Lak je fudbal ko zna da ga igra: Veljko Birmančević je poseban, prodaće ga Malme za bar 10.000.000 evra

Lep je život ko zna da ga živi, lep je fudbal ko zna da ga igra. A Veljko Birmančević je ovog leta – razvalio.

Pretenciozno bi bilo reći da je sam uveo Malme u Ligu šampiona, ali nije daleko od istine konstatacija kako je krilni vezista najzaslužniji što je rodno mesto Zlatana Ibrahimovića treći put u poslednjih sedam sezona ucrtano na elitnu UEFA mapu.

Igrao je kao u transu.

„Pre meča sa Ludogorecom mi je prišao i rekao: „Direktore, lako je, fudbal je lak“, ispričao je Danijel Anderson, prvi čovek sportskog sektora švedskog prvaka posle revanša u Razgradu, gde je momak iz „klase 1998“ potvrdio da je prevazišao status talenta i postao – zvezda.

Na poslednjih pet mečeva eliminacione runde za prestižno takimičenje dao je četiri gola i upisao dve asistencije. U međuvremenu postigao još pet ligaških golova kojima, zajedno sa Antoniom Čolakom, gura nebeskoplave ka odbrani naslova, a sebe u galeriju zaslužnih fudbalera kluba sa Eleda stadiona.

„Čim je došao, videli smo da je drugačiji. Ubrzava kad mu je lopta u nogama, direktno napada protivnika. Puca iz svih pozicija. Dugo nismo imali takvog fudbalera. Savršeno se uklopio. Kad bi svi na terenu igrali isto, fudbal bi bio dosadan, ali Veljko donosi razliku i kako vreme odmiče sve je bolji. Valja imati na umu da mu je Malme prvi inostrani klub u karijeri, da je morao da uči engleski, ali je definitivno poseban fubdaler. Sjajno pojačanje“, punih usta govori danski reprezentativni štoper Andres Kristensen, koji kruni petu godinu u Malmeu i kompetentan je da proceni mogućnosti kolega.

Brimančeviću je trebalo malo vremena da uhvati zalet. Po dolasku iz Čukaričkog, početkom marta za 1.000.000 – kako iz ove perspektive to izgleda isplativa investicija – sedeo je na klupi, mirio se sa statusom rezerve, nije ga hteo gol, a onda je za tri i po meseca, počev od 9. maja zaključno sa gostovanjem u Bugarskoj, dao 11 i namestio tri.

„Zaista je poseban. Birmančević poseduje instinkt za davanje golova. Svaki klub na svetu bi poželeo igrača koji trese mreže. A Veljko baš to radi. Dopada mu se život u Malmeu. Tek je stigao, navikava se polako na nas, u prvih mesec dana bilo mu je očigledno teško da prihvati novi stil fudbala, novog trenera i drugačije zahteve na treninzima, međutim, sad se sa svim nosi lagano“, objašnjava Jon Dal Tomason, šef stručnog štaba Malmea, nekadašnji špic Milana i reprezentacije Danske, svestan kakvog dragulja ima u ekipi.

Eliminacijom Ludogoreca i direktnim plasmanom u Ligu šampiona Malme je zaradio oko 20.000.000 evra. U potpis Veljka Birmančevića je uložio 1.000.000. Procene stručnjaka je da bi, nastavi li ovako, vrlo brzo mogao da dostigne cenu od 10.000.000 evra i postane najskuplji fudbaler koji se prodao iz prvenstva Švedske. Zasad je rekord u vlasništvu Aleksandra Isaka, koga je AIK iz Stokholma pre četiri i po godine prodao Borusiji iz Dortmunda za 8.600.000 evra. Veljkov ugovor ističe tek poslednjeg dana 2024. i ima dovoljno vremena da izgradi sebe kao jednu od kultnih ličnosti novije istorije Malmea. Za transfer će svakako biti vremena, jer mu je glava posvećena fudbalu.

„Izuzetno mi se dopada njegova radna etika. Sjajno je što nesumnjivi talenat želi da unapredi, stalno uči i nadograđuje se. Nije zadovoljan, teži da bude najbolji“, hvali Tomason.

Hvale Birmu i navijači. Kako i ne bi, jer imaju šta da vide u izvedbi momka iz Šapca koji je prošao Partizanovu omladinsku školu. Na primer, kako izvodi slobodne udarce. Na Banovom brdu možda nije mogao da dođe na rad pored kapitena Marka Docića, ranije i Luke Stojanovića. Na novoj adresi se nametnuo i vara golmane na različite načine.

Za vikend po zemlji u dalji ugao Džefa Gala iz Degerforsa, u utorak veče Kristijana Kahlinu iz Ludogoreca. Estetski doživljaj.