Lekcije Željka Petrovića iz Holandije: Mislili ste da će Zvezda proći grupu sa Bajernom i Totenhemom; da će Partizan biti ispred Junajteda? Prestanite da se bavite fudbalom...

Razlike. Između nas i njih. Crta je jasno povučena tokom jeseni u okršajima Partizana sa Mančester junajtedom i Crvene zvezde da Bajernom i Totenhemom. U duelima sa ekipama udaljenim od prvih mesta u svojim ligama i trusnom području za trenere, naši najbolji klubovi primili su 22 gola. Nisu dali nijedan. A nije da nismo očekivali...

Najveća je razlika u tome da i kod Engleza i kod Nemaca postoji sistem. Ono što Srbima nedostaje. Godinama. Te razlike u poslovanju, formiranju tima, izboru igrača neminovno se prenose na teren i uočavaju na semaforu. A sve je posledica razlike u razmišljanju. Stranci planiraju za vreme buduće, mi životarimo od danas do sutra. Tamo su glavne zvezde igrači i treneri. Kod nas rukovodioci.  

Posledice su uočljive.
„Iza uspeha ekipa koje godinama igraju bitnu ulogu u Ligi šampiona ili Ligi Evrope stoji sistemski rad. Da uzmemo za početak razliku u budžetima. Ako neki stranac obrne godišnje između 70.000.000 i 100.000.000 evra na ime budžeta logično će imati veće šanse za pobedu. Samo, ne igraju novci. Kad bi se tako gledalo, samo na osnovu uslova, resursa, finansija i svega ostalog, Crvena zvezda morala da pobedi Inđiju svaki put bar sa 5:0. Kakva je razlika između Evropljana i nas, takva je između najpopularnijih srpskih klubova i ostalih u državi. A onda se desi Liverpul u Beogradu ili mučenje crveno-belih sa tom istom Inđijom i sva razlika u novcu pada u vodu. Bitno je što Liverpul ili Bajern imaju apsolutno sve strukture kluba podređene prvom timu. Pre ili kasnije će uspeti. Naravno, greši se u procenama:  Zvezda je ove sezone pogrešila sa dovođenjem velikog broja igrača, ali maše i Englezi, Nemci, samo što imaju sistem koji će povremene propuste ispraviti. Niko nije namerno pogrešio u Zvezdi, sve je urađeno iz najbolje namere, međutim, najveća je greška ako bi poslušali ove sad što se javljaju i misle da se razumeju u fudbal. U svari, pojma nemaju...“, mirnih glasom poručuje iz Holandije Željko Petrović, nekadašanji reprezentativac Jugoslavije, kasnije saradnik Dika Advokata u selekciji Srbije i čovek naučen da misli kao da je odrastao u Zapadnoj Evropi, daleko od mulja ovdašnjeg fudbala, u zemlji gde je moguće da se prvak odredi u poslednjem kolu ili da rezultat derbija bude 10:1.

I to su razlike.

Tokom razgovora za MOZZART Sport iz svake izjave nekadašnjeg defanzivca Nikšića i podgoričke Budućnosti, kasnije dokazanog u zemlji Lala, izbijala je poruka o značaju planskog rada, projekta, ideje, organizacije. Svega onoga za čim posežu slatkorečivi ovdašnji sportski radnici, a što u praski ne primenjuju. Iako se dešavaju "incidenti", najviše zahvaljujući struci.
„Ogroman uspeh napravili su Crvena zvezda i Partizan plasmanima u grupnu fazu Lige šampiona i Lige Evrope. Pratim medije, osluškujem javno mnjenje, vidim da su navijači razočarani, kukumavču što nemaju više bodova... U redu, nije lepo izgubiti 0:6 od Bajerna, možda Delije mogu da plaču zbog rezultata, ali da se ne zavaravamo, razlika je ogromna. U svemu: postavci, organizaciji, sistemu. Ostale priče su zamlaćivanje. Zato, maksimalno poštovanje i Partizanu i Zvezdi što su se uopšte kvalifikovali i što u odmakoj fazi takmičenja imaju šanse da izbore evropsko proleće. Nisu mi jasni pojedinci, oni koji su uopšte razmišljali da crveno-beli u konkurenciji Bajerna i Totenhema mogu da se bore za osminu finala Lige šampiona ili oni koji su verovali da će Partizan biti ispred Mančester junajteda. Takvi nek odmah prestanu da se bave fudbalom. I da ga prate“.

