Lazar Romanić o Zvezdi, Partizanu i Vojvodini: Da mogu da vratim vreme, sve bih isto uradio

Saga oko transfera Lazara Romanića trajala je gotovo pola godine, da bi na kraju 26-godišnji napadač pojačao novosadsku Staru damu. Igrač koji je učestovao u 13 od 27 jesenjih pogodaka Železničara (devet golova, četiri asistencije) bio je prvi na listi želja pojednih klubova u Srbiji, ali i brojnih u inostranstvu. Pre samo pet meseci se šuškalo da će jedan od najboljih centrafora Mozzart Bet Superlige karijeru nastaviti u Partizanu. Ipak, najkonkretniji su bili čelnici novosadskih crveno-belih, koji veruju da je momak iz Kragujevca deo slagalice koji im je nedostajao da zabeleže željeni rezultat.

Romanić je za novosadski tim potpisao neposredno pre odlaska ekipe na pripreme u Antaliju, ali ga je bolest sprečila da se odmah stavi na raspolaganje treneru Nenadu Lalatoviću. U razgovoru za Mozzart Sport govorio je o adaptaciji na novu sredinu, zatim o tome zašto je odabrao baš Vojvodinu da bude njegov sledeći klub, kao i fudbalskoj prošlosti koja ga je oblikovala kao igrača.

On je pre nedelju dana debitovao za Lale u prijateljskom meču sa ruskim Ahmatom, kada je proveo pola sata na terenu.

„Što se tiče utakmice sa Ahmatom, veoma sam zadovoljan. Nisam izgubio puno ovih prvih dana kada nisam bio sa ekipom. U treningu sam i nadam se da ću biti spreman za meč sa Napretkom, a na šefu je da odluči da li ću početi, ili ću ući sa klupe“, kaže Romanić.

Imao je kapiten i najbolji igrač pančevačkog Železničara razne ponude iz inostranstva, ali je ipak odabrao da ostane u Mozzart Bet Superligi.

„Generalno sam sve radio u dogovoru sa klubom i mojim agentom. Bilo je različitih ponuda, pa smo mi vagali između toga šta je najbolje za moj dalji razvoj. Najbrža i najkonkretnija ponuda bila je Vošina, što je bila i neka moja želja. Odlučio sam se za Vojvodinu iz razloga što je to sredina gde mogu fudbalski još mnogo da napredujem.“

Kako navodi treći strelac dosadašnjeg dela prvenstva, inostrani angažman nije bio primamljiviji od ponude koju je sklopio novosadski klub.

„Ulogu je igrala i činjenica da sam već bio u inostranstvu, u Lamiji pet godina, pa to za mene nije nepoznato gradivo. Vojvodina mi je iznela najkonkretniji plan i pokazala da veruje u mene, nadam se da ću to povrenje opravdati. Uvek će biti prilike da se ode u inostranstvo, a sa druge strane, u Srbiji se digao nivo fudbala poslednjih godina – infrastruktura, tereni, plate... Sve je sada na zavidnom nivou i utisak je da će sama liga još više napredovati. Samo se čekaju još rezultati u Evropi koji bi potvrdili ovaj rast, nadam se da će i oni doći ubrzo.“

Letos, pre nego što je Vojvodina pokazala interesovanje, mladi špic je bio na korak od prelaska klub iz Humske ulice. Međutim, na kraju do transfera nije došlo.

„Ja imam neki kolektiv ljudi sa kojima radim i sve odluke donosim u dogovoru sa njima, ne radim ništa na svoju ruku i ne presecam brzo. Što se tiče Partizana, to su stopirali ljudi iz kluba, kojima je tada bila želja treće ili četvrto mesto na tabeli i plasman u Evropu. Znali su da ne smeju mene da prodaju, ukolio žele da dođu do cilja. Takav je bio njihov stav. Ja im nisam stajao na putu i dogovorili smo se da ostanem“, objašnjava momak koji je detinjstvo proveo u Novim Banovcima.

Čelnici Lala su izdvojili 550.000 evra za Romanićev transfer na Karađorđe, iako mu je ugovor sa Železničarom isticao već u junu.

„O tome i pričam. Vojvodina je platila pozamašnu sumu srpskom klubu za mene, što se retko viđa. To je velika cifra za igrača kojem ističe ugovor za šest meseci. Dokaz koliko su me želeli u ekipi, što su mi i rekli u više navrata.“

Nagovestio je bivši igrač Crvene zvezde, OFK Beograda, Borca iz Čačka, da mu pozamašno obeštećenje koje su crveno-beli platili ne predstavlja teret, već motiv da još više radi u narednom periodu.

