LDU ostao bez Gerera, Kano je snaga Fluzaa

Krajem prve dekade 21. veka, na južnoameričkoj klupskoj kontinentalnoj sceni, odigrali su se događanji koji nikada do data nisu bili zabeleženi. Splet okolnosti ili neke nevidljive sile, dve godine zaredom, učinile su to da se dva ista kluba sastanu, prvo u finalu Kopa Libertadoresa za 2008. godinu, a zatim i u Kopa Sudamerikani za sezonu u 2009. godini. Sada, deceniju i po kasnije, ista dva kluba sukobiće se u jedinom preostalom takmičenju pod ingenerencijama KONMEBOL-a u kojem nisu odmerili snage.

Naravno reč je o Rekopa Sudamerikani, iliti Superkupa Južne Amerike, tradicionalnom nadmetanju koje suprotstavlja osvajače gore pomenuta dva klupska kontinentalna takmičenja, i naravno reč je o ekvadorskom velikanu LDU iz Kita i brazilskom, takođe velikanu iz Rio de Ženeira, Fluminenseu. Retki si oni ljubiteljui južnoameričkog fudbala, kojima njihovo rivalstvo nije poznato. No, nije na odmet podsetiti se nastanka ove fudbalske priče, koja noćas (01.30) može dobiti epilog svega, konačnog pobednika ili osvetnika.

Plašljivi se prepadnu pre opasnosti, kukavice dok ona traje, a hrabri tek kada se sve završi. Bio je to dan kada su snovi postali java, a pak, drugome počeli košmari. Dan kada je ekvadorski fudbal dobio svog velikana na kontinentalnoj sceni. Dan kada us Univerzijalci iz Kita nakon vrhova pokorili i doline Južne Amerike. Bio je to dan kada je sve stalo, da bi ponovo počelo i završilo se.

01.30: (2,15) LDU Kito (3,35) Fluminense (3,45)

Kada su u pitanju velike bitke, sudbina obe strane ih od početka usmerava ka mestima koja su decenijama predodređena za takve događaje. Tako je tog 2. jula 2008. godine, čuvena Marakana bila poprište završne bitke najeminentnijeg klupskog takmičenja na Zelenom kontinentu. Zajedno su krenuli iz grupne faze, potom je svako otišao na svoju stranu, da bi se na kraju ponovo susreli, samo je tada ulog bio neuporedivo veći. Prvi finalni meč odigran je 25. juna nma stadionu Rodrigo Paz Delgado u Kitu, gde je domaći LDU slavio rezultatom 4:2. Na pragu je bila senzacija decenije, a Univerzijalci su sa lepom prednošću otputovali u Rio na završnih 90 minuta.

Tačno sedam dana kasnije, 2. jula, otvorilo se i poslednje poglavlje Kupa Oslobodioca Amerike za datu sezonu, na legendarnoj Marakani pred oko 86.000 gledalaca. Ekvadorski klub ušao je u meč naoštrenog pogleda i startovima kao i u prvom duelu. Na zaprepašćenje velikog broja publike, već u šestom minutu poveli su golom Luisa Bolanjosa. Ali ne! Čovek koji nije želeo da u ovoj čorbi bude samo jedan od začina, pobrinuo se da maksimalno zagorča ukus i živote Univerzijalaca, zajedno sa nekolicinom navijača pristiglih iz Ekvadora.

Tijago Neves, het trikom u 12, 28 i 56. minutu, vraća u život posrnule Trikolore, a posle 180 minuta igre, malo ko je mogao očekivati da će ukupan rezultat u jednom finalu biti 5:5. Čak ni Blankosi nisu mogli da veruju u šta su se uvalili posle više nego solidne prednosti i gotovo dobijenog finala. No, šta je tu je. Edgardo Bauza, legendarni argentinski stručnjak, uvek hladnog pogleda, osmotrio je svoju izmorenu četu u uperio prstom u prvih petoricu koji su morali da zadaju odlučujuće udarce, nakon čega se okrenuo, seo na klupu, otvorio kesicu kiki-rikija i posmatrao. Jedini koji je te noći možda bio i prisebniji od Bauze, bio je Hose Sevaljos, čovek koji je stajao na golu ekvadorske ekipe, ali ono što je najvažnije, najbolji pojedinac u penal seriji koji je uspeo da odbrani čak tri udarca Fluminenseaovih izvođača. Ekvador je, po prvi i do danas jedini put dobio svog kontinentalnog prvaka.

