi samo Šveđani igrali ne bi to bio taj kvalitet. Svima treba da nam zvezda vodilja bude Premijer liga, najkvalitetnije, najbolje organizovano i najpopularnije prvenstvo. Kada bi ga igrali samo Englezi, koji bi bio kvalitet“, pita se Kenić.
Kada pričamo o švedskom prvenstvu, ne možemo da se ne osvrnemo na rezultate klubova iz Alsvenskana u takmičenjima UEFA. Odavno već nijedan klub ne uspeva da bude konkurentan na međunarodnoj sceni. Malme je u poslednjih desetak godina s vremena na vreme i uspevao da se domogne grupne faze UEFA takmičenja, ali je imao i neke blamaže. Primera radi, 2017. godine ga je eliminisao Vardar, a 2022. Žalgiris.
Heken je ove sezone ispao u drugom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona pošto je bio lošiji u dvomeču sa KI Klaksvikom sa Farskih Ostrva, a kasnije se domogao Lige Evrope, gde je bio poslednji u konkurenciji Bajer Leverkuzena, Karabag Agdama i Moldea. Letos su sva tri preostala kluba, Jurgorden, Kalmar i Hamarbi, kvalifikacije za Ligu konferencije završili na prvoj prepreci porazima od Lucerna, Pjunika i Tventea.
„Prva stvar, razvodnjava se kvalitet. Kod nas postoje Zvezda i Partizan, imaju najveće budžete i mogućnost da dovedu svakog igrača koji se pojavi u ligi. Ovde tri stokholmska kluba ravnopravno konkurišu za svakog igrača, plus Malme, Geteborg, Norćeping. Ne mogu da dobiju to što imamo mi. Zbog toga im je teže u Evropi“.
To ipak nije opravdanje, pogotovo za aktuelnog šampiona, koji ima ubedljivo najveći budžet u zemlji zahvaljujući ranijim uspesima u takmičenjima UEFA.
„Malme je posebna priča, morao bi da bude konstantan učesnik barem neke grupne faze. Kada vidimo kakve transfere prave, imaju budžet da dovedu igrače od po milion ili dva... Malme je igrao dve uzastopne sezone u Evropi, 2021. u Ligi šampiona protiv Čelsija i Juventusa, a 2022. u Ligi Evrope sa Bragom, Union Berlinom i Union Sen Žiloazom. Zaradio je tada lep novac od UEFA, odvojio se finansijski, ali bitan faktor je i to što je Malme veliki grad, a ima samo taj jedan klub u prvoj ligi. Stokholm ih ima pet, a Geteborg tri. Za regiju Skone Malme je ponos. Tamo nema šanse da se većinski navija za neki klub iz Stokholma“.
Toliko priče o tim švedskim navijačima. Zato, postavlja se pitanje – koliko je malim klubovima poput Vernama teško da igraju na tim gostovanjima.
„Nama je godilo, igrali smo veoma lepe utakmice i pobeđivali protiv tih najvećih klubova. Dobili smo Hamarbi i Geteborg na strani, sa Malmeom se dobro držali i u finišu izgubili sa 3:1. Volimo da igramo protiv tih jačih ekipa, kada je pun stadion. Dobijemo inspiraciju, jer mi imamo oko 3.000 navijača. Najteže je protiv Malmea, AIK-a i Hamarbija. Inače, AIK i Hamarbi ne igraju na istom stadionu. Hamarbijev je nešto manji, ali veoma akustičan, pogotovo kada se zatvori krov. Stvara se specifična atmosfera, ako na tribinama ima više od 20.000 ljudi ne možete da čujete saradnika na klupi. Na komunikaciju sa igračima na terenu odmah zaboravite“.
Od slabijih klubova, Sreten Kenić izdvaja Mjelbi kao jedno od težih gostovanja.
„To je tradicionalni švedski klub. Nije tako teška atmosfera, ali igraju na travi, što nije baš specifično za švedske klubove. Klasična su domaćinska ekipa. Nezgodni su, nije im važno da li lepo igraju, već se fanatično bore u svakom duelu i za svaku loptu. Cilj opravdava sredstvo. Baš je teško uzeti bodove na njihovom terenu“.
I u Srbiji postoje stadioni na kojima je najvećim klubovima poput Zvezde, Partizana, TSC-a, Čukaričkog i Vojvodine teško da dođu do pobeda. Doduše, ne zbog vatrene, neprijateljske publike, već zbog lošeg, neravnog terena koji usporava igru i otežava napadački orijentisanim timovima.
