Nema mira u Parizu. A kako da ga bude kad je čovek zaposlen na Parku prinčeva napljuvao klub koji ga zlatom kiti?

Brazilac Leonardo, sportski direktor Pari Sen Žermena, u virtuelnom dijalogu sa navijačima dotakao se aktuelnosti, počev od statusa trenera Tomasa Tuhela, do analize igara i učinka pojedinih igrača, a kad je na dnevni red došla Liga šampiona, kao opsesija arapskih vlasnika, 51-godišnji funcioner je maltene zapalio fitilj na bombi tako što je bez imali ustezanja rekao da Pariz nije grad fudbala!?

Može biti da je u pravu, ali to se ne izgovara. Bar ne dok sedite u fotelji PSŽ-a i primate platu. A rezultati i nisu baš u skladu sa očekivanjima.

„Osvajanje Lige šampiona u Parizu predstavljalo bi jedinstveno dostignuće. I Danijel Hečer je morao vremenom da gradi modni brend, pričamo o periodu dugom 50 godina. Što nije mnogo. Prirodno je da na tom putu bude uspona i padova. Primera radi, Ajaks ili Inter osvajali su Kup šampiona 70-ih godina prošlog, ali su osnovani još u 19. veku. Govorimo o kulturi jednog grada. Pariz, zapravo, nikad nije ni bio grad fudbala. Marselj jeste. I dalje je. U Parizu ima dosta drugih stvari“, istakao je Leonardo.

Poslednja rečenica je dovoljna da razbesni navijače. Džaba Leonardu što je pokušao da se „opere“ konkretnim primerima koji potkrepljuju prethodnu tvrdnju.

„Dok sam bio član Pari Sen Žermena (1996/97) uglavnom smo kao domaćini igrali petkom, jer je grad nudio druge sadržaje ljudima subotom i nedeljom. Postojala je samo jedna televizijska emisija posvećena fudbalu. Fudbal se zatim razvio, Francuska 1998. postala prvak sveta, posle toga liga postala jača, razvijenija. Jedino što Pariz nameće veliku odgovornost baš zbog toga što su očekivanja velika. Teži savršenstvu, što je normalno“, sleže Leonardo ramenima.

Luis Fernandez i Hristof Galtije (© AFP)

A Luis Fernandez kipti od besa. Klupska legenda, čovek koji je osam sezona igrao za PSŽ, a dvaput sedeo na njegovoj klupi, ogorčen je na Brazilca.

„Revoltiran sam. Nimalo nisam srećan zbog onoga što sam pročitao. Reče Leonardo da Pariz nema fudbalsku kulturu, ali ga podsećam da ima navijače koji pune stadion“, kao da Fernandez želi da stavi do znanja Leonardu da će se suočiti sa protestima ultrasa.

Fernandezu, sigurno, veruju više.

„Izuzetno sam vezan za ovaj klub. Odrastao sam u njemu i neprestano pokušavao da budem na visini zadatka. Pritom, nismo imali na raspolaganju sredstva za pojačanja kao što ih sad ima Leonardo. A hajde da analiziramo njegov rad. Zašto nije uspeo da zadrži talentovane igrače kao što su Kingsli Koman ili Hristofer Enkunku. Nimalo se nisam prijatno osećao kad su nam oni davali golove u Ligi šampiona“.

Umesto zaključka:

„Gadi mi se! Zaboravlja da je ovaj klub bio učesnik dva finala Kupa pobednika kupova (1996, 1997), pre nego što se domogao finala Lige šampiona. Na kraju krajeva, igrao je Leonardo samo jednu sezonu na Parku prinčeva i onda „zapalio“ za Italiju. Kad je Rai otkazao sponzorstvo PSŽ-u plakao je sedam dana. Ne poštuje preminule navijače, ne poštuje klupske operativce, ne poštuje istoriju kluba dugu 50 godina. Poludim kad pročitam takve izjave“, besan je Luis Fernandez.

500