Lako je zviždati Zeki Jojiću, da vidimo šta kažete za Kalulua

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Beleka)

Dešava se. Pusti, nema veze. Bilo, pa prošlo. Zašto samo gledamo negativno?

Sve to je i dovelo Partizan u situaciju da bude tu gde jeste, sa velikim brojem igrača koji maltene ničemu ne služe, a možda prvi među njima je – Aldo Kalulu.

Makar zbog jednog detalja tokom prvog poluvremena kontrolnog susreta sa Jagjelonijom, u Humskoj imaju sve razloge da konstatuju kako je krilni napadač završio sa beogradskim sastavom. Bila je akcija Parnog valjka, veliki broj fudbalera je krenuo napred, ali je posed izgubljen i kad se to desilo devetorica su jurnula nazad da brane kontru rivala. Svi osim Kalulula. Zarobljen duboko na polovini poljskog tima, mislima odsutan, daleko od bilo kakve želje da pomogne saigračima, Aldo je čak u početku ignorisao i korekciju sa klupe u režiji Srđana Blagojevića i tek kasnije, kad se Partizan odbranio, rešio da se vrati. Kao.

To su videli svi: Blagojević, svaki njegov saradnik u stručnom štabu, kapiten Aleksandar Jovanović, jedan od najuticanijih članova ekipe Bibars Natho, mlađarija koja se nada šansi... Možemo samo da zamislimo kako je njima „kuvalo“ u stomaku tih trenutaka. Ako svi trče, ako svi imaju istu ideju, ako svi fudbalski „ginu“, ko je Aldo Kalulu da tera po svome?

Nema veze što je prijateljska utakmica, takve scene ne bi smele da se dešavaju u bilo kom klubu. Ni na treningu. Sve one priče o tome kako je Aldo Kalulu profesionalac, kako ne odbija zadatke, kako je posvećen timu, srušile su se kao i letošnja ideja da Partizan sa njim može do evropskih takmičenja. Ne, njega interesuje samo da primi platu. Legitimno. Samo, da bi je zaradio mora da se ponaša kao ostali. Da ne gunđa ako nije izabran kao rešenje u napadu, nego da trči nazad kad to radi ostatak tima. Ili da postgne na svakoj utakmici gol ili dva, podeli asistenciju ili dve, a onda neka trče drugi. Samo što su to od početka 21. veka u stanju da učine samo dvojica fudbalera na planeti, iako se ponekad pitamo da li su sa ove planete.

Pošto Aldo Kalulu nije ni Lionel Mesi, ni Kristijano Ronaldo, a nije ni igrač koji pravi razliku u Mozzart Bet Superligi, čelnicima Partizana je jasno da moraju da ga se otarase. Ne samo zbog pomenutog gesta – ili odsustva reakcije u Beleku – već poruke koja je time poslata ostatku ekipe. Ako je opredeljenje da igraju Partizanova deca, da se nametnu tokom prolećnog dela sezone, da im se tako podigne cena na tržištu i ostvari transfer koji bi pokrenuo stvari u pozitivnom smeru, kako će uopšte neko od njih da dobije šansu pored ovakvog Kalulua, koji je poslao signal da ne pripada grupi? Zar se neće razočarati, na primer, Dimitrije Janković koji je morao da brani prostor predviđen za ofanzivnijeg igrača; Nemanja Trifunović (znamo da mu više odgovara leva strana, mada igrao je i desno) kad zna koliko se „kida“, a vidi igrača koji neće da trči; Zoran Alilović ili Ognjen Ugrešić, iako ni njima to nije osnovna pozicija, a jedva čekaju da zaigraju.

Namerno pominjemo decu iz škole, jer je iz nje potekao i Miloš Jojić. Setite se samo kako su navijači reagovali negativno prema njemu u situacijama kad su procenili da, kao, nije hteo da trči. Probajte da zamislite jačinu zvižduka da se Zeki desilo što i Kaluluu, da je na programu bio takmičarski meč, da su Grobari mogli da vide kao i svi prisutni u Beleku.

E, to je ono što Đorđije Ćetković, saradnik Srđana Blagojevića, reče pre neki dan:

„Naša deca se uvek posmatraju tako da im se traže mane. Te nije dobar u ovom, te ne valja u onom. Strancu ne gledamo ništa, uvek je ispred naše dece. Pogrešno! Fudbaler sa strane mora da bude duplo bolji od domaćeg. Znam iz iskustva, kad sam igrao „preko“. Zašto ne bi to bilo ovde?“

Nažalost Partizana – ne deluje da će odmah, iako ima osnova. Već tokom pauze između dva poluvremena Srđan Blagojević je razgovarao sa Kaluluom i ukazao mu na problem, ali je Aldo nastavio meč. Čini se da će početi i onaj sa Spartakom 1. februara. Osim ukoliko čelnici – koji se trude da ga prodaju i skinu sa platnog spiska, ali je Kalulu odbio da ide u Kinu – ne pronađu rešenje kao što su uradili sa nervoznim i kluba nedostojnim Kervinom Arijagom.

Desno krilo ima ko da igra: može Ibrahim Zubairu, može Nemanja Trifunović, može možda još neko dete iz škole i sigurni smo da je neko od njih u stanju da postigne više od dva gola koliko je Kalulu dao u 2024. Eto još jednog argumenta za rastanak. Da ne bi bilo ponovo: „Dešava se“ ili „Pusti, nema veze“.

Ima!