„Tereni u Švedskoj i Srbiji, velika je razlika. U Švedskoj su pola-pola veštački i prirodni tereni. I ti prirodni su na visokom nivou, hibridni. Nemoguće je videti blato i kaljugu. Odmah je i navijačima drugačiji utisak. Mada ima i do kulture navijanja. Evo, Niš je grad kao Geteborg, Radnički je takođe klub sa nekom tradicijom i istorijom. U Geteborgu je na svakoj utakmici pun stadion, a u Nišu? I još jedna stvar upada u oko, kada poredimo ove dve lige. Švedska je po površini pet-šest puta veća država, a takođe ima 16 prvoligaša kao Srbija. Mi sa 16 klubova samo razvodnjavamo kvalitet, umesto da smanjimo ligu, pa da u svakoj ekipi budu po dva-tri vrhunska fudbalera, ovako imamo samo po jednog po timu. Interes fudbala, to bi trebalo da bude prioritet svima“, smatra Kenić.
I za kraj, još jedna zanimljiva razlika između srpskog i švedskog fudbala. Kod nas su sudije stalno na tapetu, lupom im se traže i najsitnije greške, navijači im „češljaju“ naloge na društvenim mrežama kako bi saznali za koga privatno navijaju i sve se pretvara u liste sa „Zvezdinim i Partizanovim arbitrima“. Ludila idu u toliku krajnost da se više ne veruje ni snimcima i fotografijama, jer zaposleni u klubovima menjaju detalje u posebnim programima samo kako bi ispalo da su oštećeni. Čak ni uvođenje VAR sistema nije smirilo strasti među srpskim navijačima.
A onda imamo za primer Švedsku…
Šveđani toliko veruju svojim arbitrima, da izričito odbijaju da uvedu VAR sistem. Upravo tako, u Alsvenskanu još nema onih dosadnih protokola da pomoćni sudija ne podiže zastavicu ni kada je ofsajd potpuno očigledan, a ni toga da se posle gola navijači i dalje ne raduju dok se ne uvere da VAR sudije nisu našle nikakvu nepravilnost u akciji. Švedska još uvek nema VAR.
„Lično mislim da je koristan, da bi se izbegla nepravda. Međutim, Šveđani toliko veruju svojim sudijama da su protiv VAR-a. Ne pamtim da se desilo neko nameštanje, da je sudija bio umešan u neki skandal. Toliko imaju poverenja u svoje sudije, čak i ako se desi neka greška. Publika je posebno protiv VAR-a, neće da izgube taj osećaj proslavljanja pogotka. Mislim da će ih UEFA na kraju naterati da ga uvedu, zato što sudije koje žele da sude međunarodna takmičenja moraju da budu uključene u to. Dobili bi više sudija na internacionalnoj listi ako uvedu sistem. Nekad se dešavaju neke greške, u gužvi nešto ne vidi. Sudije su ljudi i normalno je da pogreše. Ponavljam opet, ja sam za VAR, da bi sve bilo maksimalno pošteno i da niko ne ostane oštećen. Šveđani pred svaku sezonu imaju skup u Stokholmu kakav bih voleo da imamo u Srbiji. Klubovi zasedaju javno, a sve to bude marketinški ispraćeno. Na tom skupu je sada opet bila diskusija o VAR-u, a čak 90 odsto klubova se izjasnilo protiv“, sa još jednim zanimljivim podatkom je zaključio Kenić analizu za Mozzart Sport.
ŠVEDSKA 1 – 1. KOLO
Subota
15.00: (6,50) Norćeping (4,30) Malme (1,50)
Nedelja
14.00: (2,30) GAIS (3,45) Bromapojkarna (3,05)
14.00: (1,90) Hamarbi (3,50) Kalmar (4,10)
16.30: (1,67) Heken (3,70) Mjelbi (5,50)
Ponedeljak
14.00: (3,05) Geteborg (3,35) Jurgorden (2,35)
14.00: (1,95) Sirijus (3,50) Halmstad (3,90)
16.30: (1,65) AIK Stokholm (3,70) Vesteros (5,60)
16.30: (1,53) Elfsborg (4,20) Vernamo (6,25)
***Kvote su podložne promenama