Džordan: Ulazim u sobu, a tamo saigrači sa puno kokaina, marihuane, žena...

Novi dokumentarac o Majklu Džordanu “The Last Dance“ digao je već mnogo prašine, mnogo se priča i govori o tome već posle dve emitovane epizode.

Na početku priče prepričava se Džordanova slika kada je došao u Čikago sa drafta 1984. godine. U tom momentu, sve je izgledalo haotično. Bulsi su tada bili jedna od najslabijih ekipa u ligi.
"Veterani u timu su radili stvari kakve nikada nisam video. Jednom, tokom predsezone, bili smo u hotelu i ja sam tražio saigrače. Kucao sam od vrata do vrata, nije bilo nikog, sve dok nisam naišao na sobu u kojoj je bilo ljudi. Čuo sam: 'Tišina, neko dolazi'. Pitali su ko je, kada sam se predstavio pustili su me. Soba je bila puna kokaina, marihuane, žena... Kao noćni klub. Otišao sam odmah, rekao sam - nije ovo za mene", ispričao je Džordan.

A potom i objasnio svoj stav u vezi sa opijatima.
"Nikada u životu nisam pušio, uzimao kokain, nisam ni pio alkohol dok sam igrao", naglasio je on.

O tome kakav je Džordan bio igrač, kakav je bio na terenu, govorio je Džef van Gandi, nekadašnji trener Njujork Niksa i Hjuston Rokitsa.
“Svi misle da znaju koliko je dobar bio Džordan, ali dok se ne vratiš malo u prošlost i dok ga zapravo ne proučavaš, nikada nećeš razumeti koliko je veliki igrač bio. Šutirao je često preko 50% iako je igrao kroz fizički kontakt – u današnjoj igri, on bi živeo na liniji za slobodna bacanja. On bi u svom zenitu u današnjoj NBA ligi u proseku ubacivao 40 i više poena. Ili bi non-stop bio na liniji za slobodna bacanja ili niko ne bi mogao da se izbori sa njegovom raznovrsnošću. Ponavljam, ako navijači pomno budu pratili količinu fizičkog kontakta, biće još više impresionirani Džordanovom efikasnošću“.

Dakle, dokumentarac o Džordanu je nešto što bi svi ljubitelji košarke trebalo da pogledaju kada budu u mogućnosti.