Kraj ciklusa Stefana Piolija, 25 povreda za četiri meseca nije normalno

Preživeo je Milan ‘biti ili ne biti’ protiv Pari Sen Žermena na San Siru ali isti podvig nije napravio protiv Borusije Dortmund. Možda je i mogao da je Olivije Žiru pogodio penal na početku i odveo meč u drugom smeru, ali nije i Nemci su na kraju zasluženo slavili.

Milan i dalje ima šansu da se domogne osmine finala Lige šampiona, ali ona nije velika. Potrebno mu je da pobedi Njukasl u gostima i da Borusija Dortmund pobedi PSŽ kod kuće. Problem je što je i Njukaslu isto potrebna pobeda s tim što njemu igra čak i remi na Vestfalenu. Borusiji je bod dovoljan za prvo mesto, ali PSŽ nje sme da igra na remi, jer bi ispao u slučaju Njukaslove pobede. Sve je i dalje zamršeno, ali makar u ovoj ludoj grupi prepunoj preokreta i neizvesnosti možemo očekivati još dve sjajne utakmice u poslednjem kolu nabijene takmičarskim nabojem.

“Nećemo imati ništa drugačiji pristup tom meču nego prethodnim. Igraćemo da pobedimo pa PSŽ, Njukasl ili Milan ne treba da očekuju nikakav poklon od nas. Mi igramo za prvo mesto u grupi i 80.000 naših navijača koji će se naći na stadionu. Daćemo sve od sebe”, poručio je sinoć posle pobede Borusijin trener Edin Terzić.

Borusija će dakle odigrati pošteno do kraja ali Milanu to opet ne uliva neku veliku nadu. Njukasl će biti favorit na svom terenu i Rosoneri su u ozbiljnoj opasnosti da grupu završe na poslednjem mestu i ostanu bez evropskog fudbala na proleće.

A trener Stefano Pioli je od sinoć pod velikim znakom pitanja i ne bi čudilo da mu meč na Sent Džejms Parku bude poslednji na klupi Rosonera. U najboljem slučaju će izdržati do kraja sezone. Jednostavno, Milan sa njim više ne napreduje.

Pioli je nedavno proslavio pet godina na klupi Milana što je za italijanske uslove veliko dostignuće. Prvi je trener posle Karla Anćelotija sa preko 200 mečeva na klupi slavnog kluba. Ali čini se da je njegov ciklus blizu kraja jer je i on sam negde skrenuo sa puta, izgubio poniznost i skromnost, počeo previše da ekperimetniše i da se inati.

Došao je kao vatrogasac posle užasnog starta Marka Đampaola, stabilizovao ekipu u prvoj sezoni, vratio je u Ligi šampiona u drugoj, a u trećoj mimo svih očekivanja osvojio skudeto. Sve to bez mnogo priče, a sa mnogo rada. U četvrtoj je dogurao do polufinala Lige šampiona i zamaskriao slabije rezultate na domaćoj sceni, ali u petoj mu već ne ide ni na jednom forntu. Pesma “Pioli s’on fire” se više ne peva na južnoj tribini i samo je pitanje momenta kada će biti prekomponovana “Pioli get fired”.

Ne samo da Milan nije napravio nikakav iskorak u poslednjih godinu i kusur dana već deluje da nazaduje. Istina, zapao je u tešku grupu, možda i najtežu u istoriji Lige šampiona, ali ni u prvenstvu mu ne ide dobro. Izgubio je lako oba derbija od Intera i Juventusa, prokockao pobedu u Napulju, na poslednjih pet mečeva ima samo jednu – srećnu – pobedu protiv Fjorentine... U Ligi šampiona je dao samo dva gola na pet utakmica i ostvario tek jednu pobedu…

Još veći problem je kako ekipa igra. Evidentni su neka vrsta zasićenja i umor. A mnogo toga je uzrokovano Piolijevim sistemom rada. Milan se sinoć raspao kada je Malik Tšau morao da napusti teren zbog povrede. Na poziciju štopera je morao da uskoči Piolijev univerzalni vojnik Rade Krunić. Nije Krunić kriv što se ekipa raspala i što je morao da igra na neprirodnoj poiziciji, već Pioli čije metode rada očigledno uzrokoju ogroman broj povreda. Tšau je prošle nedelje trenirao smanjenim intenzitetom ali je uprkos tome odigrao ceo meč protiv Fjorentine i đavo je došao po svoje sinoć.

