Sećamo se... Lidsa 2000/2001: Rekord za Rija, sud za Bojera i Vudgejta i izdajnici Smit i Viduka

Aktuelnih spotskih dešavanja jedva da ima, a i sve ih je manje, pa zaljubljenici u igre sa loptom vreme u samoizolaciji ubijaju vrteći snimke nekih ranijih mečeva, obnavljajući uspomene na mladalačke dane. Sportski novinari nisu izuzetak, pa nam je palo na pamet da se prisetimo nekih timova u čijim smo igrama uživali. Nama je bilo zanimljivo, pa da vidimo da li će i vama. Ako bude, možda nastavimo sa praksom, a vi nam svakako u komentarima pišite koje biste timove želeli da obradimo.

Za početak, izabrali smo Lids, nekako nam se učinilo prigodnim, jer da nije ove pandemije Paunovi sa Marselom Bijelsom na čelu sada bi vodili odlučujuće bitke za povratak u Premijer ligu prvi put posle ispadanja u sezoni 2003/2004. Samo tri sezone ranije Lids je igrao polufinale Lige šampiona u kojem ga je ukupnim rezultatom 3:0 tukla Valensija sa Gaiskom Mendijetom, Robertom Ajalom, Kilijem Gonzalesom i ostalima. Ali ovo nije priča o njima, ovde se prisećamo poslednje velike generacije Lidsa.

UVOD

Sezonu ranije Dejvid O’Liri je supertalentovanu ekipu sa Alanom Smitom, Džonatanom Vudgejtom i Harijem Kjuelom – najboljim mladim igračem Premijer lige za takmičarsku godinu 1999/2000 – doveo do trećeg mesta i kvalifikacija za Ligu šampiona. Igrali su pride i polufinale Kupa UEFA u kojem ih je zaustavio Galatasaraj. Predsednik Piter Risdejl je ohrabrenim tim rezultatima uleteo u kredite koji će kasnije oterati klub u bankrot, pošto se uzdao da će Lids biti redovan u Ligi šampiona i da će se investicija kroz nju vratiti. Velika greška koja je godinama kasnije rezultovala i Uefinim uvođenjem finansijskog fer pleja.

PRELAZNI ROK

O tome koliko se Risdejl širio na tržištu najbolje govori dovođenje tada 22-godišnjeg Rija Ferdinanda iz Vest Hema za 26.000.000 evra što je u to vreme bio najskuplji britanski transfer. Pride je Ferdinand bio i najskuplji štoper na svetu. Zanimljivo za mlađe, on je na Eland stigao u novembru, pošto je prelazni rok u Premijer ligi ustanovljen tek za sezonu 2002/2003. Do tada su klubovi mogli da kupuju igrače sve do 31. marta. Pride je Risdejl u dogovoru sa O’Lirijem doveo Olivijea Dakura, Marka Viduku, Dominika Matea, pa na pozajmicu iz Intera i mladog – Robija Kina. Te sezone je Lids napustio Alf Inge Haland na koga vas je ove sezone podsetio njegov sin Erling Haland.

OKOSNICA EKIPE

Najdžel Martin – Prvi golman, mada se prilično rotirao sa Polom Robinsonom, koji je branio na jedno 30 odsto mečeva. Koliko je tada Martin bio dobar golman svedoči i to što je godinama kasnije na navijačkoj večeri proglašen za najboljeg u istoriji Lidsa. Aprila 2006. je izabran i u najbolji tim u istoriji kluba, jedini koji nije bio iz ere Dona Revija (60-e i 70-e godine prošlog veka) kada je Lids dva puta bio prvak Engleske.

Geri Keli – Celu karijeru, punih 15 godina, proveo je irski desni spoljni na Elandu. Jedan je od svega 10 igrača koji su u Lidsovom dresu odigrali više od 500 utakmica. Bio je kapiten kada bi Lukas Radebe bio odsutan zbog reprezentativnih obaveza.  Inače je odrastao kao najmlađi u porodici od čak 13 članova. Delio je minute sa Denijem Milsom, mada je ovaj drugi znao da igra i štopera.

