Kurtanović do Kurtanovića, on šalje loptu do Kurtanovića, a tamo je i Kurtanović

Kad se navijači okupe na utakmicama Ajntrahta iz Frankfurta lomiće jezik na prezimenia kakva su Marmuš, Ekitike ili Onguene, ali samo pola sata dalje – i deset liga niže – takvih problema ni na vidiku. Jer DJK Florshajm bi komotno na teren mogao da izvede jedanaestorku u kojoj bi na dresovima svih pisalo – Kurtanović.

Nije šala, u gradiću od nekih 20.000 stanovnika čak 15 fudbalera sa istim prezimenom, a prvi među jednakima – Haris Kurtanović. Kada klub koji se takmiči u najnižem rangu takmičenja u Nemačkoj nije mogao da oformi ekipu, Kurtanović se ponudio kao spasilac. S jednostavnim rešenjem za večiti problem amaterskih klubova - posvećenošću.

“Zapitao sam se kojim igračima najviše verujem? I shvatio da su to moja braća i rođaci”, rekao je Haris Kurtanović za lokalni Hesenšau.

On je trener i igrač, a svi Kurtanovići su poreklom iz Srbije, iz Sandžaka naravno. Kenan i Semir su mu braća. Ostali bliži ili dalji rođaci. I svi su rođeni u Nemačkoj. Poslednji koji se tamo odselio još pre 30 godina, Harisov ujak. I on je naravno sada u klubu.

Istina, ne mogu svi uvek u startnu postavu. Ali…

“Najmanje šestorica nas uvek igra”, smeje se Haris, kome je pripala i nezahvalna uloga da pred svaki meč određuje ko od rođaka neće na teren.

“Ali niko se ne ljuti”, dodaje on na sajtu Fussball.de.

A, kako se rivali snalaze?

“Nekad pričamo na jugoslovenskom, pa nas ništa ne razumeju”, kaže Barik Kurtanović, dok Haris otkriva još jednu anegdotu.

Naime, mnogi su protivicni mislili da je Kurtanović samo ime sponzora.

“Shvatili su tek kad su videli da imamo i druga imena na dresovima”.

Doduše, imaju u timu i dvojicu Kurtanovića koji novcem svojih kompanija pomažu klub finansijski. I DJK Florshajm je jesenju polusezonu završio na drugom mestu, samo dva boda iza lidera, pa se u porodici Kurtanović nadaju da bi od leta mogli i u rang više.