Kuman: Ostajem! Ne znam da li bi novi trener mogao bolje

Agonija se nastavlja. Jasno je kao dan da Ronald Kuman neće dočekati kraj sezone na klupi Barselone, verovatno ni kraj prvog dela, ali i dalje je tu, Uprava ga ne smenjuje.

Holandski stručnjak i pored slabih rezultata ekipe, a poslednji u redu je težak poraz od Benfike u Ligi šampiona (3:0), tvrdi da bolje od toga teško da je moglo. A, još jedno veliko iskušenje dolazi za vikend, pošto će Barsa na noge Atletiku u Madridu.

U jeku te velike gungule, u kojoj svi čekaju da mu padne giljotina na glavu, Kuman je izašao pred novinare na redovnu konferenciju pred utakmicu. I naravno da je najviše odgovarao na pitanja o njegovom statusu u klubu.

“Da li idem? Ostajem! Nikakvu novu informaciju od kluba nisam dobio. Znam da je predsednik bio ovde jutros, ali se nismo videli. Ekipa je redovno odradila trening, sve je i dalje isto. Imam i ja oči i uši, znam da mnogo toga iz kluba “curi”, sigurno je da ima i tačnih informacija, ali kao što rekoh, meni niko ništa nije rekao”, istakao je Kuman.

Upravo taj odnos sa predsednikom Laportom je bilo sledeće pitanje. Španski mediji pišu da njih dvojica – ne razgovaraju.

“Ne želim da odgovorim na to pitanje”.

Kažu, možda je Kumanu meč sa Atletikom poslednji na Barsinoj klupi…

“Odgovor na to ćemo videti sutra. Ja nisam najvažniji nego tim. Ovde sam zbog ljubavi prema klubu, došao sam u komplikovanoj situaciji i imam utisak da je od prvog dana postala još komplikovanija. Svako ima pravo na mišljenje, ali mene zanimaju samo igrači i priprema utakmice”.

Čak i da dođe novi trener, Kuman nije siguran da će uspeti nešto značajno da promeni.

“Ne znam da li bi novi trener uspeo da uradi više. Imamo mnogo mladih igrača, mnogo se priča o sistemu igre, a mi nemamo krila. Trenerov posao je da uradi najbolje sa onim što ima na raspolaganju. Da imam vreću para, prvo bih zadržao Mesija, a doveo bih druge igrače da budemo dominantni, da možemo da igramo presing. Nemamo ravnotežu u timu, imamo svega nekoliko napadača na raspolaganju. Nedostaju nam igrači sposobni da igraju jedan na jedan i koji imaju brzinu”.

Na pitanje novinara koji mu je trenutak najdraži, a koji najgori od dana kada je došao u Barsu, Kuman je rekao:

“Najsrećniji sam bio onog dana kada sam postao trener Barselone. A, najgori onaj kada je otišao Mesi”.