Međutim, ovo je bio samo početak uzdizanja jednog kluba ka veličini i slici kakvu je o sebi kasnije stvorio LDU, ujedno ovo je bio i početak propasti Fluminenseove obećavajuće generacije, koja je igrom slučaja, ili ne, naredne godine u finalu Kopa Sudamerikane ponovo naišla na Univerzijalce i ponovo bila poražena. LDU je posle ovih finala osvajao i Rekopa Sudamerikanu u izdanjima 2009 i 2010 godine, kompletiravši kolekciju KONMEBOL-ovih pehara.

Ovogodišnje izdanje Rekopa Sudamerikane biće 32. po redu, od njegovog osnivanja 1989. godine (od 1999. do 2002. godine nije se održavalo). Jedan od finalista je šampion Kopa Libertadoresa, Fluminense koji je osvojio turnir pošto je u finalu, na Marakani, pobedio Boku Juniors sa 2:1. Za Trikolore je to bila prva titula na kontinentalnoj sceni. Dok je drugi finalista LDU, prisutan posle osvojene Kopa Sudamerikana, u čijem finalu je pobedio Fortalezu. Ekvadorcima je to bila druga titula na tom turniru, a peta na južnoameričkoj sceni. Oba kluba su veliki kontinentalni rivali i ovom finalu će ostvariti istorijski podvig u Južnoj Americi. Naime, suočiće se sa najčešće igranim finalom u istoriji južnoameričkog fudbala: Kopa Libertadores 2008, Kopa Sudamerikana 2009. i sada Rekopa Sudamerikana 2024. godine.

Trener LDU-a je Žozep Alkaser, neće moći da koordinira timom jer nema potrebnu licencu propisanu od KONMEBOL-a. Osoba na klupi biće Adrijan Gabarini, bivši golman ekipe, koji se povukao i jedan je od pomoćnika glavnokomandujućeg. Od tima koji je osvojio prethodno izdanje Sudamerikane 2023. godine, najviše se oseća izostanak Paola Gerera koji je napustio klub. Jedina utakmica ove godine za tim iz Kita, bila je prijateljska utakmica protiv Universidad Katolike na stadionu Rodrigo Paz Delgado, iz koje su Blankosi izašli kao pobednici rezultatom 2:0. U međuvremenu, LDU ne zna za poraz još od septembra prošle godine, sa neverovatnih 15 mečeva bez poraza.

Očekivana početna postava LDU-a, na golu bi se našao Alekander Domingez, dok bi u defanzivi stajali Hose Kintero, Rikardo Ade, Ričard Mina i Leonel Kvinjones. Vezni red sačinjavali bi Ezekijel Piovi, Džeferson Valverde i Gabrijel Viljamil, dok bi po strani, nešto ofanzivnije delovali Luis Estupinjan i Džojan Hulio, a kao najistureniji u formaciji bio bi Jan Hurtado.

Sa druge strane, Fluminense je neporažen u devet mečeva u saveznom šampeonatu Karioka, u kom je upisao šest pobeda i tri nerešena ishoda. Nedavno se ekipa Fernanda Diniza suočila sa Madureirom na stadionu Marakana i ostvarila mršavu pobedu od 1:0. Uprkos tome što je imao bolji tim, Flu se nije dobro pokazao. U svakom slučaju, odlučujući i jedini pogodak postigao je Lele, u 61. minutu, posle centaršuta Dioga Barboze. Jedina sumnja trenera odnosi se na Kenovo fizičko stanje. Odsutan sa Klasika protiv Vaska, napadač je otputovao sa delegacijom u Kito, ali je startna pozicija i dalje pod znakom pitanja. Učestvovao je na treninzima i savetuje se da počne utakmicu. Ali ako ne bude u stanju da igra, zamena bi trebalo da bude vezista Renato Augusto.

U početnoj postavi trikolorima očekuje se da će se naći, na golu Fabio, u odbrani Guga, Felipe Melo, Tijago Santos i Marselo. Vezni red sačinjavali bi Andre, Martineli, Ganso, po strani bi delovali Arijas i Keno ili Renato Augusto, dok bi kao najistureniji u formaciji zaigrao argentinski napadač Herman Kano.

Posle tih čuvenih finalnih okršaja u Kopa Libertadoresu i Kopa Sudamerikani, LDU i Fluminense sastali su se još samo jednom, u osmini finala Sudamerikane za sezonu 2017. Na obe strane ostvarene su pobede, Blankosi su slavili sa 2:1 u visinama Anda, dok su na obali Atlantika Trikolori minimalnom pobedom od 1:1 i pri ukupnim rezultatom od 2:2, sa golom postignutim u gostima, prošli u narednu fazu takmičenja.

REKOPA SUDAMERIKANA (PRVI MEČ)

Petak

01.30: (2,15) LDU Kito (3,35) Fluminense (3,45)

***kvote su podložne promenama

PIŠE: Đorđe RADONJIĆ