Kris Rea, Boksing Dej i put za pakao

Bravo Uroše

"Warm winds blowing, heating blue sky, and a road that goes forever ..." RIP Chris! P.S. Bravo za tekst!

e svaka cast autoru za ovaj tekst. Divna paralela izmedju ubrzane svakodnevnice i nekih sporijih vremena kada se zapravo zivelo. Danas nas kapitalizam prozdire, imamo svega a ni u cemu ne uzivamo, svaka moguca tradicija se gazi i eliminise. Cak i jedna tako "nebitna" stvar u nasim zivotima poput fudbala na Boksing Dej, kada nestane oseti se. Umesto toga imamo tiktokove, nenormalne praznicne guzve u saobracaju i trznim centrima kao da smo u Los Andjelesu a ne u Beogradu i sto je najgore, to kao da nikom ni ne smeta.