Lalatović bez zadrške: Dvaput sam poginuo za Zvezdu, mogli su sad da me vrate na tri meseca

Morao je trener Novog Pazara da se osvrne i na izjave Njegoša Petrovića za naš podkast "2x45" pred dolazak njega i njegovog tima u Novi Sad.
“Napravila se fama oko mog dolaska na Karađorđe sa Pazarom... Eto, ne znam (Njegoš) Petrović, ne znam da li sam mu se nešto zamerio ili sam mu nešto rekao, možda nije bio zadovoljan kako je igrao dok sam bio tamo... Ne znam šta je, iako je sjajan momak, kulturan i vaspitan, ali možda ne trpi kritiku na svoj račun. Ne znam šta mu je trebalo da spomene moje ime i prezime pred tako bitnu utakmicu. Time je samo nabio pritisak sebi i ekipi. Pripremao sam se maksimalno za tu utakmicu sa Vojvodinom, bio sam povređen jer dao sam toliko klubu, najviše pobeda u istoriji kluba, doneo sam trofej, moje slike i dalje stoje tamo... Bio sam u šoku. Kada sam video da on, a to je grupa od pet-šest njemu bliskih saigrača, rekao to da čekaju mene i Pazar kod vas u podkastu, zapitao sam se što tako priča. Kod mene su imali svu slobodu da rade što hoće, samo ako odrade trening i igraju kako hoću. Onda, kada sam video to što je rekao, onda sam dobio i neke informacije koje su 1/1 tačne, rekao sam javno da sam u šoku zbog toga šta mi se sprema, a nikom ništa loše nisam uradio. Zašto bih ja bio ponižen na Karađorđu i zašto bi oni to uradili – ne znam. Hteli su da me ponize. Neću da kažem da su na kraju sebe ponizili, ali su stavili sebi na leđa ogroman pritisak i nisu je odigrali kako treba. Onda su izgubili i od Železničara, primili su pet golova na dve utakmice. Od srca kažem, Vojvodini i njenim navijačima želim sve najbolje, sve ono što želim sebi...“

Uostalom...
“Zahvalan sam Firmi što nisam bio izviždan, kao i drugim navijačima. Bilo je četiri-pet momaka iza moje klupe koji su nešto dobacivali, to me je isto povredilo... Zaslužio sam da dobijem aplauz, neku vrstu zahvalnosti, ništa previše. Dobro, nisam bio ni pozdravljen, ni izviždan, bilo je to malo vređanja... Sve to je sada iza mene. Sada želim da sa Pazarom osvojim Kup, to bi mi bila najveća želja“.

U Vojvodini je Lalatović tri puta radio kao trener.
“Vojvodina je tada platila obeštećenje za mene, želela me je... Ja sam trener za koga klubovi plaćaju obeštećenje i zato menjam klubove. Moja najveća greška je bila što sam tada otišao iz Lučana. Bio sam drugi na tabeli, ali Vojvodina me je zvala. Došao sam i predsednik me je želeo. Posle mog dolaska u Vojvodinu, došao je ubrzo i Tanjga, bilo je članova Izvršnog odbora... Jedan od njih je posle mog prvog poraza, rekao kako ne pravim nikakve rezultate. Imao sam dobre rezultate, samo sam poražen od Čukaričkog i to su mi baš zamerili, pitali su se neki što su me vraćali, već je tada postojao otpor. Jedino što mi je krivo, jeste to što me je Zbiljić doveo, ako nisu svi bili za mene i ako nisam mogao da imam odrešene ruke, kao što ih ima Tanjga“.

Jer... 
“Bila je situacija kada sam pričao sa nekima ili nekim i rekao kako bi bilo dobro da dovedemo neke igrače koji bi, po mom mišljenju, bili dobri za moj sistem. Međutim, sve je to posle preneto igračima i onda sam shvatio da igrači znaju sve, šta ja pričam, da se prenosilo njima. Njegoš je pričao kako mu je bilo žao što ih nisam pozvao na sastanak. To sam kasnije saznao. Da sam znao ranije, pozvao bi ih i rekao im da nisam za ovo ili ono. Uvek sam iskren. No, ovo su bile stvari koje radim sa još nekoliko ljudi u svojoj kancelariji, dogovaramo se oko pojačanja, promena, koga da dovedemo, koga da pustimo... I ti ljudi su bili mog mišljenja, samo nisam znao da će igrači sve saznati“.

