Kratak je put od Vošinog Vengera do priča o smeni: Bandović ponovo pod pritiskom

/Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada/

Kratak je put od vošinog Vengera, do dežurnog krivca, a Božidar Bandović ge je prešao za svega dve i po nedelje. Arhitekta Vojvodininog puta do Evrope prethodne sezone ponovo je na udaru javnosti i ponovo je ovaj udar preuranjen. Istina je da Lale znaju samo za poraze u poslednjih pet mečeva, ali je takođe istina da su u tri od tih pet utakmica igrali dobro, a u većini su ih poslednji minuti susreta koštali odlične ocene. Fudbal se igra 90 "i kusur" minuta i ovo nije izgovor, ali je činjenica da su Novosađani veći deo dvomeča sa Ajaksom, kao i u drugom delu utakmice sa Mariborom ostavili dobar utisak.

Strateg Stare dame je nakon svakog poraza preuzeo odgovornost na sebe, dok je svojim igračima prepuštao zasluge za dobre minute u Amsterdamu i revanšu na TSC areni. Međutim, da je poraz sinoć od TSC-a nešto teže pao crnogorskom stručnjaku videlo se kako pored klupe, tako i na konferenciji za novinare nakon meča.

"Mislim da smo dobro počeli utakmicu. Imali smo situacija gde smo mogli bolje da odaberemo stranu u ofanzivnoj zoni i budemo konkretniji. Nedopustiva su dva gola koja smo primili. Međutim, nastavili smo da igramo, imali par dobrih situacija, u drugom poluvremenu krenuli još agresivnije, na kraju došli i do gola. Dominirali smo, međutim kada izgubiš sve to pada u vodu. Moramo da se spremimo sada i dočekamo sledeću utakmicu. Ja želim da igramo na ovaj način, ali golovi koje primamo su zabrinjavajući”, izjavio je Bandović posle još jednog negativnog rezultata.

Trener Lala je dodao i da je novosadska ekipa usled problema sa povredama u potrazi za devetim pojačanjem ovog leta:

"Znate da Aleksa Vukanović ide na operaciju kolena, tako da nam treba napadač. Gledamo da ga dovedemo, ali u ovoj situaciji baš nije ni lako, jer treba naći napadača koji želi da dođe i plus da to bude slobodan igrač, a već dosta njih je našlo klubove. Mi stvaramo šanse u napadu, trebamo da ih realizujemo. Dali smo gol, dva su nam poništena zbog ofsajda. Ja sam zadovoljan na način na koji igramo, ali kada nema rezultata onda to ostavi loš utisak".

Da bi ocenili nečiji rad moramo da sagledamo i okolnosti u kojima dela. A trenutne okolnosti u Vojvodini su da je u prelaznom roku pristiglo osam novih igrača, od kojih čak trojica nisu u dosadašnjem delu karijere imali dodirnih tačaka sa srpskim fudbalom (Butean, Baros, Sičenje). Takođe treba uzeti u razmatranje da se u povratnoj utakmici sa Ajaksom povredio Aleksa Vukanović, koji je uz Serija, bio u najboljoj formi od svih navalnih igrača Lala. Usled kidanja prednjeg ukrštenog ligamenta kolena momka iz Gajdobre, sav golgeterski teret pada na leđa mladog Mihaila Ivanovića, o čijem milionskom transferu se govori već mesecima. Ali Vojvodina je postigla sedam golova od starta takmičarske sezone, a mogla je barem još toliko, ako gledamo koliko su Lale stvorile šansi u ovim mečevima. Dakle napad ne predstavlja problem, do realizacije će doći vremenom (iako se i sa njom mora požuriti).

Odbrana, sa druge strane, koja je u većem delu protiv Ajaksa delovala zrelo, je boljka Novosađana i ove sezone. Ali u taj rizik je uprava crveno-belih uplivala svesno kada su angažovali ofanzivno orijentisanog trenera. Na kraju krajeva, takva igra im je i preokrenula prošlu takmičarsku godinu. Bandović mora da naštima igru u defanzivnom polju, jer su, kako je i sam izjavio, golovi koje prima Vojvodina u najmanju ruku zabrinjavajući. Seid Korać je ubrzanim procesom prešao put od najboljeg defanzivca Novosađana do igrača koji svojim prisustvom na terenu garantuje barem jednu kolosalnu grešku po utakmici, dok je Crnomarković odjednom preplaćen samo na evropske mečeve. Butean i Baros su ostavili solidan utisak od dolaska u Novi Sad, sa tim da ga je Rumun znatno pokvario skrivljenim penalom u Mariboru i slabom partijom na TSC areni. Ali, pomenuli smo već, on još prolazi period adaptacije, bar u Mozzart Bet Superligi sa kojom se prvi put susreo pre manje od mesec dana. Međutim, njegova zamena u vidu Lazara Nikolića, pojačanja na kojoj je trener Stare dame insistirao, se ispostavila potpuno jednodimenzionalnom. Svaki put kada se Nikolić nađe na terenu strepe protivnički defanzivci, jer 25-godišnji Leskovčanin poseduje izuzetan centaršut, ali istovremeno strepi i kompletna odbrana Vojvodine sa stručnim štabom, jer je prečesto sklon kiksevima u opasnoj zoni.

Isti recept važi i za Vošinu navalu, koja ima potencijal da bude među najopasnijima u ligi. U Novom Sadu se nadaju da je golom protiv Topolčana konačno “otčepio” Mihailo Ivanović, dok se još uvek čeka da Jusuf Bamidele zaliči na fudbalera koji je nastupao lani u Nišu.

Tako da nije sve do Bandovića, ima nešto i do fudbalera i njihove adaptacije. Trebaće vremena ovom Vošinom timu da dostigne svoj Zenit. Istina, njega je sve manje, a štoperica je sve glasnija. Nema više prostora za eksperimente, poput onog na meču sa Čukom. Svaki kiks troši kredit koji je Crnogorac stekao na proleće, kada je ubrizgao Novosađanima nadu za budućnost. Neki mu predviđaju kraj, već u četvrtak, ukoliko Voša ne uspe da savlada Maribor, ali to bi bila greška. Jer igra iz Amsterdama nije bila slučajna, to je prepoznao i Frančesko Farioli, koji je razmenio brojeve sa Bandovićem nakon susreta u Topoli, što je svojevrsni omaž taktici koju je sproveo u delo Vošin strateg u dvorištu četvorostrukog prvaka Evrope. Nije bio slučajan ni onaj pogodak sa igračem manje na stadionu „Ljudski vrt” u Mariboru, jer je došao iz izgrađene akcije. Zbog toga, ali i činjenice da Vojvodina ima jasan plan u igri, treba istrpeti ove rezultate na startu sezone, baš kao i onu seriju od četiri meča bez pobede na početku njegovog mandata. Na kraju krajeva došao je na preporuku Ranka Popovića, čiji je odlazak iz kluba propraćen sa velikim žaljenjem, ali i zahvalnošću.

Tačno je, Vojvodini se žreb u Evropi otvorio kao nikada do sada. Nikada nije bila realnija ta zarada od 2.940.000 evra, koju bi Lale inkasirale odlaskom u grupnu fazu Lige konferencije. Ali pored istorijskog rezultata u Evropi, Vojvodina ima i veliku šansu da dokaže da je ozbiljan klub i prekine sada već komičan niz smenjivanja trenera pre navršene bar jedne sezone na klupi. Za 13 godina kroz Karađorđe je prošlo 24 trenera, možda bi aktuelnog trebalo pustiti barem da namesti svoj krevet, pre nego što bude potrošen.

PIŠE: Konstantin Mlađenović