„Ne osećam pritisak. Samo želim da radim, da napredujem iz dana u dan i pomognem ekipi. Želim da omogućim lakši rad treneru i upravi, da svi zajedno učinimo da Vojvodina još više poraste kao klub.“

Od 17 meseci, koliko je Romanić nosio dres Dizelke iz Pančeva, pet je proveo u saradnji sa Markom Savićem, sadašnjim strategom Čukaričkog, koji je odlično započeo sezonu sa Železničarom, ali nakon serije loših rezultata, odlučio je da napusti Pančevo u novembru prošle godine.

„Saradnja sa njim je bila izvanredna. To je kvalitetna grupa ljudi, Marko Savić i njegov stručni štab. Mnogo sam naučio od njih, iako smo kratak period proveli zajedno. Manje-više, svakoj ekipi se desi da upadne u krizu rezultata, ne znam zašto je Savić odlučio da ode, ali to je bila njegova odluka.“

(@MNPress)

Kao đak Crvene zvezde i jedan od najtalentovanijih igrača u njegovoj generaciji, očekivano je bilo da Romanić svoj trag u Mozzart Bet Superligi ostavi u dresu aktuelnog šampiona Srbije. Ipak, njegova karijera je otišla u drugom pravcu.

„Ne razmišljam o Crvenoj zvezdi. Smatram da je sve tako trebalo da bude, to je neki Božiji put. Neko ima lakši, neko teži. Ja sam srećan svojom karijerom, da mogu da vratim vreme, sve bih isto ponovio. Ne kajem se ni za šta, jednostavno nisam bio dovoljno dobar u tom trenutku. Inače bi sigurno skauti i treneri u Crvenoj zvezdi prepoznali kvalitet.“

Ni u dresu OFK Beograda i Borca iz Čačka, centrafor nije uspeo da iskaže potencijal. Ali se zato odlazak u grčku Lamiju ispostavio kao pun pogodak.

„Posle omladinaca sam imao mali pad. Otišao sam u OFK-u na pozajmicu, gde sam se zadržao samo pet utakmica. Posle sam otišao u Čačak, oni su tada bili poslednji na tabeli, ali i tu sam dobijao šansu na kašičicu. Ispali smo tada sa Borcem iz lige. Nakon toga sam odlučio da odem u grčku Lamiju, gde sam se pet godina borio za opstanak. Prva tri meseca me nije bilo nigde, ali sam ćutao i vredno trenirao. Na kraju sam uspeo da se izborim za mesto u timu, pa su došli i golovi i asistencije. Za mene je bitno što smo uspeli da se izborimo da klub ostane u prvoj ligi Grčke, sve te sezone koje sam proveo tamo.“

U Vojvodini Romanić sarađuje sa Nenadom Lalatovićem, svakako iskusnijim superligaškim strategom od Marka Savića, ali i trenerom koji ima sličnu fudbalsku filozofiju kao mlađi kolega.

„Sa Lalatovićem radim tek nedelju dana, što je daleko kraći period, nego što sam proveo sa Markom. Lalatović ima slične principe, u smislu visokog presinga, zbog toga sam i doveden, jer je video da mogu to da iznesem. Veoma sam zadovojan dosadašnjom saradnjom, daću sve od sebe da olakšam posao njemu i mojim saigračima.“

Navijači Vojvodine puno očekuju od napadačkog trija koji činite Kejleb Zadi Seri, Jusuf Bamidele i sada Lazar Romanić. Oni su jesenas postigli ukupno 26 pogodaka u svim takmičenjima. Samim tim, Vojvodinaši u nastavku sezone očekuju napadačku rapsodiju njihove ekipe.

„Imao sam i u grčkoj kvalitetne saigrače u napadu. To je sve zdrava konkurencija. Vojvodina ima nekoliko vrhunskih napadača i sa njima je uživanje igrati. Na kraju krajeva, kada ima neko bolji, treba učiti od njega, uvek sam spreman da nešto novo naučim. Zapravo je mnogo bitno da postoji ta konkurencija i širok roster, jer Vojvodina ima ambicije da bude treća u prvenstvu i da uđe u finale Kupa Srbije.“

Pristalice Stare dame su sa oduševljenjem dočekale vest da jedan od najboljih napadača u domaćem prvenstvu stiže na Karađorđe. Ipak, na Romaniću je da opravda očekivanja novosadske publike u narednim mesecima.

„Nisam još dobio nijednu poruku od navijača (smeh). Nadam se da neće biti negativnih. Naravno sve zavisi od toga koliko se igrač bori za grb koji nosi, toliko će i navijači da te cene. Sve je do mene, koliko budem dao na terenu, toliko ću dobiti poštovanja sa tribina. Takav treba da bude odnos između svakog igrača i navijača“, zaključio je Romanić razgovor za Mozzart Sport.