Iako ima samo reči hvale na igru Vojvodine - do poraza od Pazara - i dalje mu nije jasno zašto su u klubu sebi nabili pritisak.
“Vojvodina kod Tanjge je igrala mnogo bolje nego kod mene, do ove poslednje dve utakmice. Posle Zvezde je Voša igrala najlepši fudbal. A, šta se onda desilo? Posle Pazara, sami su sebi nabili pritisak, skočili sebi u usta, umesto da su ćutali. Da nisu pričali o meni, možda bi dobili i Pazar i Železničar. Ovako su napravili sebi haos u klubu i svlačionici, neki igrači su bili igrači posle Njegoševih izjava, pitali su ga što je to pričao... Sam je napravio pritisak sebi, predsedniku Zbiljiću, igračima, stručnom štabu... Želim Vojvodini da što pre izađe iz ove rezultatske krize, sad igra protiv Partizana. Ima kvalitet i želim joj sve najbolje“.

KO MENJA KLUBOVE - VREDI! NISAM JA KRIV ŠTO ME ŽELE

Sada malo i o svom sadašnjem klubu - Novom Pazaru.
“Odmah je lepše, čim se vežu tri pobede... Znao sam da ću biti prihvaćen ovako kako jesam, kada sam dolazio ovde. Osećam se prelepo. Nigde, otkad se bavim trenerskim poslom, nisam bio prihvaćen kao u Novom Pazaru. Pobedili smo tri jako teške utakmice, jako težak raspored. Trebalo je biti hrabar i prihvatiti ovaj posao. Kada sam dolazio, pet bodova nas je delilo od plej-auta, a pet bodova i do Evrope. Da smo, ne daj Bože, izgubili prve dve utakmice, bio bih najveći gubitnik. Ovako, kao kada sam posle Zvezde preuzeo Borac iz Čačka i bio drugi, svi su mi govorili da ću 'poginuti', da sam lud, da se neću više baviti trenerskim poslom jer neću napraviti rezultat, a ja sam ga napravio... Sve pohvale idu na račun fudbalera Novog Pazara, ja sam samo šraf u toj lokomotivi i neko ko govori kako i šta treba da se radi. Da nemate kvalitetne igrače, ne bi bilo ni tih pobeda, zato sve zasluge idu njima“.

Nije zaboravio ni ono što je uradio njegov prethodnik. 
“Gospodin Gaćinović je najbolji trener u istoriji Novog Pazara, napravio je najveće rezultate. Ovo su i njegove pobede, jer je dosta uradio sa ovim timom, napravio je dosta toga. Okej, ja sam ga malo razmrdao, promenio neke stvari, tri-četiri igrača uveo koji nisu igrali kod njega. Ali, ne mogu da ga zaboravim, legenda je Pazara. Lepo mi je da vidim kako me bake i deke, od 70-80 godina prepoznaju na ulici, pa mi priđu, razgovaramo... Svima posvećujem istu pažnju, bez obzira na godine i poziciju, tako sam vaspitan. Nije bilo nikakvog straha kada sam dolazio“.

Otkriva tajnu dosadašnjeg uspeha:
“Svi smo podjednaki, svi smo na istom nivou, borimo se za klub, za grad, da usrećimo ljude u Novom Pazaru, jer to zaslužuju. Imam poruku za dušmane, koji govore da sam promenio mnogo klubova... Ne razumete neke stvari, oni koji menjaju klubove znači da vrede. Oni koji promene dva kluba i nestanu – ne vrede. Nisam ja kriv što mene zovu i što žele da me dovedu. Ovde se poklopila energija u timu, ne ma zvezda i svi smo jednaki. Svi su igrači maksimalno motivisani. Jako je bitno kada se igrači drže zajedno. Volim tako da prođem kolima pored lokala gde oni sede i kada vidim da sede po 10-15 njih zajedno, znam da pobeđujemo. Tad sam najsrećniji. Kada vidim šest grupa po dva-tri igrača, znam da tu nema 'leba, da nema rezultata. To su klanovi, podele, ovako smo svi jedna porodica. Kada se porodica drži na okupu, svi su na okupu. Ovde se porodica drži i pravimo rezultate, zahvaljujući dobroj atmosferi“.

