Leto bez Evrope kao povod za rekonstrukciju u Bačkoj Topoli: Vreme je za svežu krv

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Bačke Topole)

Nije uspeo TSC na kraju. Čak i da su slavili Topolčani u Kragujevcu, uskratio ih je za evropsku vizu Novi Pazar, koji se u tom redu ispred šaltera UEFA srčanije „laktao“ da bi došao do zacrtanog cilja. Mogla je turbulentna sezona Plavih lavova da ipak dobije pozitivan epilog u prvenstvu, ovako, ostaje žal u redovima kluba iz Bačke Topole što nisu i treći uzastopni put obezbedili sebi izlazak na evro scenu.

Podvučena je crta na veoma uzbudljivu sezonu, sa dramatičnim amplitudama, tima sa severa Srbije. U jednom momentu bili su bliži baražu za opstanak nego Evropi, strepeli za ulazak u plej-of uopšte, u drugom su u poslednje kolo ušli  sa šansom da se domognu takmičenja UEFA. Naposletku, četiri boda više je imao Novi Pazar, kao trećeplasirani tim u domaćem šampionatu. Ako se budu osvrtali iza sebe u taboru TSC-a, videće da su tu granicu i te kako mogli da preskoče. Tim je doživeo ukupno 17 poraza u prvenstvu (najviše od svih u plej-ofu), isto koliko, primera radi, ima i Napredak koji će igrati baraž za opstanak. Sa druge strane, čak pet ekipa u plej-autu je manje puta ostajalo bez bodova nego Topolčani.  

U svim zbivanjima koja su zadesila Plave lavove, bilo je smena trenera, čestih rotacija u timu, dužih izostanaka igrača zbog povreda. Znali su da zablistaju i reše utakmicu često pojedinci poput Petra Stanića, Miloša Pantovića ili Saše Jovanovića, ali su i u momentima nestajali, ili nije bilo nikoga da povede ekipu ka pobedi. Svakako je TSC pokazao da poseduje igrački kvalitet, jer nije slučajnost slaviti u Humskoj, ubedljivo protiv Vojvodine ili u Kragujevcu, ali je isto tako trebalo dobiti Tekstilac ili Mladost iz Lučana barem jednom. U konačnom zbiru, fale sada ti bodovi još kako.

Kako uvek vole da kažu u klubu iz Bačke Topole, sve se radi strpljivo i na duže staze. Zato im predstojeće leto bez Evrope neće biti smak sveta. Ali, moraće mudro da ga iskoriste i sve miriše na novu veliku rekonstrukciju. Ova sezona je po svemu sudeći bila poslednja za neke od „Lazetić bojsa“, i ostaće samo poslednji Mohikanci iz perioda trenera koji je tvorac najvećih uspeha savremenog TSC-a. Već su zimus Topolčani prodali Ifeta Đakovca i Aleksandra Ćirkovića, a kako stvari stoje, najbliži su odlasku trenutno Miloš Pantović i Petar Stanić, zbog kojih na adresu u Bačkoj Topoli stižu mnogobrojne ponude. Tražen je bio i Veljko Ilić, pa bi u tom slučaju knjiga spala na svega nekoliko slova, ako imamo u vidu igrače koji su izneli zvanje vicešampiona i plasirali se u grupnu fazu Lige Evrope.

Pre svega, ostaće kao članovi tima Saša Jovanović, Milan Radin i Nemanja Petrović, uz veterana Nemanju Jorgića i igrača koji je tim napustio baš pre nego što su usledili uspesi, Mihajla Banjca. Možemo tu da računamo i Vukašina Krstića, mada je on više bio rezervista u periodu dok je ekipu predvodio sadašnji trofejni trener Makabija iz Tel Aviva. Neki su i otišli posle prve istorijske sezone, poput Petra Ratkova, ili prethodnog leta kada je pre svega defanziva Plavih lavova ostala bez Miloša Cvetkovića, Gorana Antonića, Nemanje Stojića i Josipa Ćalušića.

Možda je i vreme da pojedinci krenu dalje, kako za njih, tako i za klub. Uvek postoji šansa da je došlo do prezasićenja sredinom, ligom, okruženjem. Može to da se odrazi na tim. Kako je i pomenuti Ifet Đakovac znao da prelomi i iznese mečeve (primera radi protiv Noe kada je vratio ekipu iz mrtvih), isto je umeo da deluje da nije u fokusu. Baš kao i u poslednje vreme Prestiž Embungu (iako je najbolji strelac tima u prvenstvu ove sezone i pokazao se kao otkrovenje), ili Miloš Pantović, pošto ga nismo videli u kadru previše niti u Kragujevcu, niti protiv OFK Beograda kod kuće, polufinalu Kupa, ali jesmo itekako u Humskoj, gde je pokazao svoj raznovsrni kvalitet. Biće i da nisu svi opravdali epitet pojačanja, poput Marka Lazetića. Mladi centarfor je na 43 utakmice ove sezone postigao svega dva pogotka.

Ostaje upisano da je ove sezone TSC postao tek treći klub iz Srbije koji je obezbedio proleće u Evropi, da je stigao drugi put u istoriji do polufinala Kupa Srbije i da je u domaćem prvenstvu završio na sedmom mestu, najnižem od ulaska u elitu. Zato će se zasigurno već danas Topolčani baciti na posao sklapanja tima za narednu godinu. Već su obavili jedan deo selekcije dovođenjem zimskih pojačanja, sa pojedincima su produženi ugovori, dok leto velike rekonstrukcije tek sledi. Baš kao kada su pre dve i kusur godine sklopili tim koji je pokazao da je sposoban za velika dela.