Lesterova plišana revolucija: Preporod vođen razumom, a ne osećanjima

Suze desnog beka Denija Simpsona tekle su još u svlačionici dok se opraštao od kluba koji je nazivao domom punih pet godina, od kluba koji mu je pomogao da uđe u fudbalsku istoriju. I to na najlepši mogući način, baš onako kako je i Lester to želeo.

Neko vreme su čelnici ovog kluba znali da će Simpson otići po isteku ugovora u maju 2019. godine, ali su želeli da i njemu, kao i Japancu Šinđiju Okazakiju kojem je takođe isticao ugovor prošlog leta, prirede pravi oproštaj, kao iskrenu zahvalnost za sve što su učinili za klub.

Iako nijedan ni drugi nisu bili standardni u prvom timu prošle sezone, ušli su kao zamene na utakmici poslednjeg kola protiv Čelsija. I obojica su dobili šansu da poslednji put čuju čuveni aplauz prepunog King Pauer stadiona, da budu ispraćeni sa terena onako kako i dolikuje šampionima. I bili su dirnuti.

Inače, Lester je ovo uradio sa skoro svakim fudbalerom iz besmrtne generacije iz 2016. godine, timom koji je iz ničega postao šampion Engleske. I to je bio problem o kojem su u upravi Lisica konstantno razmišljali - kako se odužiti najzaslužnijima, ali ne upasti u klopku zvanu ispadanje u Čempionšip. Lester se svojski pobrinuo za rastanak na lep način. Nije pokušao da otera igrače i označi ih kao islužene lule, iako je priroda to nekako sama nametala kao neizbežno.

Vlasnici kluba - Višai Srivadanafraba, tajlandski dobrotvor koji je poginuo u helihopterskoj nesreći iznad stadiona pre godinu dana, i njegov sin Aijvat - svakome od fudbalera su se lično zahvalili na doprinosu u šampionskoj titulu. Mnogi su, kao Simpson i Okazaki, dobili šansu da odigraju poslednji meč na King Pauer stadionu, a dobili su i razne vredne poklone u vidu skupocenih statua u znaku lisice koja je simbol i zaštitini znak ovog kluba.

Oni koji su otišli, iako je klub žarko želeo da ostanu - Ngolo Kante i Rijad Marez - nisu zadnjicom zatvorili vrata, niti je bilo zle krvi posle svega na rastanku. Lesterova strategija komunikacije u tim slučajevima zasnivala se i dalje na zahvalnosti na doprinosu koji su dali u istorijskom trenutku za klub. I sama veličina Lestera bila je u tome što nije bio nefer prema svim igračima iz šampionske generacije, pa su tako čak i epizodisti kao recimo argentinski napadač Leonardo Uljoa ili Poljak Marčin Vasilievski, dobili pristojne oproštaje.

Međutim, ništa od toga ne bi trebalo posmatrati danas tako tužno i sentimentalno. Tri godine posle najponosnijeg trenutka u klupskoj istoriji i dve nakon premijernog izdanja u Ligi šampiona kada su došli čak do četvrtfinala, Lester Siti se promenio i postao skoro neprepoznatljiv kao klub.

Nakon odlaska neponovljivog Klaudija Ranijerija tri trenera su se prošetala kroz svlačionice King Pauera. Pored skupocenih Kantea i Mareza prodat je i Hari Megvajer koji je stigao godinu dana nakon šampionske titule iz Hala, da bi danas postao najskuplji štoper u istoriji Premijer lige.

Izgubio je Lester i dosta skauta i analitičara koji su otišli u rivalske klubove, koji ne samo da su želeli da pojačaju svoje redove već i da namerno oslabe sve strukture Lisica.

Najtragičniji je, naravno, bio gubitak čoveka koji je bio simbol Lestera, Kuna Višaija, vlasnika čije su jasne vizije i duboki džep pomogle klubu iz Istočnog Midlenda da se od treće lige dokopa vrha i titule šampiona Engleske.

Iako je gro šampionske ekipe Lisica ostao na okupu, samo dvojica iz tog tima, golman Kasper Šmajhel i napadač Džejmi Vardi, trenutno su važni faktori u sjajnom timu Brendana Rodžersa.

Uz rame njima dvojici stasavaju neki novi asovi, kao što su levi bek Ben Čilvel ili vezista Hamza Čuduri koji su direktni produkti Lesterove omladinske akademije. Tu je i fantastični Džejms Medison koji je stasao u nižim ligama engleskog fudbala, dok su iz inostranstva dovedeni talentovani vezisti Vilfred Ndidi i Juri Tilemans.

To je ujedno bila i Lesterova plišana revolucija: tiho i dostojanstveno, ali i surovo, istovremeno. Jer, bilo je trenutaka u ove tri godine kada je izgledalo da će Lester potonuti pod tegom sećanja na 2016. godinu, kada je lojalnost prema fudbalerima koji su učinili nemoguće opasno ugrozila status kluba u Premijer ligi jer im nisu bile dovedene adekvatne zamene.