Bitno je da je urađena dobra selekcija igrača, pogotovo sa izborom stranaca.
“Lepo su se uklopili (stranci) u tim, stvarno su sjajni. Prihvaćeni su maksimalno, pričamo stalno iako ja slabije govorim engleski, ali ima ljudi koji nam prevode (smeh), mada sam i malo naučio. Stalno ih zovem pre treninga, utakmice, pričamo, šta znam da kažem – kažem im. Ostalo prevode moji saradnici. Nacrtam im sve, pustim na kompjuteru. Oni su igrači koji vole da im trener pruži pažnju, ljubav. Meni je sasvim svejedno ko je odakle, prema svima sam isti. Jako je bitan odnos prema igračima, da on oseti da ti imaš poštovanje prema njemu i on ti to vraća dobrim igrama. Moram da pohvalim direktora (Fikreta) koji je napravio sjajnu selekciju igrača“.

Sada malo i o drugim temama... Napominje i da je fudbal u Srbiji procvetao.
“Ja ću uvek pohvaliti svoje kolege, mene niko neće. Železničar je hit, kolega dobro radi posao, Surdulica je dobra. Želim im da traju. Ja trajem 13 godina i naučio sam da jedna polusezona ne čini trenera. Želim svojim kolegama da traju, od srca. Liga je podjednakog kvaliteta, svako svakog može da pobedi. To je zato što nam je zemlja stabilna i redovne su plate. Ranije, kada sam bio u Zvezdi, nisam dobijao platu po šest meseci. Sada sam u čudu kad svakog 1. u mesecu legne plata. Nisam navikao na to. Igrači dolaze u klubove gde su veće plate, bolje premije, bolji uslovi generalno, bolji stadioni i tereni. Sve je bolje što se tiče fudbala. I uopšteno je bolje, ali pričam samo o fudbalu sada. Da ne pričam o politici, jer ako krenem o drugim temama, svi će opet da me vređaju... Fudbal nam je dobar, igrači bolje žive, mogu da uštede sa strane nešto“.

BORIM SE KAO ŽIVOTINJA PROTIV ZVERI, NEKAD NI SEBI NISAM LEP

Rekao je Lalatović da je zadovoljan i izgledom Mozzart Bet Superlige...
“Sviđa mi se što je Zvezda prošle polusezone mogla da izgubi neku utakmicu, nadam se da će moći i ove. Jer, to je dobro i za klub, to daje draž fudbalu. Ako Zvezda ne može da izgubi nijednu utakmicu, odmah znaš da nešto nije dobro. Nemoguće je da baš ne izgubiš nijednu utakmicu, a ja volim da može da izgubi Zvezda, Partizan, da mogu i drugi malo da se umešaju, da Voša razdvoji večite, Kragujevac takođe. Jako sam zadovoljan kako nam izgleda liga“.

Cilj je jasan...
“Voleo bih da ostanem u Pazaru, jer ovde imam odrešene ruke, osećam se lepo. Čovek sam pun emocija, ako ti dam sebe i ti mi ne vraćaš, ne mogu da radim tako. Ako to nemam, odlazim. U Pazaru mi je lepo, jer imam povratnu emociju, vole me, željan sam ljubavi, da me neko pohvali, kaže lepu reč... Borim se kao životinja protiv zveri, protiv ljudi koji mi stalno 'skidaju' glavu, a nisu popili piće sa mnom, koji ne znaju kakav sam čovek, a vole samo da kritikuju. Ginem za klub koji volim, radim sve da moj klub pobedi. Nekad sebi nisam lep, zamerim sve to samom sebi, bude me nekad i sramota, ali sve radim za pobedu. Tako sam 'dresiran', možda je ružna reč, ali je tako. U Zvezdi je bilo samo pobeđuj, pobeđuj, pobeđuj, poraz se ne prihvata. Hoću da pobedim svog protivnika. Ako ćeš da me pobediš, moraš da budeš mnogo bolji. Igračima isto kažem, ne priznajem im ako se ne bore. Ako se bore – sve je u redu“.

