Lalatović: Kidam zdravlje za ovaj klub, nek se ne brukaju, idem kad me ne žele

Predsednik Dragoljub Samardžić je govorio o “roditeljskim“ savetima za Nenada Lalatovića, ali Nenad Lalatović nije baš za porodične odnose sa delom Uprave Vojvodine. Na konferenciji za novinare uoči derbija 25. kola sa Partizanom postalo je kristalno jasno: nema tu ljubavi. I nema budućnosti. Lalatović je jasno rekao: najkasnije na kraju sezone, kad mu istekne ugovor, ide iz kluba!

Ne zato što hoće, već zato što tako želi pola Uprave. Ali krenimo redom. Još pre no što je zvanični deo konferencije počeo, Lalatović je sa osmehom na licu novinarima najavio: “Biće ovo zanimljiva konferencija. Moje nikad nisu dosadne. Sad cela Srbija čeka da čuje šta će Lala da kaže... Ali biću nežan“.

S obzirom na to kakav ume da bude – i bio je nežan. Ali nije baš ni uspeo pokušaj Uprave na čelu sa Samardžićem da ućutka najavljenim disicplinskim procesom. Jasno je to bilo od samog starta. Lalatovića jednostavno ne možeš da ućutkaš. Samo je pitanje da li ti se sviđa ono što ima da kaže...

Šteta što neće biti 10.000 Grobara, volim kada me vređaju

“Na osnovu čega da me kazne? Ne znam šta sam uradio da budem kažnjen. I mene je zbunilo, bio sam u šoku kad su mi novinari rekli, jer mi niko ništa nije nagovestio. To se očigledno odlučilo iza zatvorenih vrata. Ugovor mi ističe za dva meseca, ako se plaše da se ugovor sa mnom produži – ne mora ako to ne žele. Ja ostajem samo ako svi to budu želeli. Ako me deo Uprave ne bude želeo, nema problema. Ne moraju ovako da se brukaju. Da pred ovako bitnu utakmicu remete igrače. Da sad oni razmišljaju o meni. Jer moji igrači su vezani za mene, kao i ja za njih. Svi dolaze u kancelariju kod mene pitaju: ’Šefe, šta se dešava. Šta ste pogrešili?’“, počeo je Lalatović.

Svi koji iole prate srpski fudbal znaju šta onda sledi: bujica reči.

“Ja kažem javno: ništa nisam uradio. Nikog nisam blatio, ni pomenuo imenom. Jedina moja grešk je što sam tražio pare za ove ljude koji rade ovde, za igrače. Možda se tu neko uvredio, možda se neko pronašao u tim rečima. Kad sam pričao, tada pare nisu date. Sad su dobili neke pare. Zaposleni u klubu su na neki način to očekivali od mene. Ja znam da to nije na meni. Ali nisam naštetio mom klubu. Ja Vojvodinu volim. Prvi put su sa mnom igrali Evropu, sad kad sam se vratio, opet nije bila sjajna situacija. Nenad Lalatović je pomogao i te kako Vojvodini, da igra kvalitetan fudbal, da osvoji trofej, da igra Evropu. Da svaki navijač bude srećan... Ne znam šta oni žele sa mnom. Niko mi ništa još nije rekao. Jeste mi predsednik onako u prolazu rekao: ’Nemoj ti da pričaš, to nema veze s tobom’. Niko me nije zvao. Nek sazovu Upravni odbor, da sednemo, popričamo, nek kažu ’ovo iskače iz tvog dela posla’. Nema problema“.

Malo-pomalo, emocije su savladavale temperamentnog stručnjaka. Mada je danas bio potpuno pribran. I mirno govorio o svim problemima sa kojima se nosi na "Karađorđu".

“Kidam svoje zdravlje za ovaj klub. To svaki navijač vidi. Bruka i sramota bi bila da dva meseca pre isteka ugovora ulazimo u neki proces. Što sam tražio plate za ljude koji jedva preživljavaju, spajaju kraj s krajem?! Neću dalje u polemiku. Hoću da idem u miru, tiho, bolje je tako poznajući moj temperament. Volim ovaj klub, volim ga više od mnogih od njih. Ja sam ispisao istoriju ovog kluba. I mnogo godina će proći da me neko nadmaši“.

Zatim, direktno o Dragoljubu Samardžiću...

