Krasnodar - prva fudbalska žrtva rata ili simbol ruske žilavosti i inata

Kada je Rusija napala Ukrajinu bilo je jasno da više ništa neće biti isto. Počeo je pravi rat. A u ratu stradaju svi. Najčešće nedužni.

Cenu plaća i sport. Makar mi na ovim prostorima znamo kako su je plaćali naši sportisti, reprezentacije i klubovi u godinama kada su bili u možda i najslavnijoj epohi ovdašnjeg sporta. Zvezda prvak Evrope u fudbalu, Partizan u košarci, Proleter za gol izgubio u finalu rukometne Lige šampiona od Barselone, Partizan u vrhu evropskog vaterpola, fudbaleri i košarkaši nikad jači…

Rat u Ukrajini je doneo totalne sankcije i ruskom sportu. Nema Rusa više skoro ni na jednom međunarodnom sportskom borilištu. Ostaje im da se takmiče jedni protiv drugih. I da ispaštaju zbog politike. Kako reče Peđa Mijatović: Zašto sport da plaća cenu kad je to nešto zdravo?

Najskuplji ratni ceh u ruskom i ukrajinskom sportu će verovatno da plati fudbal. Teško da će Šahtjor i Dinamo opet biti isti ili da će Zenit, Spartak, CSKA i drugi opet biti konkurentni u Evropi kao ranije ako se ovo nastavi. Mnogi fudbaleri i fudbalski radnici su već spakovali kofere i pobegli iz Rusije a još veći broj ih se sprema da to učini.

Neki su iskreni u tim motivima, neli licemerni. Neki ostaju zbog dobrih, neki beže zbog loših rezultata i koriste rat kao izgovor. Uzmimo primer trojice Nemaca. Videli smo kako se Ralf Rangnik poneo prema Lokomotivi još pre rata. A njegovi zemljaci Tomas Corn (direktor) i Markus Gizdol (trener) su jedva dočekali bilo kakav razlog da pobegnu pošto su rezultatski i finansijski ukanalili klub.

Sa druge strane, nemačkom treneru Sandru Švarcu ne pada na pamet da napusti moskovski Dinamo sa kojim je blizu čuda. Blizu titule kojoj se niko nije nadao. U tandemu sa direktorom Željkom Buvačem je od večitih gubitnika stvorio tim koji je ozbiljno zaljuljao Zenitov tron. Izgleda da mnoge moralne dileme ipak rešavaju rezultat i tabela, pa i poneki bonus u ugovoru…

Ali realnost je da ruskom fudbalu preti pravi egzodus igrača i trenera. Trenutno najveća fudbalska žrtva u Rusiji je fudbalski klub Krasnodar.

Jedan od možda i najvećih simbola oligarhije u ruskom fudbalu.

Neki sumnjaju da će Krasnodar preživeti ovaj rat… A neki ga vide kao simbol otpora sankcijama i izolaciji.

Krasnodar je novokomponovana fudbalska priča koja je počela pre samo 14 godina kada je klub osnovan. Ubrzo potom ih je Slavoljub Muslin uveo u prvu ligu čiji su standaradan član desetak godina. Iza celog projekta stoji novac lokalnog milijardera Sergeja Galickog.

Rođen u ekksluzivnom ruskom letovalištu Sočiju blizu Krasnodara u kojem najviše voli da odmara i Vladimir Putin, Galickij je jedan najbogatijih Rusa. I arhitekta Krasnodara.

U studentskim danima se bavio prodajama parfema, kasnije postao trgovac, a proslavio se kao osnivač i vlasnik Magnita - najvećeg trgovinskog lanca u Rusiju čija je vrednost 2014. godine iznosila neverovatnih 30 milijardi evra. Magnit je tada bio drugi po vrednosti lanac maloprodaje na svetu.

Uporedo je podizao i svoje fudbalsko čedo od nule. Za desetak godina je u FK Krasnodar uložio oko 300.000.000 dolara. Plus još 300.000.000 u stadionsko remek delo za 35.000 posetilaca i oko 90.000.000 dolara u fudbalsku akademiju. Nije štedeo.