Pričao je Lalatović i o mogućnosti da radi u inostranstvu.
“Prvi put sam otišao u inostranstvo kao trener kada sam dobio 900.000 dolara. To je novac za koji ću otići. U tih 900.000 sam pola dao svom stručnom štabu, što nikada niko nije uradio. Obično svi povedu jednog svog saradnika, ja sam ih poveo četvoricu i dao im 50 odsto moje zarade. Zato za takve pare hoću da idem u inostranstvo. Za pare koje sam, recimo, dobio nedavno, gde su mi dali jednu cifru, ja sam tražio 30-40 odsto više za mene i stručni štab i to klub nije mogao da plati, nisam hteo da idem. Ovde sam, kod kuće, u svojoj zemlji, blizu svoje dece, prijatelja, sa svojim narodom... Ne moram da idem u inostranstvo. Situiran sam, zaradio sam od fudbala. Kad bih otišao u inostranstvo, da bi te cenili, moraju da te plate. Moraš da pokažeš autoritet, inače će da te bace kao metlu“.

DAVALI MI SPISAK IGRAČA KOJI MORAJU DA IGRAJU - POSLAO SAM IH NA TRIBINE

Prisetio se Lalatović anegdote iz vremena kada je bio trener Al Batina u Saudijskoj Arabiji.
“Tamo gde sam bio fenomenalno plaćen, bilo je rezultata. Protiv Al Itihada i Al Hilala smo igrali nerešeno. Onda se jednog dana pojavio princ, rekao da mu je sin taj i taj i on mora da igra. Hteo je da mi da duplo već ugovor, da budem tamo za 1.800.000-1.900.000 dolara, agent me zove i moli me da prihvatim i ja nisam. Zašto? Imao sam igrača na toj poziciji koji igra odlično, nisam mogao da prihvatim da igra nečiji sin. Bio sam 10-11 kola, isplatili su mi ceo ugovor, rekli su mi da sam fantastičan trener, ali i da moram da shvatim ko se pita i ako gazda kaže da neko mora da igra, onda je tako. Nisam to mogao da prihvatim, nisam trener ko je pravljen da mu se priča šta ko treba da radi i igra, pa su doveli drugog trenera. Kasnije su ispali iz lige, ali me je gazda isplatio skroz, mene i saradnike, to moram da pohvalim“.

Za kraj, otkrio je da li se i ovde susretao sa tim, da neko proba da mu se meša u posao?
“Probali su da se umešaju, ali nisam dozvolio. Jednom mi je dat spisak igrača koji moraju da igraju. Nisam poslušao, poslao sam ih na tribine i mi smo tu utakmicu dobili. Posle toga mi je rečeno da sam bahat, a ja sam im odgovorio da su oni bahati. Rekli su mi da zato što nisam poslušao, nikad više neću biti trener. Bio sam trener u tom klubu do leta i otišao sam. Radim uvek onako kako mislim da treba, kakva su mi uverenja. Kada sam video taj spisak igrača, pitao sam je l mi hoćemo da izgubimo ili pobedimo. Rekao sam da ću da poslušam, ali nisam, poslao sam te igrače na tribine. Pobedili smo taj meč i posle sam otišao iz kluba. Rečeno mi je da se u taj klub više nikad neću vratiti“, zaključuje Lalatović poduži razgovor za Mozzart TV.

ČETVRTFINALE KUPA

Sreda

13.00: (2,30) Jedinstvo Ub (3,35) Zemun (3,15)
15.30: (1,13) Vojvodina (8,50) Trajal (19,0)
18.00: (2,25) Grafičar (3,25) Mačva (3,35)

Četvrtak

14.45: (7,50) Novi Pazar (5,00) Crvena zvezda (1,38)

*** Kvote su podložne promenama