Smatralo se da je snaga timskog duha bila i odlučujući faktor za smenu Ranijerija i imenovanje njegovog pomoćnika Krejga Šekspira za naslednika. Neuspeh Kloda Puela, koji je došao sledeći, da osvoji srca tih istih igrača, na kraju je i njega koštao posla, uprkos velikim rezervama vlasnika oko druge menadžerske promene. Ponekad se baš zbog toga činilo da je Lester bio zatočenik sopstvenih uspeha.

Sada je međutim Lester postao zdrava sredina, sa velikim ambicijama i talentovanim timom; harizmatičnim trenerom Rodžersom; sa Vardijem i Šmajhelom, dominantnim likovima u svlačionici i vođama tima koji čuvaju duh iz 2016. godine. Za Lester je krucijalno što njegov rast i razvoj sledi u trenutku dok se u klubovima „velike šestice“ dešavaju smene generacija i trenera i dok su mnogi (Arsenal, Totenhem, Mančester Junajted, Čelsi) zarobljeni u tom prostoru.

Nakon nedavnih pobeda nad Vest Hemom (2:1) i Njukaslom (3:0) na gostovanjima tokom Božića, Lester je i dalje drugi na tabeli ispred Mančester Sitija, pa povratak u Ligu šampiona na leto deluje kao gotova stvar. Nova titula prvaka Engleske, barem ove sezone, neće se juriti na King Pauer stadionu pored dominatnog lidera Liverpula, ali lepo je bilo u jednom trenutku jesenas na „minus šest“ kada su fanovi Lisica opet sanjali o senzaciji.

Klub iz Istočnog Midlenda se u svakom slučaju ozbiljno sprema za godine koje dolaze. Gradi se novi trening centar, jer je ovaj trenutni dotrajao, a način na koji je izvršna direktorka Suzan Viler letos „zatezala“ prilikom prodaje Harija Megvajera Mančester Junajtedu, garant je i pokazatelj da više niko nikada neće moći da dođe i samo očerupa Lisice. Moraće da plati. 

Ono što je najteže je shvatiti koliko je toga što se dogodilo u Lesteru u proteklom periodu bilo deo jednog velikog i dobro zamišljenog plana, a kolika je - ako nije slučajnost - sposobnost uprave da se nosi s problemima i da ima dovoljno institucionalnog potencijala da izgura velike promene koje je Lester doživeo u poslednje tri godine. Moguće je da su i obe činjenice bile u igri.

Da Lester kao klub dobro prepoznaje i bira kadrove niko više ne dovodi u pitanje; trust mozgova koji je okupljen oko direktora fudbala Džona Radkina, izgradio je reputaciju kao najpedantniji u svom poslu, a posebno se kvalifikovao za pronalaženje najvećih talenata među mladim engleskim fudbalerima.

Džejms Medison je možda i najbolji primer za to: Lester ga je skautirao nekoliko meseci, kao i ostali timovi u Premijer ligi, ali kada je došlo vreme da se povuče konačan potez nije se ponašao kao ostali koji su bili veći favoriti da ga dovedu.

Pred novopečenim reprezentativcem Engleske bio je izbor - Lester ili Sautempton, koji je takođe bio na dobrom glasu u radu sa mlađim igračima. I oba kluba su bila spremna da mu ponude minutažu koju je tražio. Ali, na kraju je presudila činjenica da je Meda znao Čilvela i Čudurija iz mlađih kategorija Engleske što je bilo dovoljno da se jedan od najvećih talenata opredeli za Lisice.

Ono što Medison nije znao kada je birao sredinu je činjenica da dolazi u klub u kojem gazde ne samo da veruju da je jedini ispravan put promocija mladih fudbalera koji dobijaju priliku da zablistaju, već i da je samo srećan igrač - najbolji igrač; klub u kojem atmosferu u svlačionici i dalje kreiraju veterani iz 2016; u tim gde su članovi stručnog štaba aktivni godinama, ako ne i decenijama, i gde, na kraju, dolazi trener sa ogromnim samopouzdanjem da još više ojača taj stručni štab.

Takođe, nije obavezno da znamo kako je Lester dogurao do ovde gde se danas nalazi. Možda je mnogo važnije da znamo ono što se događa trenutno u tom klubu. Ono što je Lester napravio pre tri godine bilo je čudesno i fantastično dostignuće, a malo ko čak i unutar kluba misli danas da bi to čudo moglo da se ponovi. Taj šampionski tim je ispunio svoj cilj i došao na odredište, a ovaj novi, njegova fudbalska reinkarnacija, nalazi se tek na pola puta.

Pogotovo što se radi o klubu koji je izvan uspostavljene premijerligaške finansijske elite, pa samim tim i nije bezbrižan kada je novac u pitanju. Pohvaliti grupu perspektivnih mladih igrača je super, ali je istovremeno to i opasnost, jer su posle dobrih igara sada krupne oči javnosti uprte u Lisice. Videćemo kako će Lester reagovati u mesecima koji dolaze.

Da li će ubediti svoje kvalitetne i najbolje igrače da nemaju potrebe da idu iz kluba ili će potpasti pod još jednim pritiskom onih bogatijih koji su im oteli Kantea, Mareza, Megvajera… Upravo će i od te činjenice zavisti i odgovor na pitanje koliko je Lester spreman da se opet zadrži u samom vrhu posle uspona.

Foto: Reuters