Kraj priče čoveka sa staklenim kolenima: Umtiti završio karijeru u 31. godini

Da ne beše Mundijala u Rusiji, verovatno bi smo pričali o Samjuelu Umtitiju kao o još uvek aktivnom igraču. Međutim, želeo je slavu, sanjao je da ostane upisan u istoriju francuskog fudbala kao jedan od onih koji su osvojili najveći trofej u fudbalu. Od tog leta 2018. godine, Umtiti je šest puta doživljavao povredu kolena, neke su bile lakše, neke malo teže, ali sve one su dovele do toga da prethodne godine ima dve operacije na kolenu. Lil je još ranije najavio da sa n njim neće nastaviti saradnju, što je iskusnog štopera navelo da počne da razmišlja o kraju karijere. Nije hteo više da se šlepa uz bilo koga, čovek sa staklenim kolenima rešio je da završi karijeru u 32. godini.

O tome koliki je problem imao sa kolenima, govori i činjenica da je ostatak karijere igrao sa 60 posto kapaiciteta, a sve zbog fleksuma, retkog problema zbog koga je povremeno nemoguće potpuno ispraviti koleno.
"Posle intenzivne karijere sa usponima i padovima, došlo je vreme da se oprostim. Dao sam sve i to sa strašću, ne žalim ni za čim. Želeo bih da se zahvalim svim klubovima, predsednicima, trenerima i igračima sa kojima sam imao prilike da srađujem", napisao je Umtiti na društvenim mrežama.

Jedan od najvažnijih momenata u karijeri nekadašnjeg igrača Barse svakako je gol Belgiji u polufinalu Svetskog prvenstva u Rusiji. Upravo je zbog toga ekipa Didijea Dešama uspela da izbori plasman u finale. uprkos tome što je Umititi osećao bolove u kolenu tokom čitavog turnira.

Samjuel je peti igrač iz te generacije koji je okačio kopačke o klin, pre njega su to učinili Rafael Varan, Stiv Mandanda, Blez Matuidi i Adil Rami. Na najvećoj sceni pojavio se kao vrlo talentovani štoper Liona, a po potrebi je mogao da igra i levog beka zbog odličnih fizičkih predispozicija. Njegov gol protiv Totenhema u Ligi Evrope, UEFA je svrstala među 60 najlepših, a vrhunac karijere doživeo je u Barseloni sa kojom je osvojio dve titule i tri Kupa Kralja.

Na kraju kolena nisu izdržala, a opet, malo li je do 32. godine života biti šampion Španije i prvak sveta, sve to pod injekcijama, bolovima i raznim drugim ograničavajućim faktorima.