L'arte di vivere: Dom je tamo gde ti je lepo

Kažu da svaki čovek ima dve zemlje, onu u kojoj je rođen… i Italiju. Jer tamo si momak sve dok ne zađeš u petu deceniju, tamo se po ceo dan priča o jelu i piću, tamo, što se narodski kaže, znaju da ga žive. Polako, bez stresa, uz kapućino i “đelato”. Uostalom, nije slučajno sva sama svetska elita baš jezero Komo izabrala kao mesto gde će povremeno da pobegne od bliceva fotoaparata i te gungule modernog sveta. Za holivudskim kremom krenuo je i onaj poslovni, pa i fudbalski svet. I nije slučajno što su se tamo obreli i indonežanski milijarderi, braća Robert i Majkl Hartono, pa onda fudbalska legenda kakva je Sesk Fabregas, a za njim i mnogi koji to žele da budu: Niko Paz ili Martin Baturina na primer.

Italija je sve njih naučila strpljenju, naučila ih je da cene svaki trenutak. Da li onaj dok ispijaju kaficu ili dok šutiraju loptu na treningu ponedeljkom ujutru – to je najmanje važno. Svi su oni u Komu sklonili od gradske verve i pronašli mir neophodan za istinsku sreću i rad na "najboljoj verziji sebe".

Svi oni se Italijanima odužuju time što ih – uče fudbalu. Jer kao da su na "čizmi" malo zaboravili kako se to radi.

I sve to uz puno zahvalnosti, što je kultura kluba oličena i u tome što su predsednik i svi direktori svoja mesta u VIP ložama za istorijski debi u Ligi šampiona poklonili onima koji su uz Komo bili i u teškim vremenima – navijačima rođenim 1950. ili ranije. Ako si već u Italiji momak i sa 40, onda si istinski živ i sa 75.

Po istoj mantri, kad su Seska Fabregasa zvali mnogo čuveniji poslodavci, među njima ponajviše Inter, on je samo odmahnuo rukom, rekavši da ima vremena za njih i za Premijer ligu koja mu je san. Kad su drugi za Nika Paza nudili džakove zlata, klub je Realu poslao 60.000.000 evra, a 22-godišnji Argentinac je isto odrečno klimnuo glavom i kategorički rekao: samo Komo. Kad su Bajern i dva premijerligaška kluba i za Martina Baturinu na sto istresli više od 50.000.000 evra, braća Hartono su rekla: ne, rano je, neka uživa još ovde.

(©Reuters)

I Komo zaista uživa. Inter i Napoli su izgubili, Roma je igrala nerešeno, samo je Komo uverljivim izdanjem protiv Lajpciga Italijanima doneo pobedu u prvom kolu Lige šampiona. Poređenja radi, Komo je po veličini jednak otprilike desetini Napulja, Milano je još veći, da ne govorimo o Rimu. Ali iako je ovo bio debi Larijanija u elitnom evropskom takmičenju niko nije tih 4:1 shvatio kao posebno veliko iznenađenje. Iako će svi reći da je Lajpcig klub koji zna kuda ide. Komo je isti takav, samo još smireniji. Nema paparaca, nema drame, nema navijačkog ludila... Tranquillo. Lagano.

Komo trenutno izgleda kao klub za koga nema tajne u fudbalskom biznisu. Kad su zvali Fabregasa, braća Hartono su mu – i njemu i Tjeriju Anriju tada – ponudili i klupske akcije. Onda su počeli sa zvučnim pojačanjima, prva su bila imena poput Fabregasa, tada još igrača, pa Patrika Kutronea, Rafaela Varana, tek da svet shvati koliko može lepo da se živi u Lombardiji. Onda je Fabregas promovisan u trenera i apsolutnog alfu i omegu kluba i Komo je počeo da se bavi ozbiljnim fudbalom.

