Lenji fudbalski umetnik
Vreme čitanja: 4min | ned. 14.01.24. | 14:11
Deluje da bi Vladan Milojević u Krasou mogao da dobije ono što mu je pružao nenametljivi El Fardu Ben ili ono što je Dejan Stanković imao od Dijega Falčinelija u smislu uticaja na kompletnu igru ekipe
Otvaranje Kupa afričkih nacija imalo je svog nepredviđenog heroja. Žan Filip Kraso je zaigrao u špicu napada Obale Slonovače umesto nedovoljno oporavljenog Sebastijana Alea, dobio je prednost i u odnosu na Nikolu Pepea, a onda iskoristio svoj svojih pet minuta i postao heroj Abidžana. Na terenu je proveo tačno 62 minuta, što je bilo sasvim dovoljno da demonstrira svoje fubalske mogućnosti i ponese epitet najboljeg igrača utakmice sa Gvinejom Bisao.
Čak i da nije bilo gola i asistencije, koji su direktno uticali na konačan rezultat ovog meča, govorilo bi se o dobroj partiji napadača Crvene zvezde. Oni su stigli samo kao nagrada za napor koji je bivši igrač Sent Etjena uložio da se dokaže pred prepunim tribinama Olimpijskog stadiona Alsan Utara.
Izabrane vesti
I pored svega toga u Krasoovoj igri su bili viđeni tragovi propuštenog period u crveno-belom dresu. Iako je na početku sezone delovalo da će biti jedan od stubova igre Baraka Bahara došlo se do toga da je gotovo skrajnut u drugi plan. Prvo je dobio drugačiju ulogu na terenu, onu koja mu nije prijala, a potom ga je sve manje na terenu, jer su se za mesto u timu izborili drugi igrači. U poslednjih šest kola Mozzart Bet Superlige proveo ukupno 81 minut na terenu, od čega 60 sekunti u 171. večitom derbiju.
Izostanak takmičarskog ritma se osećao u prvih pola sata utakmice sa Gvinejom Bisao, bez obzira na asistenciju za Seka Fofanu u četvrtom minutu. Uporno ga je pratila nesigurnost prilikom duela i kontakata s loptom, ali kako je meč odmicao, Krasoa je sve više bilo na terenu. Ulazio je u prilike, uspevao da iznudi korisne faulove za svoj tim. Da je imao malo više sreće, napadač Crvene zvezde je protivničku mrežu mogao da zatrese i u 41. minutu, kad se odličnim potezom oslobodio svog čuvara, ali mu je udarac na putu ga golu u poslednjem trenutku bio izblokiran.
Međutim, ljubiteljima fudbalske igre koji imaju sposobnost da predvide dešavanja na terenu bilo je jasno da je Zvezdinom napadaču potrebno još malo vremena da kruniše svoju igru toliko željenim golom. To je osetio i vremešni selektor Žan Luj Gase, koji je Krasoa ostavio na terenu u drugom poluvremenu, a ovaj mu je za poverenje uzvratio akrobatskim golom u 58. minutu utakmice.
Žan Filip Kraso je upravo u ta tri kontakta s loptom prezentovao lakoću pokreta, apsolutnu kontrolu nad situacijom i mogućnost da na kratkom prostoru nadmudri svog čuvara. Može se reći da je upravo ovaj meč pokazao ono što ni Baraku Baharu nije bilo najjasnije, da je Kraso devetka. Ne klasična, već specifična, prefinjena, ona koja može da ima ozbiljan značaj u igri čitave ekipe.
Takođe je i činjenica da Kraso na terenu povremeno deluje tromo i lenjo, govor tela mu često ne pokazuje veliku motivaciju, nema ni ozbiljnu brzinu, a ni linija mu nije savršena. Ipak, fizičke gabarite i te kako ume da u svoju korist kada je u pitanju postavljanje ispred protivnika. Izostanak eksplozivnosti nadoknađuje tako brže čita igru od protivnika, stavlja se u bolju poziciju od svojih čuvara, a potom na red dolaze tehnički kvaliteti.
Deluje da bi Vladan Milojević u Krasou mogao da dobije ono što mu je pružao nenametljivi El Fardu Ben ili ono što je Dejan Stanković imao od Dijega Falčinelija u smislu uticaja na kompletnu igru ekipe. Ipak, Kraso na stadionu Rajko Mitić sada ima mnogo težu situaciju nego prošlog leta, jer je konkurencija u samoj navali u ovom trenutku žestoka, ne samo na mestu devetke, nego ni na bočnim mestima u timu, s obzirom da reprezentativac Obale Slonovače deluje kao neko ko može da bude koristan i u ulozi takozvanog drugog napadača.
Mladi Jovan Mijatović se zasluženo izborio za mesto startne devetke i uspeo da istisne iz tima neefikasnog Šerifa Endijajea, a u samoj navali tu su još i Bukari, Olajinka, Katai, Lučić, Mitrović, Kabić... Situacija ne bi bila olakšana ni odlaskom nekih igrača, jer je svako od pomenutih igrača spreman da se bori za svoju ulogu u timu.
Krasou bi moglo da odmogne i to što će propustiti kompletne zimske pripreme, te neće biti u prilici da se direktno nametne šefu struke, ali je jasno da bi Kup afričkih nacija mogao da mu pomogne da se psihološki potpuno vrati u život. Ako u tome uspe, Vladan Milojević će u timu dobiti igrača koji je sposoban da napravi razliku u šampionskoj borbi sa večitim rivalom narednog proleća.