Varnice u ljubavi Voše i Lale? Raskid ugovora nije ideja, ali pravila moraju da se poštuju

“Zašto gospodin Samardžić ima nešto protiv mene – ne znam. To morate da pitate njega. Ja protiv njega nemam apsolutno ništa. Nisam ga ja postavio za predsednika, ko ga je postavio, njegova odgovornost. Po meni nema razloga da se pokreće disicplinski postupak. To je toliko jadno i sramno, da se piše po medijima. To je trebalo da se uradi iza zatvorenih vrata. A pisaće se sad i pričaće se. Bespotreban potez, da budem blag. Ja sam se žalio na sudije, ako bude kazne ja ću da je platim, neće Samardžić da plati sigurno. Meni skandiraju: Lale, majstore, vodi nas do titule. Ne skandiraju njemu. Kad mu bude skandirali, biće ponosan. Znam, ja sam to doživeo. Suludo je ovo. Treba da me pozovu na razgovor, da rešimo između sebe. Ovo nikom nije potrebno, ako su pametni, nek me zovu. Nek se ne sekiraju, neću da produžim ugovor. Jer pola Uprave hoće da ostanem, pola neće da produžim. Ja tačno znam koji članovi Uprave me ne žele“.

I opet o zaposlenima, a nije tajna da se Lalatović za takve borio u svakom klubu u kojem je radio.

“Voleo bih da odete sada do svih zaposlenih, da pitate šta misle o Nenadu Lalatoviću. Oni će vam reći. A pitajte za neke druge, ne znam. Bukvalno sve pitajte. Pobedio bih ga sa 20:0“.

A zašto neki ljudi toliko žele da Lalatović ode?

“Dolazi prelazni rok. On se ovde radi kako ja kažem. Možda bi oni voleli da se radi kako oni hoće. Znam da sam velika smetnja, ali uvek što radim za dobrobit srpskog fudbala, za moju Vojvodinu. A moja Vojvodina dok nisam ja bio tu nije postojala. Zato što su možda neke moje kolege dopuštale da im se svako meša u posao. I onda dođe Nenad Lalatović, kome ne može niko da priđe, ne sme niko da pomisli da mi nešto kaže. Ja samo radim da Vojvodini bude dobro. Ne zanimaju me ničiji lični interesi. Zanima me samo Vojvodina. Radio sam pošteno. Očigledno to nekome smeta“.

Lalatoviću sada smeta što o svemu ovome uopšte mora da priča dan pred derbija sa Partizanom kojeg je dobio već tri puta uzastopce.

“Teško je pobediti Partizan četiri puta zaredom. Sa dolaskom Saleta Stanojevića igraju dobar fudbal, tačno se zna šta ko radi. Sale je vrhunski trener, vrhunski stručnjak, vrhunski čovek. Preporodio je klub. Napravio je atmosferu. Rezultat se pravi iz dobre atmosfere. Meni je krivo što meni neko hoće da sruši atmosferu u svlačionici. Teško je pobediti mnogo puta, ali daćemo sve od sebe. Jer je Vojvodina ispred mene, ispred gospodina Samradžića. MI smo ovde prolazni. A Vojvodina ostaje. Uvek tu gde jeste. Ostaće uvek meni u srcu, kao i svakom iskrenom navijaču. Ja je iskreno volim. I voleću je i kad odem, jer me tri ili četiri čoveka iz Uprave ne žele. Trojica ili četvorica žele, trojica ili četvorica ne žele. Otići ću da njima olakšam da mogu da rade posao kako misle da treba.“

Na kraju sezone definitivno, a možda i pre... Jer kako kaže uvek iskreni Lalatović...

“Bitno je samo da moji igrači i zaposleni shvate da ne treba da brinu zbog mene. Ja im sad kažem: Ne brinite o meni, to je sve kako treba. Ako žele da odem, mogu ja i ranije. Sad je 11.18, evo sad nek me zovu, raskinuću ugovor u 11.30. Zovi Samardžiću da raskinemo ugovor, ja ću ga raskinuti. Dinar ti neću tražiti. I svaki dinar ću oprostiti Vojvodini. A spreman sam i na to da zajedno obojica raskinemo ugovor i odemo obojica iz Vojvodine. Ja imam klubove gde ću moći da radim. Moje rezultate ovde moraju da cene. A igrači nek razmišljaju samo o Partizanu. Ne želim ni ja da ulazim u neku svađu. Želim samo da moja Vojvodina opet, treći put sa Nenadom Lalatovićem, izbori Evropu, da odbrani trofej u kupu“, završio je Lalatović.