Galickij je jedan od retkih ruskih milijardera koji nije želeo da živi u Moskvi već u Krasnodaru i bio je omiljen među zapadnim poslovnim partnerima. Prodao je Magnit u pravom momentu pre četiri godine državnoj VTB banci i posvetio se samo fudbalu i proizvodnji vina.

Nije mu uspelo da prekine dominaciju Zenita i moskovskih klubova ali je bio sve bliži i bliži vrhu da bi prošle godine dečekao da svoje miljenike prvi put gleda u Ligi šampiona. Ozbiljno je zapretio tradicionalnim silama ruskog fudbala.

U ovoj sezoni je uložio 40.000.000 evra u kupovinu pojačanja i oborio klupski rekord kada je preko 20.000.000 evra izdvojio za Džona Kordobu iz Herte. Nisu se umešali u borbu za titulu ali su bili tu u borbi za Evropu.

I onda je zapucalo. Na oko 250 kilometara od Krasnodara se nalazi opkoljeni Marijupolj. Debelo plaćeni stranci nisu hteli ništa da rizikuju i pobegli su iz Krasnodara.

Prvi je sidro digao nemački trener Danijel Farke. Za njim je usledio ezgodus nosilaca igre i startera. Brazilac Vanderson je posle pet godina otišao i vratio se u domovinu potpisavši za Internasional. Iskusni Šveđanin Viktor Klason je raskinuo ugovor i još traži klub. Veliko pojačanje Gžegož Krihovjak je takođe pobegao iz kluba i danas potpisao za atinski AEK. Paragvajac Alonso se vratio u Atletiko Mineiro. Francuz Remi Kabela je otišao trajno raskinuvši ugovor. Ukupno su devetorica fudbalera napustila tim Krasnodara otkako je počeo rat. Plus trener i skoro ceo stručni štab.

Dirigentsku palicu je preuzeo mladi Aleksander Storožuk koji je u klupskom sistemu zaposlen već četiri godine ali nije imao iskustvo samostalnog rada. U prvom meču sa Storožukom kao trenerom, desetkovani Krasnodar je pobedio Ural. Šansu su počela da dobijaju i neka klupska deca poput 17-godišnjeg Dmitrija Kučugare.

Usledilo je gostovanje moskovskom Spartaku.

Za zatvorenim aerodromom, popularni Bikovi su pet sati autobusom putovali do prvog otvorenog aerodroma na Kavkazu, a potom još tri sata avionom do Moskve. Nisu stigli ni da odrade trening pre meča u prestonici.

Spartak je mirno trenirao, bio u dobroj formi pošto je ranije pobedio gradskog rivala Dinamo i bio ubedljiv protiv Kubanja u kupu (6:1), a na poslednju posetu Krasnodara su ga vezale lepe uspomene. Spartak je pre godinu dana deklasirao Krasnodar 6:1.

Sa devetoricom Rusa u startnoj postavi plus dvojicom osrednjih stranaca (Belorus Martinovič i Jermen Spertsjan) i samo domaćim igračima na klupi, Krasnodar je šokirao najjači tim Spartaka pobedom od 2:1 usred Moskve. Uz sve nedaće koje su ga zadesile… Čak ga je nadigrao. Imao veći posed lopte, više šansi.

Moskovljani su po svom standardnom običaju kukali na suđenje što je izazvalo kritike čak i njima naklonjenih medija pa im je poručeno da se pokriju upšima umesto što se žale na suđenje protiv desetkovanog i izmučenog tima.

Krasnodar je preko noći postao voljen u Rusiji. Desilo se ono na šta se Galickij godinama često žalio ruskim medijima koji su uvek u fokusu držali moskovske klubove i Zenit a zanemarivali njegov klub kao “veštačku tvorevinu”. Sada je odjednom Krasnodar postao simbol inata i otpora. Dokaz te neke ruske žilavosti da svašta može da se izdrži.

Koliko će još da izdrže ruski fudbal i Krasnodar, niko ne zna. Biće sve teže i teže… Počeli su da odlaze i igrači iz drugih klubova. Dok ratne trube na zaćute, patiće sve ostale sportske igre u Rusiji. Ali možda Rusi sada i stvore neku svoju fudbalsku zvezdu iz ove situacije. Godinama su preplaćivali razne strance, tešili se Aršavinom, Golovinom, Kokorinom, Dzjubom i ostalima…

Ništa više isto nije.