Jan Hart – Kad već pomenusmo Kelijevu porodicu, Hart je bio njen deo, doduše dalji. Keli je naime bio njegov ujak ili teča, nismo sasvim sigurni. I Hart se dugo zadržao na Elandu, devet godina je tamo igrao sve dok 2004. nije otišao u Levante. Pre toga se pisalo da su Real i Barselona spremni da ponude i do 11.000.000 funti za Harta, ali od toga se ništa nije ostvarilo. Igrao je levog beka, bio je čuven po dalekometnim hicima iz prekida.

Rio Ferdinand – Šta reći o Ferdinandu što već nije napisano? Rekosmo da je u to vreme bio najskuplje pojačanje u istoriji Premijer lige, dao je gol u četvrtfinalu protiv Deportiva, čim je Lukas Radebe otišao sa Elanda preuzeo je kapitensku traku. Jedan od retkih koji se i finansijski isplatio Lidsu pošto je kasnije prešao u Mančester junajted za 46.000.000 evra. Dugo je taj rekord važio za štopere, u međuvremenu su cene otišle toliko daleko da više nije ni u TOP pet. Mada smo prilično uvereni da igrači poput Emerika Laporta, Džona Stonsa, pa i Harija Megvajera ne mogu ni da mu priđu.

Dominik Mateo – Isprva se mislilo da će izbaciti Harta sa mesta levog beka, ali je uglavnom igrao kao centralni bek. Lids ga je doveo iz Liverpula za 7.130.000 evra u koji ga je još kao dečaka doveo Keni Dagliš dok je gledao sina kako igra za Birkdejl junajted. Za Liverpul je odigrao 155 utakmica, a bio je jedan od najboljih Lidsovih igrača u sezoni 2000/2001. Bio je strelac u remiju sa Milanom (1:1) na San Siru, a taj je gol Lids i odveo u nokaut fazu ispred Barselone. Kad je Rio Ferdinand otišao u Mančester junajted Mateo je preuzeo kapitensku traku, a posle ispadanja u Čempionšip kao slobodan igrač je otišao u Blekburn.

Lukas Radebe – “Poglavica“. Tako su ga zvali na Elandu s obzirom da je za Lids odigrao 256 utakmica i nosio kapitensku traku. I on je odrastao u velikoj porodici – čak 11 ih je bilo braće i sestara – a i on je u Lidsu ostao do kraja karijere. Karijeru je počeo kao golman, pa je igrao zadnjeg veznog, na kraju štopera. Posebno zanimljivo, on je za Lids stigao 1994. za 250.000 funti, ali ne zato što su Englezi njega hteli, već su želeli da učine srećnim Filemona Masingu, napadača koji je važio za mnogo talentovanijeg pre no što se ispostavio kao potpuni promašaj. Radebe je zato bio pun pogodak. A on sa je izabrao Lids delom i zato što je 1991. pogođen metkom u leđa dok je u rodnom Sovetu (Johanesburg) bio u prodavnici sa braćom, sestrom i njenom bebom. Izabran je u 100 najboljih fudbalera u istoriji Afrike.

Olivije Dakur – Stigao je 1. jula iz Lansa i sa cenom od 10.500.000 evra (tada 7.200.000 funti) postao najskuplji igrač u Lidsovoj istoriji sve dok ga Ferdinand nije svrgnuo sa trona. Još pre toga je igrao u Premijer ligi, za Everton, ali ga je Lans vratio u Francusku samo da bi potom stigao u Lids. Bio je standardan u vezi uglavnom u tandemu sa Dejvidom Batijem. U Lidsu je postao i standardan u reprezentaciji Francuske. Kasnije je prešao u Romu, igrao i za Inter,  Fulam i Standard iz Liježa.