Paz i Baturina su najočigledniji primeri, ali nisu samo oni. Anastasios Duvikas je pre dve sezone igrao za Seltu, nije čak bio ni starter i sigurno nije ni sanjao da će da igra Ligu šampiona. Komo je za njega istresao 14.000.000 evra i 27-godišnji centarfor je prošle sezone dao 17 golova, sinoć drugi protiv Lajpciga, na asistenciju Baturine, koji se prethodno i sam upisao u listu strelaca. Luis Mila je bio član Hetafea, Komo ga je platio 6.000.000 evra, protiv Lajpciga je bio jedan od najboljih na terenu. Asane Dijao je januara 2025. došao iz Betisa za 12.000.000, takođe je tamo bio na rezervista, već prošlog leta su za njega imali ponude u visini od 60.000.000 evra, zatim ga je isekla povreda, ali sinoć gol, pre toga još dva protiv Đenove (4:1), uz asistenciju za pobedu protiv Napolija. I Maksimo Perone, strelac četvrtog gola protiv Lajpciga, tražio je još svoju fudbalsku sreću, u Mančester Sitiju nije mogao do minuta, pa se vukljao po pozajmicama dok ga Komo nije otkupio za 13.000.000 era.

Svi su oni prodisali u podnožju Alpa.  Iako je Komo 2022, kada je Fabregas tamo stigao kao igrač, bio šesti u Seriji B. I to je mali paradoks. Kao, nigde se ne žure, a evo ih za četiri godine već u vrhu italijanskog fudbala, sa stavom da imaju šta da prikažu i u Evropi.

Sesk Fabreas (©Reuters)

Nije taj uspeh pao s neba, naravno, i naivno bi bilo praviti od Koma bajku zasnovanu samo na romantici. Gazde iz Indonezije su uložile ozbiljna sredstva u klub. Od leta 2024. minus u odnosu uloženog u igrače i zarađenog na njihovoj prodaji iznosi astronomskih 311.000.000 evra. Ali već sad je jasno da bi Komo vrlo lako mogao da povrati dobar deo uloženog.

S tim da se tamo nikome ne žuri. Pitajte samo Fabregasa.
“Premijer liga je najbolja liga na svetu, to sam osećao i kao igrač i sada kao trener i kao navijač. Ali Žoze Murinjo mi je jednom rekao da pred sobom imam još 30 godina rada. Mogu tamo i za 10, 12 ili 15 godina. Fudbal je nepredvidiv, promeni se sve u jednom sekundu. Jednog dana si najbolji, drugog najgori. Zato hajde da uživamo u trenutku. Volim to. I prelepo mi je što živim ovde”, govorio je nedavno u intervjuu za britanski Telegraf.

Usput otkrio i detalj zbog kojeg nam se čini da će u Komu ostati duže no što ljudi misle, ma koliko ga svi jurili.
“Ovu teretanu sam ja dizajnirao, sa arhitektom naravnom. Ja sam rekao da stave prozore napred, to sam naučio od Arsena Vengera, da povređeni igrači dok se oporavljaju mogu da gledaju igru na terenima… Na stadionu sam ja tražio veći teren, jer smo tim koji želi loptu, da ima posed. Ovde su mi svi govorili: ‘Ne, ne, zašto 65 metara? Napravi da bude 63 da se lakše braniš’. To su te razlike u pogledu na fudbal… Ali ja uživam ovde. Prelepo mesto, čudesni ljudi koji mi dozvoljavaju da radim i veruju mi. Svakog dana se osećam kao da sam na univerzitetu, jer donosim ludački broj odluka o klubu. I to je dobro, jer tako učim brže”.

Uče i svi oko njega, a ovaj tim će biti samo još jači kad letnja pojačanja – a među njima neka dobro poznata poput Trevoa Čalobe ili Mojzea Kena – odmore mozak i iz tog spokoja iz sebe izvuku ono najbolje. U Komu će da imaju prostora. Za sve ostalo, pobrinuće se Fabregas.
“Srećan sam, naravno, ali biću to otrilike pet minuta.Onda se pripremamo za Parmu. Ovo je bila istorijska noć, ali moramo svake večeri da igramo ovako. Tako da: skromnost, glave dole, i da pedalamo”.