Lakše se diše: Vojvodina konačno probila led, Mladenović skinuo Lalama kamen sa srca

(Od specijalnog izveštača iz Antalije)

Kada je bilo najteže i delovalo da će sve otići u pogrešnom smeru, Vojvodina je pokazala karakter. Pobedu na koju su čekali 12 dana Novosađani su upisali u četvrtoj kontrolnoj utakmici protiv bugarske Slavije. Minimalni trijumf u prijateljskom duelu sa timom iz Sofije posebno dobija na značaju jer je stigao posle debakla od Mure, učinivši da dim izazvan “petardom“ od slovenačkog tima nestane.

Kamen sa srca novosadskog kluba skinuo je rezervista Bogdan Mladenović u 70. minutu. Sam je nekadašnji vezista Rada sredinom drugog dela na protivničkoj polovini oduzeo loptu rivalu, proigrao na strani Miodraga Gemovića, da bi nakon odbitka sa penala zakucao loptu u nebranjenu mrežu i tako oslobodio Novosađane grča u kojem su bili sve do tog trenutka.

Grča koji je već na startu susreta izazvao neiskorišćeni jedanaesterac pomenutog Gemovića. Doduše, nije 26-godišnji krilni fudbaler toliko loše šutirao, koliko se 44-godišnji (da, dobro ste pročitali) Georgi Petkov izvio, ostavio svoju ekipu u životu i redovima Voše izazvao strah da bi i četvrti uzastopni put mogla da ostane bez pobede.

Ne i da pretrpi poraz, jer pretposlednjeplasirani i ujedno najneefikasniji tim bugarskog prvenstva ostavio je Nikolu Simića bez ikakvog posla. Za to što se čuvar mreže novosadskog tima nije ni “preznojio“ zaslužan je i Đorđe Đurić, koji je, kao i na poslednje četiri utakmice u prvenstvu, u potpunosti iskoristio priliku i još jednom odličnom partijom skrenuo pažnju treneru Nenadu Lalatoviću.

Foto: J. Grlić

Međutim, u napadu je Vojvodina punih sat vremena delovalo potpuno bezopasno. Malo i zbog toga što se zbog kašnjenja sudijske trojke ekipa “pregrejala“ i nešto slabije ušla u meč, uticale su na to i obilne padavine koje su natopile teren hotela Susesi i otežale protok lopte Novosađana, ali je više od svega problem stvaralo to što su Lale igrale bez prirodnog zadnjeg veznog. Aranđel Stojković otputovao je sa reprezentacijom, Dejan Zukić – pokrivao u Stojkovićevom odsustvu – presedeo je meč zbog blaže povrede zgloba, pa je prostor ispred Đurića i Mladena Devetka čuvao Nikola Andrić.

I nije se, osim u defanzivnim zadacima gde je pokupio veliki broj vazdušnih duela, desni bek snašao van svoje pozicije. Ali sve se promenilo po ulasku Mirka Topića. Mladi vezista je posle deset utakmica odsustva, što prvenstvenih, što prijateljskih, dobio poslednjih pola sata i transformacija u igri Vojvodine odmah je usledila. Stara dama je po isteku sat vremena igre u potpunosti preuzela inicijativu, krenula sa uobičajenim prodorima po boku, konstantno pritiskala bugarski tim i sreća je na kraju pogledala. Ona koja joj u više navrata okrenula leđa u prethodne tri utakmice.

Ipak, sve je ponovo moglo da padne u vodu da u 81. minutu pomoćni sudija nije podigao ofsajd zamku kod pogotka protivničkog napadača, te da Nemanja Toroman nije skinuo zicer u situaciji “jedan na jedan“ pet minuta pre kraja. Ponovo je novosadskom timu pala koncentracija u poslednjim trenucima. Ali, to je sada manje važno, ovog puta je prošlo nekažnjeno. Bitno je da je ekipa konačno prodisala i da sa većom dozom samopouzdanja čeka preostale dve pripremne utakmice.

Vojvodina – Slavija Sofija 1:0 (0:0)

/Mladenović 70/

Belek

Stadion hotela Susesi

VOJVODINA (4-2-3-1): N. Simić (Toroman) – Bjeković, Đurić (Kovačević), Devetak (Saničanin), Đorđević – Andrić (Topić), Drinčić – Novevski (Mladenović), Simić, Gemović – Mrkaić

SLAVIJA (4-2-3-1): Petkov – Patev, Vijački, Velkov, Antovski – Vutsov, Valčev - Stoev, Dost, Kirilov – Rangelov