Sposobnost da idemo iz krajnosti u krajnost, iz euforije kakva je zahvatila stadion „Rajko Mitić“ pre tri meseca do očaja posle šestice Bajerna je karakteristika ne samo Zvezdinih navijača, već pristalica fudbala u Srbiji generalno.
„Potrebno je zapitati se gde je Zvezda bila pre nekoliko godina, kad je, recimo, Olimpijakos redovno prolazio grupu kao drugi ili treći. Sad Beograđani imaju šansu da završe ispred Grka što bi bio fantastičan uspeh. Pominju neki 'što nismo kao Dinamo', a ja podsećam da su Zagrepčani sezonama služili za popravljanje gol-razlike, kao sad Zvezda, primali po pet komada skoro na svakoj utakmici, ali su se trgli. Doveli ljude koji su shvatili kako funkcioniše evropski fudbal, vraćaju dugove i navijače, samim tim i poverenje javnosti. Sve što se dešava Zvezdi je normalno u procesu stvaranja tima koji će u budućnosti moći da se takmiči u Ligi šampiona kao Modri danas“.

Ako ne bude promena. Jer da bi se uspostavio sistem koji Petrović pominje neophodno je držati iste ljude na istom mestu. Možda nije umesno poređenje, ali kao što je Zoran Terzić 17 godina selektor odbojkašica.
„Vladan Milojević je jedan od najboljih trenera Zvezde svih vremena. Ne kažem ja, već rezultati. Sve ovo je njegova zasluga. S kakvim igračima? Da se ne zavaravamo, Liga šampiona, kao što je lepo rekao Borjan, nije pravljena za naše klubove, već za one iz zemalja u kojima se vrti ogroman novac. Tu se i daje i uzima. A kod nas...“

Kad je reč o situaciji na suprotnoj strani Topčiderskog brda, Željko Petrović smatra da je samim plasmanom u Ligu Evrope napravljen iskorak u odnosu na minulu sezonu, ali da su za bitniju ulogu u tom takmičenju i borbi za šampionski naslov u Srbiji potrebne investicije. U kombinaciji sa strljenjem.
„Primećujem dosta pozitivnih dešavanja u Partizanu, afrimiršu se mladi igrači poput Pavlovića i Stevanovića, vraćaju se dugovi, igra se lepše nego ranije... Priče da crno-beli moraju da budu prvaci su prazne. Svi vide da je Zvezda u Superligi jača. Može Partizan da dobije derbi, ali u maratonskom takmičenju kakvo je prvenstvo u prednosti su crveno-beli, imaju veći izbor igrača. Ne možete očekivati da stignete nekog ko ima više novca i više ulaže od vas ako svake sezone prodajete po dva-tri najbolja igrača. Kod nas je najteže reći istinu, odmah postajete neprijatelj, pljuju vas po novinama, napadaju...“

Nekadašnji desni bek, sa stažom u klubovima poput Sevilje, PSV-a, ne okoliša. Gađa u centar mete.
„Nema sreće jednom klubu, kako god se zvao, ako se ne osloni na mlade igrače, ali ako stvara talente, onda je jasno da ne može da bude prvak. Neka izađu ljudi iz rukovodstva Partizana i kažu 'idemo putem stvaranja tima, ne očekujte titulu', pa ko se ljuti neka se ljuti. Pogledajte giganta poput Mančester junajteda, godišnje obrne 600.000.0000 evra, ali forsira decu iz Akademije. Rezultati trpe. Ako u takvim okolnostima šaljete poruke 'moramo da budemo prvaci' svaki trener je loš. Nemoguće je da Savo Milošević uporedno gradi tim i osvoji trofej. S druge strane, ako se promovišu talenti, vraćaju dugovi, pokušava da se napravi nešto u Ligi Evrope, onda ima smisla...“

Kao što čini naredni rival crno-belih. AZ je poznat po ogromnim ulaganjima u školu iz koje su ove sezone u prvi tim lansirani Miron Boadu i Kalvin Stengs, ali zato ne igra sva godine Evropu, niti je konkurentan u borbi za titulu.
„Zato što u Alkmaru veruju u projekat. Namestilo im se da svake godine prodaju igrače u rasponu od 10.000.000 do 20.000.000 evra, kao što su Jansen, Til, Veghorst, Jahanbakš... Sad u prvom timu stasava generacija sa pet-šest nadarenih mladića, oko 80 odsto prvotimaca su proizvodi klupske škole. Sačekali su da PSV padne i trenutno su drugi, ne žale se ni kad su četvrti, jer mašina naprestano radi, izbacuje igrače, ljudi vole da ih gledaju, igraju posle Ajaksa najlepši fudbal u Holandiji i svi su zadovoljni“.