Tšau je čak 25. povreda u igračkom kadru Milana od početka sezone. Za samo četiri meseca?! Od tih 25 povreda, čak 20 su bile mišićne što znači da se nešto u procesu pripreme, treninga i oporavka ne radi kako treba u Milanelu. I za to odgovornost snose Pioli i stručni štab.

“Izlazak Tšaua je poremetio naš defanzivni balans. Ali mogli smo pre toga da odvedemo utakmicu u željenom pravcu kada smo na 1:1 upropastili kontru ‘3 na 1’. Jasno je da smo propustili veliku priliku i tužni smo zbog toga. Sada nam je dužnost da odemo u Njukasl i pobedimo. Šanse su nam male ali ćemo pokušati da ih iskoristimo. Situacija sa povredama me brine jer nisu jednostavne i imamo mnogo igrača u ambulanti što će uticati ozbiljno na sastav tima za naredne utakmice”, rekao je Pioli sinoć posle poraza.

Pitanje italijanskih novinara da li je razgovarao sa klupskom upravom je jasan signal da će u narednom periodu sve češće moprati da odgovara na neprijatna pitanja o svom statusu i budućnosti.

“Da, pričali smo u hodniku kao što to radimo posle svakog meča”, pomalo neprijatnim tonom je odgovorio italijanski strateg.

Pioli više nema zaštitinike u vidu direktora Maldinija i Masare, Amerikance interesuje samo rezultat i lako će mu pronaći zamenu. Pogtovo što Pioli više ne radi ono što je glavni cilj novih vlasnika i menaždmenta. Ne podiže vrednost maldim igračima koji su dovedeni da se jednog dana na njima zaradi. Pojačanja poput Rejndersa, Muse, Pulišića, Loftus Čika, Okafora ili Čukvuezea su za sada samo solidni i osim nekih minijaturnih izdanja nisu pokazali da će praviti razliku. Milan i dalje zavisi od starosedelaca Leaa, Ernandeza, Tomorija, Menjana, Žirua… A to sveukupno nije materijal da se proeđ ovakva grupa u Ligi šamopiona. Ostali su jači i imaju bolje igrače.

“Uprkos svim tim pojačanjima, Milan je kvalitetom tim za Ligu Evrope. Tamo bi ti igrači mogli da prave razliku”, rekao je bivši napadač Paolo di Kanio.

Da Pioli nije uradio mnogo ove sezone, govore i reči legednarnog Ariga Sakija.

“Nažalost, Milan još nije tim. A kada niste tim, kada niste kolektiv, kada se oslanjate na individualni kvalitet, kada ostavljate rupe između linije i kada ne radite dobar timski presing, onda ste u problemu u Evropi. Milan ima previše oscilacija u toku utakmice. Pogledajte drugi gol Borusije. Rosoneri su loše pozicionirani, jedan kreće da udavaja i ostavlja samog igrača iza na šutu. Takve greške se u evropskom fudbalu skupo plaćaju”, kaže Saki.

Proslavljeni stručnjak deo krivice prebacuje i na upravu.

“Kada dovedete toliko igrača za prelazni rok, a pogotovo stranaca, onda je neizbežno da je potrebno mnogo vremena da se izgradi kolektivni identitet ekipe. Potrebno je devet meseci da se rodi beba, da li imamo toliko vremena da damo treneru za stvaranje novog proizvoda? Znam da je strpljenje danas nepoznat termin navijačima ali u ovom slučaju je neophodno”, rekao je Saki.

Teško da će Pioli imati toliko vremena i da će za njega biti toliko strpljenja. Milan za vikend dočekuje Frozinone ali posle toga idu teška gostovanja Atalanti i Njukaslu posle kojih bi moglo da dođe do velikih odluka. Nikada za pet godina njegov rejting u Milanu nije bio ovako loš. Ako ispadne iz Lige šampiona i dodatno zakomplikuje situaciju u Seriji A, onda je realno očekivati da Milan u novu godinu uđe sa novim trenerom.