Dejvid Bati – Rođen u Lidsu, čuven po borbenosti iako mu je falio koji kilogram mišića zbog kojeg ga je klupska legenda Bili Bremner terao da svako jutro dolazi kod njega u kancelariju da pije šeri sa umućenim jajetom?! U dva mandata za Lids (1986/1993 i 1998/2004) odigrao je više od 300 utakmica i postigao svega četiri gola zbog čega su navijači često umeli da iz ljubavi viču “šutiraj“ kadgod bi lopta bila u njegovim nogama. Posle ispadanja u Čempionšip se penzionisao.

Erik Bake – Doveden je iz norveškog Sogndala, u sezoni 2000/2001 odigrao je čak 44 utakmice, bio član tima koji je doživeo debakl na Mestalji, kasnije su ga ligamenti kolena i loša forma vratili u Bran.

Džonatan Vudgejt – Počeo je u Midlzbrou, ali je u Lids stigao još kao omladinac. Bio je velika nada engleskog fudbala, mada je u ovoj sezoni odigrao “samo“ 21 utakmicu pošto je imao žestoku konkurenciju u Radebeu, Ferdinandu i Dominiku Mateu. Tada su ga nazivali Lidsovim draguljem, mada su ga već mučile povrede. Kasnije je zbog dugova morao da bude prodat Njukaslu za 13.500.000 evra, samo dve godine kasnije je stigao i do madridskog Reala, ali su ga onda povrede upropastile. Karijeru mu je obeležio i incident iz 2000. kada je sa saigračem Lijem Bojerom ozbiljno pretukao studenta u noćnom klubu Mažestik.

Robi Kin – Još jedna velika nada ostrvskog fudbala. Prethodno ga je za za 19.500.000 evra legendarni Marčelo Lipi odveo u Inter, ali kada je on smenjen Kin je morao da ide. Januara 2001. je stigao na pozajmicu u Lids, odigrao je za tih šest meseci 14 mečeva i postigao odličnih devet golova, pa ga je Lids na leto otkupio za 18.000.000 evra. Sledeća sezona ipak nije bila toliko uspešna, pa je za 10.500.000 evra prodat Totenhemu gde je konačno pronašao mir. Sećate ga se sigurno i iz Liverpula, verovatno i Seltika, u Vest Hemu nije bio toliko dobar, ali je zato u LA Galaksiju pravio čuda. Poznato je da dobro peva, rođak je čuvenog Morisija.

Mark Viduka – U Srbiji smo ga upoznali kao igrača zagrebačkog Dinama koji je „petardirao“ Partizan. Na ostrvo ga je odveo Seltik, a onda ga je za 9.150.000 evra O’Liri doveo u Lids. Plan je bio da igra u napadačkom  trozubcu sa Harijem Kjuelom i Majklom Bridžsom, ali su ovog drugog baš te sezone povrede počele da ubijaju i suštinski označile početak kraja njegove karijere. Zato je na Eland i stigao Kin, a kako je i Kjuel imao zdravstvenih problema otvorio se prostor i za Alana Smita. U prvoj sezoni na Elandu Viduka je postigao 22 gola, uključujući i sva četiri komada u kultnoj pobedi nad Liverpulom od 4:3.

Li Bojer – U Lids je stigao još 1996. za 3.800.000 evra kao tada najplaćeniji engleski tinejdžer. Problem je što je bio možda i najluđi. Iste te godine je u Mekdonaldu snimljen kako baca stolice i na rasnoj osnovi vređa imigrante iz Azije. Kasnije i taj incident sa Vudgejtom,  u stvari, Bojer je pravio toliko gluposti da se više puta dešavalo da na utakmice dolazi direktno iz suda. Ali da je igrao – igrao je. Proglašen je uostalom i za najboljeg igrača Lidsa u sezoni 2000/2001, bio je strelac ključnih golova u mečevima sa Milanom, Barselonom i Anderlehtom… Ali bio je toliko luda glava da je  2003. prešao u Vest Hem za svega 300.000 evra.

