Leo Mesi: Najveći uticaj imali su Pep i Ronaldinjo

Većeg neće imati. Makar ne u skorije vreme. Najbolji igrač, možda od postanka fudbala, obojio je Barselonu. Zato Lionela Mesija pominju i ovih dana, u trenucima kad obeležavaju 125 godina od osnivanja kluba.

Onog čiju slavu je proneo baš omaleni Argentinac. Iako sad na drugoj adresi (Inter iz Majamija), čarobnjak iz Rosarija je uvek vezan za Katalonce, jer je među njima proveo 21 godinu. Zato je i pristao da se oglasi za tamošnji Mundo deportivo, povodom jubileja.

Doduše, sedam dana posle centralne proslave, ali za Mesija nikad nije kasno. Iako su mu javna oglašavanja maltene „suva“, često bez velikih reči, uvek je lepo videti sa koliko poštovanja priča o Barsi. Takav je bio i posle pitanja šta za njega znači saznanje da je klub proslavio vek i četvrt postojanja,.

„Ima toliko toga lepog. Prvo što mi pada na pamet su divne uspomene na vreme provedeno u najboljem klubu sveta. Najviše se sećam titula koje smo osvojili, poput 2009, kad smo prigrabili šest trofeja u sezoni“, istakao je Mesi tokom razgovora za Mundo.

S obzirom da je istoriju gradio, razumljivo je što se o njoj i raspitivao.

„Bilo je trenutaka koje nisam doživeo, ali znam da su bili veoma važni, poput osnivanja idejama Đoana Gampera ili izgradnje stadiona Nou Kampa. Zatim, era Johana Krojfa kao igrača, prvi Kup šampiona na Vembliju sa njim kao trenerom 1992... A od onih koje sam doživeo, sigurno period Pepa Gvardiole kao trenera, sve što je Ronaldinjo značio, zakljuno sa osvajanjem Liga šampiona 2006, pa trofeji sa Luisom Enrikeom“.

A ko su, osim vas, najvažnije ličnosti u istoriji kluba?

„Ima ih toliko, siguran sam da ću zaboraviti neka ako počnem da imenujem. Ovo je klub koji se uvek isticao po tome što ima najbolje igrače i trenere na planeti. Velike fudbalske zvezde su oduvek želele da dođu i budu u Barsi: od Johana Krojfa, preko Puja, Andresa Inijeste, Ćavija, Luisa Suaresa, Hrista Stoičkova, Pepa Gvardiole i kao igrača i kao trenera, Ronaldinja, Rajkarda (dodajem ga zbog onoga što je značio za mene i klub), Dijega Maradone, koji je, iako je bio tamo kratko, napravio ogroman uticaj zbog toga što je, zatim Ronald Kuman zbog gola na Vembliju koji je značio osvajanje evropske titule... Čuo sam dosta i o Sesaru, Kubali i onoj liniji napred koju Serat pominje u svojoj pesmi: Basora, Sesar, Kubala, Moreno i Manšon. Siguran sam da sam zaboravio mnogo važnih ljudi“.

Sećanja samo naviru...

„Najviše se sećam titula koje smo osvojili: godine sekstete, ali i onih ne baš dobrih trenutaka kada smo uspeli da preokrenemo situaciju. Bili su to posebni trenuci i mnogo sam uživao u njima“.

Koja istorijska ličnost Barselone je imala najveći uticaj na vas?

„Postoje dve figure koje su imale veliki uticaj na mene. Pep Gvardiola, jer sam ga dugo imao kao trenera i postigli smo neverovatne uspehe koje pre njega ne bismo mogli ni da zamislimo. A Ronaldinjo, zbog načina na koji me je dočekao, kako mi je pomogao, bio mi je od velike koristi u prvim trenucima u seniorskom timu. Sećam se i Inijeste i Ćavija kao saigrača, kao i trojice koji igraju sa mnom ovde u Majamiju (Buskets, Alba i Suares), i oni su mi prijatelji. Naravno, posebno priznanje za Tita Vilanovu koji nam baš nedostaje“.

U danima slavlja, Mesi je istakao šta želi od sadašnje generacije.

„Nadam se da će klub moći da se vrati na ono što je oduvek bio. Kao i da je Barsa svetska referenca, što nikada nije prestala da bude, uvek se bori za osvajanje titula do kraja svake sezone. Kao igrač Barse, nikada se ne možete zadovoljiti time da budete drugi ili ne pobeđujete, jer navijači traže najviše od vas. Biti najbolji klub na svetu podrazumeva visoke zahteve. Voleo bih da vidim Barsu da ponovo osvaja La ligu, Kup i Ligu šampiona. A kad ne može, bar se takmiči do poslednjeg trenutka“.

Kakvu biste poruku poslali Kataloncima?

„Svi mi mnogo nedostajete, nadam se da ćemo se uskoro ponovo videti i da ste ponosni što ste deo najboljeg kluba na svetu“, zaključio je javljanje Mundo deportivu Lionel Mesi.