Lazar Samardžić (Printscreen)
Lazar Samardžić (Printscreen)

Lazar Samardžić: Više se osećam kao Nemac nego kao Srbin, ne kajem se što sam odbio Milan i Barsu

Vreme čitanja: 4min | sub. 17.09.22. | 10:26

Srpsko dete rođeno u Nemačkoj koje ove sezone igra odlično u Seriji A pričalo je za Gazzettu dello Sport o razlozima zbog kojih je pre par godina odbio evropske velikane, o Julijanu Nagelsmanu, igrama i napretku u Udinezeu...

Udineze je najprijatnije iznenađenje Serije A na startu sezone. A kada jedan klub mimo očekivanja ispliva ka vrhu tabele, obično je to posledica timske kohezije koja na površinu izbaci raspucane pojedince, Jeste Beto sa četiri gola najbolji strelac Zebreta posle šest kola, ali je najjači utisak ostavio Lazar Samardžić. Ime momka rođenog u Berlinu poslednjih dana je naročito aktuelno u Srbiji budući da bi zbog svog porekla Samardžić mogao da postane seniorski reprezentativac Orlova.

Prošao je momak iz klase 2002 sve mlađe kategorije nemačke reprezentacije, ali dok jednom ne obuče dres Pancera, onih najmoćnijih, postoji mogućnost da zaigra za Srbiju. Selektor Dragan Stojković Piksi je u kontaktu sa 21-godišnjak o čemu je Mozzart Sport nedavno pisao, ali poziv u A-tim Srbije i Lazarev odgovor ne bi trebalo očekivati pre Svetskog prvenstva u Kataru koje počinje za nešto više od dva meseca.

Izabrane vesti

Naravno uz podsećanje da ukoliko Samardžić bude odlučio da postane član Orlova, te prihvati srpsko državljanstvo, moraće da se odrekne nemačkog. A pitanje je koliko je to realan scenario, bar na osnovu delića i intervjua koji je dao za italijanski Gazzetta dello Sport i odgovora na pitanje da li se oseća više kao Nemac ili kao Srbin.

"Kao Nemac. Igram i za nemačku reprezentaciju do 21 godine i nadam se da ću uskoro dobiti dres sa brojem 10. U Udinama nosim 24, to je datum mog rođenja", rekao je Samardžić.

Reprezentativni fudbal, bar onaj seniorski, pomalja se negde u budućnosti, ali na klupskom niovu Lazar užurbano stiče potrebno iskustvo. Samopouzdnje mu je ozbiljno nabubrilo nakon dva sjajna gola Romi i Sasuolu u poslednje dve runde, a sledaća meta protiv koju će pokušati da pogodi i nastavi mini-seriju golova biće Inter. Mediji na Apeninima su ga projektovali u startnoj postavi protiv Nerazura.

"Mhitarijan će nam biti glavna pretnja. Dopada mi se zato što ima sve, levicu, desnicu. Sajajn fudbaler i tražiću mu dres nakon utakmice", dotakao se mladi vezista duela koji je na programu sutra od 12.30.

Po vokaciji reč je o organizatoru igre, sponi između centrale i napadača, ali kod trenera Andree Sotila ima malo drugačiju ulogu.

"Uključujem se u sve akcije i šutiram. Rođen sam za ofanzivnog vezistu. Oduvek sam bio desetka, ali ovde u Udinezeu ta uloga ne postoji jer igramo u formaciji 3-5-2 i prilagođavam se da budem centralni vezni igrač."

Fudbalski ga je krojila i vaspitavala berlinska Herta iz koje je otišao tek što je dobio priliku da zagrebe u redove prvog tima. Tako je to kada moćniji klubovi namirišu talenat.

"Taj tim mi je u srcu. Jednog dana možda, završiću karijeru kod kuće. Kuća nam se nalazi vam centra Berlina, ali u dvorištu sam imao vrata koja su mi donosila sreću. Kao dete stalno sam igrao fudbal pred tim vratima, kako sam, tako i sa ocem koji je bio napadač u nižim ligama. Danas su ta vrata slomljena."

Još pre debija za prvi tim, kada je imao 17 godina, tinejdžeru su na vrata pokucala dva velikana - Milan i Barselona.

"Došao sam u Milan sa celom porodicom. Razgovarali smo sa Paolom Maldinijem, ali nisam osećao da je vreme za iskustvo u velikom gradu. Sa Barselom je bilo drugačije. Došli su u moju kuću, zapravo Patrik Klajvert. Ali izabrao sam Lajpcig koji je bio na sat vremena vožnje od moje kuće i to je bio dobar izbor."

Jedan od glavnih zagovornika Lazarevog dolaska u Lajpcig bio je Julijan Nagelsman, danas trener minhenskog Bajerna.

"Nisam mnogo igrao jer je konkurencija bila izuzetno jaka. Ali učio sam od Nagelsmana. To je čovek koji po ceo dan razmišlja samo o fudbalu. Izuzetno mnogo pažnje poklanja taktici i video analizama. Konstanto razgovara sa fudbalerima što je jako važno. Lajpcig je model kako treba da izgleda sjajna organizacija, tako je sve na izuzetno visokom nivou."

Ipak, ne smatra Samardžić da Udineze uslovima za rad zaostaje za bundesligašem.

"I u Udinezeu imamo odlične uslove, terene... Dobili smo četiri utakmice zaredom zato što imamo vrlo jak tim. Naporno radimo, pomeramo granice i igramo vrlo čvrsto."

Prošle sezone se nije naigrao fudbala, dobijao je priliku na kašičicu i od 22 nastupa samo jednom se našao u startnoj postavi. Međutim, kvalitet je isplivao već u debitantskom nastupu kada ga je Luka Goti bacio u vatru desetak minuta pre kraja, a Lazar u 89. minutu srušio Speciju.

"Da, Goti me je prvi primetio. Gabrijele Ćofi me je prvo preskočio, pa počeo malo da mi daje šansu. Sotil mi je dao mnogo više slobode i rekao mi da igram kako želim i da koristim svoje kvalitete. Takođe volim da asistiram, prošle sezone sam sakupio nekoliko asistencija. Ove sezone sanjam da postignem još bar još pet i namestim isto toliko golova za Udineze."

Za kraj, osvrnuo se Lazar i na svoje fudbalske idole.

"Kao klinac bio sam lud za Ozilom. Danas je uzor najjači plajmejker - De Brujne. Imam ga u svom Fifa timu gde sam praktično nepobediv. Na golu mi je naš Marko Silvestri, a u špicu Di Natale, fudbaler koji je bio zvezda u Udinezeu. Postižem mnogo golova sa njim. Tu su i Riberi i Pogba", zaključio je Samardžić.


tagovi

Lazar SamardžićUdineze

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara