Lekcija iz roditeljstva Vlade Ivića: Slomile me ćerkine reči, ne vraćam se u bombardovan grad

Karijera bez mrlje. Gospodstveno držanje dok je „terao loptu“, isto takvo kraj klupe. Aplauz za sve što je uradio dok je bio fudbaler i poslednjih osam godina koliko je trener zaseniće ovacije koje će Vladimir Ivić dobiti zbog toga što porodicu posmatra kao prioritet.

Dokazano na primeru od pre dva meseca. Mogao je da se vrati u Makabi, ali je poziv iz Tel Aviva odbio zabrinut za bezbednost porodice, jer nije smeo da dozvoli da pati u nebezbednoj sredini. Naročito posle svega što se desilo proletos, kad je militantna organizacija Hamas napala Tel Aviv, svekodnevno ga zasipajući bombama.

Kad su te jezive scene videli članovi Ivićeve porodice, Vladimiru ni na kraj pameti nije bilo da se vraća na mestu uspeha, iako su ga na Blumfildu silno želeli.„Posle oktobarske smene Patrika van Levena, poziv čelnika Makabija me je zatekao u Solunu, gde sam bio po napuštanju Londona krajem minule sezone. Osim iz Tel Aviva, imao sam još pet ponuda, svaku sam odbio, uglavnom iz sportskih razloga. Što se Makabija tiče, nisu bili profesionalni, već je razlog u strahu porodice da se vrati u grad posle svega što se desilo u maju. Sedeli smo u Londonu i gledali pucnjavu na ulicama Tel Aviva, zatim u gradovima oko Guš Dana, čak i severno. Bili smo zabrinuti, jer i dalje imamo prijatelje u Izraelu“, emotivno je pričao Ivić za Sports Vala, u prvom intervjuu posle napuštanja Votforda pred kraj 2020.

Za Izrael ga vežu lepe uspomene, jer je Makabiju doneo dve vezane titule, zbog čega je tepko podneo strahotu iz maja ove godine, eskalaciju višedecenijskih sukoba sa Palastincima.

„Dve godine smo proveli u Tel Avivu, jednom od najlepših gradova sveta, a onda smo u televizijskom prenosu gledali kako bombe lete, rakete padaju na razna odredišta. A ja dobro znam šta je bombardovanje, jer sam preživeo Beograd 1999. Tri i po meseca sam svedočio granatiranju moje zemlje, međutim, tad sam bio sam. Sad više nisam, pored mene su supruga i deca. Šta sam mogao da kažem ćerki dok je gledala užas sa ulica Tel Aviva i sve vreme je bila uplašena. Zato sam sa dubokim žaljenjem morao da odbijem ponudu Makabija. Da granate nisu letele, verujem da bih opet bio trener Makabija, međutim, slomio sam se na ćerkine reči: „Tata, ja se bojim“.

Na pitanje da li je postojala opcija da u Tel Aviv dođe sam, a porodicu ostavi u Solunu, gde inače živi kad nema angažman, uzvraća autoritatvno.

„Deca su mi i dalje mala, radije bih pratio njihovo odrastanje i bio sve vreme uz suprugu. Možda bi bilo drugačije da je naslednicima 15 godina. Ovako, pošto su i dalje mali, smatram da su im istovremeno potrebni i mama i tata dok odrastaju. Jasno mi je da ste vi u Izraelu navikli da živite pod tenzijom, kroz nešto slično sam prošao ja u Srbiji, ali kako da objasnite detetu od nekoliko godina da je normalno da se budi sirenama za uzbunu i da gleda kako bombe lete iznad glave. Ljudi iz Makabija su me razumeli u potpunosti“.             

Posle svega, komunikacija sa čelnicima Makabija je na izvanrednom nivou.

„Ne, vrata nisam zatvorio. Možda ću se u budućnosti vratiti u Makabi. Sad ne, jer su sveža sećanja na užasne scene sa ulica Tel Aviva. Stvarno se nadam da ćete u vašoj državi živeti u miru, da će situacija biti bezbedna i možda će me u međuvremenu Makabi opet želeti. Za mene je to najveći klub u Izraelu, zaista ga volim“.

Navijači su želeli da Vlada Ivić ostane i posle dva šampionska naslova. Trener nije želeo samo uz razloga što se zasitio.„U tom trenutku sam doneo ispravnu odluku. Završili smo dve uspešne sezone, hteo sam da se oprobam u jačoj ligi, kao što fudbaleru istekne ugovor i želi da napraduje, tako sam i ja kao trener imao nameru da se okušam u jačem takmičenju“.

Mnogima nije bilo jasno zašto odlazi u situaciji kad ekipi dobro ide, a da prethodno nije napravio odstupnicu u vidu dogovora sa novim klubom. Na kraju krajeva, za Votford je potpisao tek mesec i po kasnije.

„Pre dolaska u Makabi sam doneo PAOK-u trofej čeka 13 godina, imao sam ugovor još jednu sezonu, ali sam tražio da ga raskinemo i narednu sezonu sam proveo bez trenerskog angažmana. Ja sam bio taj koji je napustio Solun, iako sam imao ugovor. Takav sam. Novac mi nije važan u životu. Zaradio sam dovoljno da sad mogu da biram šta ću da radim, da to bude ono što volim“.

Ivić (© Reuters)

A onda Engleska. Delovalo je kao bajka: još jedan srpski trener (posle Slaviše Jokanovića, op, au) u Čempionšipu, ali u šizofrenoj sredini, jer je posle samo četiri meseca smenjen.

„Bio je to loš izbor, ali u vreme kad sam potpisivao nisam znao će se ovako završiti. Možda bi nekom drugom treneru odgovaralo ono što se dešava tamo (na Vikarodž roudu, op. au). Meni nije. Skoro godinu dan sam bio mimo medija, jer sam sa Votfordom pregovarao da dobijem ono što sam želeo. Sad kad se to rešilo mogu nesmetano da pričam“.

Iza Vladimira Ivića je ostao dubok trag u Izraelu. Dve sezone, dva trofeja i samo dva poraza na 72 utakmice. Dominacija!

„Lude brojke! Možda se nikad više neće ponoviti. Ni za mene, ni za Makabi. Posledica su napornog rada i profesionalizma igrača. Njima sve zasluge. Ponekad gledam te utakmice i shvatam da nije normalno to što smo napravili. Ne želim da poredim sebe sa trenerima koji su radili pre mene, niti sa naslednicima, možda bi najbolje moji fudbaleri mogli da kažu kako smo uspeli da pretrpimo samo dva poraza u 72 meča“.

Kad je odlazio, rekao je da nije najbolji stručnjak na svetu i da će Makabi naći novog Vladu Ivića. A onda se nedavno okrenuo još jednom Srbinu, Mladenu Krstajiću.

„Celim srcem mu želim da sa Makabijem osvoji titulu. Zajedno smo igrali u Partizanu, još od mladih dana znam da je sjajna osoba čvrstog karaktera. Ne poznajem ga toliko kao trenera, ali o čoveku i profesionalcu mogu da kažem sve najbolje. Pričali smo kad je potpisao ugovor, raspitivao se za detalje, sve sam mu rekao i dao detaljan izveštaj o svemu što ga zanimalo. Mladen zna kako da funkcioniše pod pritiskom koji ide uz veliki klub poput Makabija. Kazao sam mu da je liga zahtevna, jača nego srpska i ako nije spreman Makabi neće biti u stanju da pobedi jake protivnike. Samo neka mu niko u Makabiju ne priča koga da stavi u tim, jer to nije dobro ni za klub, ni za trenera“, predočio je Vladimir Ivić.