"I sada, neće valjda sesti ovo Lukoviću?! Isuseee... Jooooj, kako je ovo Luković zabio..."

Televizijski snimak s glasom hrvatskog komentatora koji u neverici izveštava o konačnom ishodu susreta između Primorske i Cibone, odnosno čudesnom pogotku Marka Lukovića postao je viralan na drutvenim mrežama gotovo u minutima pošto lopta prošla kroz obruč i zatresla mrežu u, reklo bi se, decenijskom podvigu. Preciznije, onda kada se rešava dramatična završnica gde učešće uzima srpski tim - u ovom slučaju igrač - i sastav iz Hrvatske... Nagledali su u našem komšiluku ovakvih, potresnih sportskih detalja od momenta rasturanja nekadašnje Jugoslavije, što je narod s ove strane granice još jednom dočekao s velikim zadovoljstvom. Hitac jednog od heroja Primorske podsetio je javnost, a pogotovo sve u Ciboni, na kultni pogodak Dušana Kecmana u finalu Jadranske lige pre ravno jedne decenije u Zagrebu. Sve ostalo je istorija...

Proteklog vikenda pogodak s gotovo istog odstojanja nije imao baš tu, šampionsku težinu, ali je Primorsku održao u ravni s konkurencijom za istorijski plasman u doigravanje. Što bi, u trenutnoj finansijskoj i kadrovskoj situaciji Primorske, bilo ravno čudu...
“Osećaj je neverovatan“, uverava nas Luković na početku razgovora za MOZZART Sport i dalje sumira utiske:
“Pogotovo mi je drago što smo posle tog koša i pobede ostali u igri za četvrto mesto. Utakmica je mnogo značila i nama i njima, imala je veliki ulog, prelepo je kada napravite ovako nešto“.

Naravno, nisu izostala poređenja Lukovićeve i Kecmanove trojke, iako su okolnosti u kojima su postignute potpuno različite...
“Naravno da mi prijaju poređenja, prvenstveno jer sam veliki navijač Partizana, kao i cela moja porodica. Međutim, moram da istaknem da je Kecmanova trojka bila mnogo važnija, donela je istorijsku titulu Partizanu i to u kakvim okolnostima! Neka drugi upoređuju, lično ne bih to radio, jer je Kecmanov pogodak mnogo vredniji od mog“.

Morali smo da pitamo momka koji će u maju napuniti 28 godina – da li je verovao da će pogoditi kada je izbacio loptu iz ruku?
“Iskreno, u prvom momentu sam samo razmišljao o tome da uputim šut na vreme. Kada sam uhvatio loptu i ušao u dribling bilo mi je važno da probam, pa šta bude. Kad je lopta prošla kroz obruč nisam hteo da se radujem u prvom momentu, dok sudije ne potvrde da je hitac dobar. Pomislio sam: 'Da ne bude kao što je bilo Ciboni protiv Partizana onda'. Ali, koš se važio i baš mi je laknulo“.

Dugogodišnji kapiten Cibone Marin Rozić je posle utakmice izjavio da se “oseća kao baksuz“ jer mu se ova situacija dešava već drugi put u karijeri... Prvo je dželat bio baš Kecman, sada Marko...
“Marin je dobar drug i veliki sportista i razumem ga potpuno. Posle utakmice mi je Stefan Fundić poslao isečak njegove izjave gde je rekao: 'Znao sam da će ući kad je izbacio loptu'. Nasmejao sam se, ali verujem da njemu nije bilo lako u tom momentu“.

Primorska je sada u potpuno otvorenoj situaciji i borbu za četvrto mesto dočekuje sa skorom 12-8, koliko imaju još i Cedevita Olimpija i Mornar...
“Da, prava drama nam sledi. Presudiće naredno kolo, jer Cedevita dočekuje Budućnost, Mornar igra protiv Krke, a mi idemo u Zadar i neće nam biti nimalo lako pošto će njima ta utakmica biti za opstanak u Jadranskoj ligi. Dakle, sve karte biće otvorene“.

Može li Primorska do plej-ofa, glasilo je naše sledeće pitanje?
“Svi veruju da nećemo ući u plej-of. Trenutno i nije situacija najpovoljnija, ali mi ne odustajemo, idemo do kraja, pa šta bude“.

