Lalin savet nasledniku: Sine, nemoj da te mama vozi na trening, nisi ti neki šmoklja  

Kao neko ko je prošao Zvezdinu školu i potom bio kapiten prvog tima, Nenad Lalatović je dobro upoznat sa zahtevima koje nosi crveno-beli dres od najranijih dana, pa stoga može da pruži i dragocene savete nasledniku Vanji, koji je krenuo njegovim stopama i za kojeg voli da kaže da će jednog dana, kao i njegov tata, biti kapiten Crvene zvezde.

Kao neko ko je uvek cenio trenerske autoritete, poput legendarnog Tome Milićevića, Lalatović sinu uvek kaže da je najvažnije da poštuje trenera, svestan koliko su danas igrači pod uticajem menadžera još u najranijim selekcijama.

U podkastu „2x45“, trener Novog Pazara se prisetio najranijih dana u Zvezdi i ponosi se što njegov naslednik ide gradskim prevozom, baš kao što je činio on i njegovi tadašnji saigrači, a kasnije i vrhunski igrači.
„Ja sam mu rekao: 'Sine, nemoj da te vozi mama na trening. Nisi ti šmoklja neki'. On me gleda: 'Što, tata?' 'Tvoj tata je išao „desetkom“ s Dorćola, 24-kom do Trga, s Trga 42-kom do Autokomande. Peške je šetao iznad severne tribine sa velikom torbom, prljavom posle treninga. Između dva treninga tvoj tata nije imao para ni vremena da se vraća kući, nego sam sedeo i šetao oko Marakane i čekao drugi trening'“, kaže Lalatović u podkastu „2x45“.

Nije bilo vremena za odlazak na neko piće između.
„Nije, bila je šljiva. Popnem se na drvo, jedem šljivice, one zelene, pa pokvarim stomak. Sedim na autobuskoj stanici. Takvi smo bili. Pojedemo neki sendvič koji kupimo, uđem u radnju, uzmemo kiflu, malo salame, namažemo pavlaku, sok popiješ, čekaš drugi trening. Odem na drugi trening, pa odem kući. I zato smo mi bili 'krvnici', zato smo uspeli. Onda između dva treninga, sećam se, Dejan Stanković, Marko Pantelić, Marko Mitrović, Joca Veselinović... Onda mi između dva treninga ceo dan igramo onaj glavomet. Ti mi bacaš malu tenisku lopticu, ja udaram, dajem gol, a vas dvojica branite. I onda se tako rotiramo. Igramo po pet sati, tata dođe kući, oleši me. Ja mu rekao 'idem u školu', on me oplavi, kaže 'kako, nisi bio u školi, jesi ti lud, gde si bio?'. Ceo dan sam bio napolju, toga danas više nema“.

Potom i o tome šta su u to vreme predstavljali autoriteti u Crvenoj zvezdi.
„Kada dođe čika Toma Milićević, ja se odsečem. Nikad neću zaboraviti, u Crvenoj zvezdi uđe Dragan Džajić. Mi ako odigramo loše, otkopča košulju ovako dovde, sedne: 'Jem ti sunce'. Pazi, 0:0 igramo, nismo pobedili. Ja sam odigrao dobro, nisam primio gol, ali ja sebe krivim da sam ja bio najgori. Ne smem da ga pogledam, da nam se susretnu pogledi. Spustim glavu ovako. On priča šta priča, sve je u pravu, ali ja ne smem da ga pogledam iz ogromnog poštovanja, od tuge što ja nisam pobedio utakmicu. To je za mene smak sveta. Ja ne izlazim nigde, sedim kod kuće. Sramota me da pogledam ljude na ulici jer sam uvek smatrao da sam ja kriv, da će ljudi mene kriviti što Zvezda nije pobedila“, poručio je, između ostalog, Lalatović u podkastu „2x45“.