Alan Smit – Brutalan igrač u svoje vreme. Prepoznatljiv po onoj plavoj kosi bio je možda i najtalentovaniji u ekipi. Dete kluba, za prvi tim je debitovao već kao 19-godišnjak i odmah postigao gol protiv Liverpula. Navijači su ga obožavali, u sezoni o kojoj pričamo je odigrao 52 utakmice, postigao 18 golova, čak sedam u Ligi šampiona. Još je tada igrao kao napadač ili krilo – kasnije ga je ser Aleks Ferguson zbog povrede članka prebacio u vezu – ali nije se bunio ni kda bi ga pomerili gdegod. Plakao je i ljubio grb kada je 2004. Lids ispao u Čempionšip, ali su ga navijači zamrzeli kada je za 9.000.000 evra prešao u tabor najljućeg rivala Mančester junajted, iako je sam klub saopštio da nema para da ga plaća i da su se Đavoli jedini javili. Smit se čak i odrekao svog dela obeštećenja koje je trebalo da mu pripadne, ali su ga navijači svejedno prozvali Judom.

Hari Kjuel – Ne možemo da ga ne pomenemo, jer je ostavio dubok trag u Lidsu nakon što je još kao 15-godišnjak u sezoni 1995/1996 stigao iz, pazite sad, Markoni Stalionsa?! Rekli smo već da se godinu ranije izborio za nagradu za najboljeg mladog igrača Premijer lige, odbio je Lids 2000. Interovu ponudu od 25.000.000 funti.  Tad su već počele da ga more povrede zbog kojih je u sezoni 2000/2001 postigao samo dva gola. I njega su navijači kasnije proglasili za izdajnika, ne zbog toga što je za 10.000.000 evra prešao u Liverpul no što je punih osam sezona nakon odlaska u Lids prešao u Galatasaraj. A setimo se da su uoči onog već pomenutog polufinala Kupa UEFA huligani istanbulskog tima ubili dvojicu Lidsovih navijača.

REZULTATI I EPILOG

Pamtiće se doveka to polufinale Lige šampiona, prvo za Lids još od 1975. i okršaja sa Bajernovim kada su engleskih navijači pravili haos u Parizu zbog čega ih je Uefa izbacila iz Evrope prvo na četiri, pa na dve godine. Čak je postojala dobra šansa da se i 2001. nađu u finalu, ali je Real u polufinalu izbacio Bajern, a Valensija nakon 0:0 na Elandu uz dva gola Huana Sančeza i jedan Mendijetin na Mestalji potukla Lids. Prethodno je Lids kao drugi prošao iz grupe sa Milanom, Barselonom i Bešiktašem, a zatim u drugoj fazi (tada je Liga šampiona imala dve grupne runde) bio ispred Lacija i Anderleht, a iza Reala. U četvrtfinalu su izbacili Deportivo zahvaljujući pobedi od 3:0 na Elandu (na Rijazoru je bilo 2:0 za Špance). Preko Valensije nisu mogli.

Navijači su ipak bili zadovoljni, tim je bio mladi i očekivalo se da sledeće sezone napadne titulu u Premijer ligi, ali navijači nisu znali za kredite. Kako je Lids završio četvrti na tabeli (iza Junajteda, Arsenala i Liverpula, a ispred Ipsviča, Čelsija i Sanderlenda)  i ostao bez Lige šampiona nije mogao da vraća dugove i Risdejlov projekat je krenuo da se ruši kao kula od karata. Te sezone Liverpul mu je pobegao za bod, poslednju šansu da se ispravi imali su naredne, ali su tada bili tek peti, opet ostali bez Lige šampiona i uprava je bila prinuđena da proda Ferdinanda, Vudgejta, Kina…  I onda 2004. Čempionšip, već sledeće sezone i treća liga.

Ali kakav je to tim bio! Za uspomenu ostaju Bojerov gol u 89. minutu za 1:0 protiv Milana, pa tamburanje Bešiktaša od 6:0, Alan Smit u 80. za minimalac na gostovanju kod Lacija sa Krespom, Salasom, Veronom, Nedvedom…  Nećemo ih zaboraviti.

(FOTO: Reuters)