Malo ko mogao je da veruje u ovakav rasplet za tim iz Kopra posle odlaska generalnog sponzora, kompanije Sixt, te trenera Jurice Golemca, ali i najboljih igrača Žan Marka Šiška, Marka Jagodić Kuridže, Ivana Marinkovića, Lensa Herisa...
“Mnogo puta nam se dosad desilo to da nas ljudi potcenjuju, da govore kako nećemo moći ništa da uradimo do kraja, a evo, pogledajte... Dobili smo Cedevitu Olimpiju u ABA ligi, pa smo je pobedili u finalu Kupa u Ljubljani, Cibonu... Mi igramo svaku utakmicu na 'krv i nož'. I tako će biti dokle god bude postojao i jedan odsto šanse da uđemo u plej-of. Svaku utakmicu igramo kao da nam je poslednja u životu“.

Marko Luković je u Primorsku stigao tek pred 15. kolo, kada se prvobitni sastav Primorske već rasuo na sve strane, a dotad je bio bez angažmana posle neprijatnog rastanka s Igokeom... Trener Andrej Žakelj sastavio je ekipu uz pomoć štapa i kanapa i uspeva da je održi u životu sedmicama unazad...
“Znate koliko je teško raditi u takvim uslovima. Kada imate rotaciju sa šest-sedam igrača koji igraju 37-38 minut, kada na treningu imate dovoljan broj ljudi da radite 'tri na tri' ili eventualno, u najboljem slučaju 'četiri na četiri'. Ljudi ne veruju kada ovo pričam, a kada biste došli ovde, tek onda biste shvatili kakvo je stanje“, prepričava nam Luković i nastavlja:
“Evo, mi smo utakmicu protiv Cibone završili u 22 časa, a onda smo dva dana kasnije igrali protiv Heliosa u domaćem prvenstvu. I to isti igrači koji su prethodno izneli meč sa Cibonom. Tako je – kako je, borimo se svim srcem i želimo da što bolje završimo sezonu. Eto, trofej Kupa je tu, želimo i u plej-of Jadranske lige“.

Marko je sezonu trebalo da počne u Laktašima, ali onda je usledio poziv koji ga je izbacio iz koloseka i ostavio bez angažmana mesecima kasnije. Tačnije, sve dok nije stigao poziv Primorske.
“Pet dana pre početka sezone Igokein generalni menadžer Vuk Radivojević me zove i kaže mi, verovatno posle dogovora sa trenerom Trifunovićem, da više neću biti igrač Igokee. Pazite, pet dana pre početka sezone. Da je to bilo u avgustu, razumeo bih, ali kako sam mogao da nađem klub u tom momentu, kada su svi već imali pune rostere. Došao sam u Igokeu u jako teškom momentu u januaru prošle godine, igrao sam dobro, uzeli smo Kup koji su oni sada izgubili i nisam očekivao tako nešto. Iskreno, pogodilo me je sve to jako, ali sam prihvatio odluku i otišao“.

Ponuda je bilo, ali kako sam priznaje, nije hteo da ide trbuhom za kruhom, već je čekao pravu šansu...
“Bilo je ponuda, naravno, ali jednostavno su za mene bile bezveze. Imao sam poziv iz Japana, ali sam pomislio: 'Ako odem tamo, to je kraj profesionalne košarke za mene'. Novac jeste bio dobar, ali nije presudna stvar kod mene. Hvala Bogu, finansijski sam dobro obezbeđen i mogao sam sebi da priuštim čak i da ne igram celu sezonu, dok ne pronađem odgovarajući angažman. U Japan bih otišao da imam 34-35 godina. I dalje sam željan borbe, dokazivanja, kvalitetne košarke, verujem da mogu još mnogo da napredujem. Zato sam sedeo i čekao...“

A onda je stiga poziv iz Kopra...
“Kada sam rekao prijateljima da idem u Koper samo su mi rekli: 'Jesi lud, gde ćeš tamo, nećete dobiti nijednu utakmicu do kraja, vidiš kakva je situacija, otišla su im petorica najboljih igrača i trener'. Ali, pošto sam veliki takmičar u duši, prihvatio sam izazov i želeo maksimalno da pomognem klubu da ostane konkurentan u svim takmičenjima“, kaže Luković i uz smeh dodaje:
“Pošto smo počeli da dobijamo utakmice, posle svake pobede nazvao bih svoje prijatelje i samo im rekao: 'Momci, samo da javim da smo opet pobedili'. Kod mene lično su cela situacija u klubu, kao komentari javnosti i mojih prijatelja probudili neverovatnu motivaciju da dokažem suprotno i da Primorska može da zadrži kvalitet“.

