Leskovačka mućkalica: Ušunjasmo se u Nemačku...

/Od izveštača Mozzart Sporta iz Leskovca/

Kada su Leskovac i jug Srbije u pitanju nemoguće je bilo koju priču početi i završiti bez uzavrele krvi, uzbuđenja i začinjene kuhinje... Očigledno, s takvom logikom su i Orlovi doputovali na stadion Dubočice, te su overu 23 godine čekane evropske vize prilično začinili i podigli atmosferu do tačke ključanja.

Uspeli su izabranici Dragana Stojkovića da kao kroz centrifugu izokreću hiljade gledalaca koji su od euforije posle gola Veljkovića, preko nervoze zbog koje ih nije držalo mesto nakon preokreta Bugara, ipak Orlove ispratili aplauzom, ali i komentar kroz zube: "Ako će igramo ovakoj, ne mora ni da idemo u Nemačku".

Praznična atmosfera satima pred početak utakmice i reke mališana usmerene ka stadionu, kao i vatromet koji je ukrasio krajnje slavlje, slike su koje će ostati kao prve asocijacije, međutim, da bismo u budućnosti izbegli nerviranje koje su mnogi platili nekom sedom dlakom više, ili izgubivši koju vlas sa glave, ne treba zaboraviti ni momente u međuvremenu.

U nedelju popodne putokaz do stadiona Dubočice nije bio potreban. Kilometrima oko novog fudbalskog zdanja, satima pre utakmice, parkirali su se autobusi koji su dovozili mališane iz okoline.

"Dva po dva. Stanite u red i sačekajte", odjekivao je glas trenera koji je raspoređivo dečake iz jedne od niških školica fudbala. Impresioniran stadionom pred sobom, jedan od dečaka uz uzdah je izustio: "Ovaj stadion je lepši nego Marakana", te je izazvao repliku vršnjaka, očiglednog zvezdaša: "Pa kad je nov, Marakana je mnogo starija".

Vidno ushićeni jer će na delu videti idole, klinci su se po komandama učitelja i trenera kretali ka tribinama, međutim, rigorozna preventiva organizatora posle brojnih kazni UEFA delu najmlađih srušila je snove već pred kapijom. "Ne može nikakvi transparenti", oštro, uz južnjački akcenat rekla je jedna od devojaka iz redarske službe dečacima koji su u nadi da će sa stadiona poneti dragoceni suvenir spremili natpis. "Radonjiću, može dres?".

"Došli smo iz Prokuplja, 120 dečaka iz škole fudbala je doputovalo, toliko smo dobili karata, mada je interesovanje bilo i veće", otkrio nam je jedan od trenera TSC-a iz Prokuplja. Istovremeno, njegovi đaci istakli su veru u idole: "Pobeđujemo sa 3:0, Mitrović, Tadić i Vlahović će dati golove. Nećemo primiti nijedan, ne mogu Bugari nama da daju gol!"

I dok su mališani punili tri tribine leskovačkog Teatra snova, ostala publika kretala se ka zapadnom delu stadiona. U želji da i bez karte uspeju da se domognu mesta među svedocima istorije, lokalni mališani u parovima sa različitim uspehom su se priključivali kolonama dece. Stariji su, sa druge strane, bili manje domišljati, pa su nailazili na negativne odgovore neumoljivih redara koji nisu marili za razloge zbog kojih nemaju ulaznicu.

Sve glasnija dečja graja potvrđivala je da se bliži početak utakmice, a kakofonija iz hiljada grla mališana postala je praktično nesnosna sa Veljkovićevim golom. Idealan početak, međutim nije bio dovoljan da otkloni sve brige, jer je glavna vest tokom pauze između dva poluvremena bila da Crna Gora vodi golom Rubežića.

Pretnja Bugara na otvaranju drugog poluvremena i odbrana Vanje Milinkovića Savića bile su povod za prve nagoveštaje strepnje.

"Moramo da poklonimo šansu... I protiv Belgije nas je spasavao golman. Vreme je da uvede Vlahovića, da prelomi utakmicu drugim golom jer će biti opasno ako se razigraju", rekao je jedan od dvojice momaka u kasnim tridesetim govoreći drugaru.

"Ispade da su Bugari bolji od nas. Ko je ovaj naš sa brojem 15, ne uliva mi poverenje", replicirao je drugi momak, ne skrivajući da nije redovni hroničar izazova reprezentacije, ali je odgovor prijatelja prekinuo gol gostiju za izjednačenje.

Neočekivani rasplet različito je pao gledaocima. Čovek u četrdesetim godinama, u trenerci Benfike, razočarano je posle sat vremena igre ustao sa sedišta i otišao, dok su dvojica momaka nastavljala konverzaciju: "Rekoh da je Vlahović morao ranije u igru. Eno, skida trenerku. Imao si pravo kada si rekao za petnaesticu... Babić, morao je bolje kod gola".

Još je trajao utisak neverice, a gosti su drugim golom i preokretom izazvali muk na pomenutom delu tribine. Tišinu je prekinulo pitanje tri lokalna gospodina u sedamdesetim godinama. U želji da otklone dilemu, uzdali su se u mlađe naraštaje i njihovo baratanje tehnikom.

"Šta radi Crna Gora? Je l' nam bod dovoljan?", krenule su kalkulacije koje su očigledno neizbežne kada su u pitanju Orlovi.

"Dobro je, okrenuše Mađari! E moj Piksi... A, pričao si: 'Gde mene da pobede Bugari... Sаmo treba da izađemo i pobedili smo', a sad te Soboslaj vadi", prokomentarisao je mladić upitan za rasplet u Budimpešti.

Istovremeno, u Leskovcu su gosti pokazali nameru da uspore što je posebno razljutilo srpske navijače.

"E baš su Bugari, valjaju se po terenu i čuvaju rezultat kao da im od pobede život znači", čulo se u trenutku dok je medicinska služba ukazivala pomoć jednom od povređenih igrača.

Ubrzo je usledio korner i buđenje publike: "Vreme je da ga Mitar da. Hajde, Aleksandre, samo skoči", rekao je momak koji je početkom nastavka prizivao ulazak Vlahovića.

Skok posle tog prekida je i doneo izjednačenje, ali je ulogu napadača preuzeo štoper Srđan Babić i izazvao novu rekciju mladića koji se odmah okrenuo ka drugu i pogledom kao da mu je rekao da su pređašnje kritike na račun defanzivca bile preuranjene.

"Sviraj kraj! Koliko je ostalo do kraja?", krenule su računice i strepnje, ali je vest o trećem golu Mađara bila povod da se svi opuste, svesni da je Srbija bez obzira na ishod utakmice u Leskovcu najzad izborila mesto na Evropskom prvenstvu:

"Ušunjasmo se u Nemačku kao migranti", prokomentarisao je čovek srednjih godina, dok su na dugoj stani tribine ona tri starija gospodina naboranih čela sumirala utiske: "Ako će igramo ovakoj, ne mora ni da idemo u Nemačku".