Poruka je jasna i ocrtava se na prilike u našem fudbalu, zatrovanom besomučnom borbom da se bude prvi. Bez skrupula.
„Valja podržati Sava Miloševića kad već pokušava nešto da napravi. Smučilo mi se dok slušam izjave naših trenera u stilu „mi smo sve zatvorili, dobro je da smo neporaženi“. Valjda je suština fudbala napasti, dati gol. Kapa dole mom nekadašnjem cimeru iz reprezentacije. Aplauz za ovo što radi. Igra Partizana mora da bude brza, dominantna, atraktivna, da se guraju talenti, da ljudi imaju šta da vide. A ne da ih bude 300-400 po tribinama. Naš narod voli fudbal, samo mu ga ponudi. Razlika Partizana i Zvezde u odnosu na ostale klubove je takva da mogu da formiraju timove koji će igrati na opisan način. U redu, neko će ti u Kruševcu složiti kontru i ostaćeš bez planiranih bodova, međutim, narednih deset utakmica ćeš dobiti, jer smo zemlja nepresušnog talenta. Dolazimo do suštine: ne mogu Savo i Miloje da naprave sve za mesec-dva dana. Dajte im vreme. Ne samo da pljujete Upravu, školu, direktore, predsednika... Mada, kad malo bolje razmislim, mi smo na to navikli. U Srbiji bi bilo nenormalno da nema osporavanja na svakom koraku. Da može drugačije, pokazali su posle poslednjeg derbija treneri večitih, zagrlili su se, dali umerene, a ne zapaljive izjave. Još samo da ih klupske strukture podrže u pravom smislu, ne rečima. Bolje da imaju i loš program, pa da ga popravljaju kad uoče manjkavosti, nego da nemaju nikakvu ideju. To je siguran put u propast“.

Večeras (18.55, RTS 1‚ TV Arena sport) Partizan igra utakmicu jeseni, jer ga samo pobeda u Haga, nad već opisanim AZ-om, ostavlja u trci za plasman u šesnaestinu finala Lige Evrope. Rival je kao grom jak: igra baš onako kako je Željko Petrović želi, atraktivno i dominantno.
„Ako se Partizan povuče – nema nikakve šanse. Naravno, nema razloga ni odmah da otvori sve karte, da ne izgubi utakmicu u prvih 15-20 minuta. Potrebno je biti pametan, naterati AZ da se uplaši. Ako se dozvoli Holanđanima da drže loptu i kruže oko 16 metara – propast. Isto tako smatram da je pogubno igrati zonsku odbranu, ubiće nas dozvolimo li igraču da primi loptu, okrene se, puca... Bolje 'čovek na čoveka', ako smo blizu protivnika, smanjujemo mu prostor za delovanje. Najbolja varijanta držati ih podalje od gola, praviti kontre i polukontre. AZ ih teško brani“.

Crno-belima su potrebni golovi i zato pogled najpre skreće ka Umaru Sadiku.
„Nepredvidiv napadač, sposoban da napravi što niko ne očekuje, a onda se naredne tri utakmice pitaš da li uopšte ume da igra. Njegova prednost su visina i brzina. Vidim da svi osporavaju Tošića, međutim, baš za ovakve utakmice igrač njegovog iskustva je dragocen. Moramo biti realni, Bambi od pre pet godina nije Bambi danas, ali mora da mu se nađe uloga, nije važno samo prvih 11 igrača, tu su i oni sa klupe. A siguran sam, znajući Miloševića, da nikad ne bi radi protiv sebe i stavio u ekipu nekog ko ne zaslužuje ili s kim bi imao fudbalera manje na terenu“.

Kad je već otvorio temu pojedinaca, logično je da pitamo Željka Petrovića za sud o dvojici igrača u taboru Partizana i Zvezde koji zasad nisu opravdali očekivanja, a angažovani su u milionskim transferima iz klubova koji se smatraju uređenim. Primera radi: Takuma Asano?
„Kad neki igrač dođe u Srbiju, novine su preplavljene naslovima 'čudo od igrača'. Stvara se nerealna slika. Budimo pošteni, u tim godinama ozbiljan kalibar igrača ne dolazi kod nas. Ako dovodimo nekog iz inostranstva, njegova misija je da pomogne razvoju mladih, prenese im korisne informacije, eventualno doprinese na terenu, preproda se... A ne da se priča 'doveli smo čudo'. Čuda u Srbiji ne igraju. Za njih su Premijer liga, Primera, Bundesliga... Ne može neko sa 27 godina, primera radi, da bude fenomenalan. Gde je bio dotad?“

Mislite na Radživa van la Paru?
„Greše i ljudi u Člesiju, Sitiju, Ajaksu, PSV-u, mogu i u Crvenoj zvezdi. Samo, nemaju luksuz da maše u serijama. Ako su doveli pet igrača u jednom prelaznom roku nemoj svih pet da promaše. Bar dva i po da pogode. Ovako kako je bilo letos... Kad je Van la Para u pitanju, moralo je da se bolje proceni da li bi se uklopio u Zvezdin stil igre. Imate milion primera da neko u jednoj sredini cveta, a u drugoj vene. Mile Belodedić je bio jedan od najboljih fudbalera Zvezdinog pohoda do titule u Kupu šampiona, a maltene je najgore pojačanje u istoriji Valensije. Nije mu prijao španski stil. Možda Van la Pari ne odgovara Milojevićev. To što su ga platili više od milion evra ništa ne mora da znači. Moderni fudbal izgubio je parametre vrednosti, jer ako neko danas vredi 222.000.000 evra, onda bi Dejo Savićević ili Zlatko Vujović vredeli – milijardu“, prepoznatljivim stilom završio je Željko Petrović.

Ništa dodati.

Foto: MN Press