I, nije kriza, tipična za klubove s teritorije nekadašnje Jugoslavije, naterala samo našeg sagovornika da pruža igre na najvišem nivou. Naprotiv...
“Svaki igrač izvukao je maksimum iz sebe dosad. Ispričaću vam u kakvoj smo mi situaciji trenutno... Alen Hodžić i Jan Kosi bili su deo reprezentacije sada tokom kvalifikacija i obojica su se povredili igrajući za nacionalni tim. Hodžiću je izašla kila, a Kosiju je stradalo rame. Oni do utakmice s Cibonom nisu uopšte trenirali, već su na dan utakmice primili blokade u bolna mesta, istrčali na teren i eto... Hteli su da odigraju meč, da pomognu koliko mogu, a mi smo eto uzeli još jednu pobedu“.

Na naše pitanje o ekipnim treninzima u periodu kada su Hodžić i Kosi bili odsutni, uzvraća nam:
“Bilo nas je dovoljno da igramo basket, ili da se takmičimo u šutu. To je kod nas otišlo do tog nivoa da bukvalno u svemu takmičimo 'do smrti'. Tolika je želja kod svih nas i taj duh nas drži“.

Prepričali smo Lukoviću anegdotu posle trijumfa Crvene zvezde nad Cedevitom Olimpijom. Marka Jagodić Kuridžu interesovalo je kako je Primorska dobila Cibonu, iako je gubila veći deo utakmice. Kada smo mu objasnili situaciju, Jagodić Kuridža je samo prokomentarisao: “Dobro je što su ga doveli umesto mene, odličan je“.
“Marko je sjajan lik. On je kum sa Duškom Bunićem (bivši košarkaš prim. aut.) i odlično ga poznajem. Bio sam i nekoliko puta u Novom Sadu, družili smo se“, odgovara Luković i otkriva nam:
“Jagoda je praktično bio posrednik u pregovorima između Primorske i mene. Iz kluba su ga pitali da li me poznaje i rekao je sve najlepše o meni. Ubrzo su me zvali iz kluba da se dogovorimo oko uslova. Eto, da nije bilo njega, možda ne bih bio u Primorskoj. Njemu iskreno želim sve najbolje u daljoj karijeri i mogu slobodno da kažem da apsolutno zasluženo igra Evroligu. U prvom delu sezone nema ekipe čiji koš nije zatrpao, prelazak u Zvezdu je nagrada za njegov višegodišnji trud. Velika šteta zbog povreda koje je doživeo, ali verujem da će sledeće sezone biti još bolji“.

Za šest utakmica u dresu Primorske mlađi brat Uroša Lukovića preplatio na pogotke koji donose pobede. Prvo je to učinio protiv Cedevite Olimpije u Ljubljani, a onda protiv Cibone...
“Volim da kažem da je to momenat koncentracije“, ističe Luković i završava:
“Trojku koju sam pogodio protiv Cedevite Olimpije, to je nešto što se dešava na gotovo svakom basketu, iste kretnje, finta, skok i šut. Tako da sam to uradio iz nekog automatizma. Ono protiv Cibone pogađa se jednom u životu – baciš loptu i moliš Boga da uđe. U oba slučaja presudila je naša veća želja za pobedom, častili smo se tim pogocima“.

Javljanje iz Kopra Marko Luković završio je uz konstataciju da bi bilo dobro da se uskoro ponovo čujemo i napravimo priču o istorijskom poduhvatu Primorske po ulasku u plej-of. Neka tako i bude...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_msport)
Foto: ABA LIGA - Koper Primorska / Žiga Mikeli

500