Košmari sa Monžuika, II deo: Meč godine, osam golova i viking je opet posekao Barsu

"Prevari me jednom, sramota je tvoja, prevari me dvaput, sramota je moja."

Sramota, krivica, ogovornost (kako god vam drago) su večeras isključivo Barsini! Zato što ne uči na sopstvenim greškama, već od istih nastavlja da gine.

Taman što je zaličilo da će Barselona preboleti decembarski derbi za titulu jesenjeg prvaka Španije, onaj kada joj je Aleksander Serlot stavio sekiru na vrat u šestom minutu sudijske nadoknade, da će vratiti dug sa kamatom, možda i osramotiti Atletiko, vampir Čola Simeonea se podigao iz kovčega i počeo da grize, ujeda, pušta krv. Košmari na Monžuiku dobili su drugi tom u prvom meču četvrtfinala Kupa Kralja. Još jednom se u Barseloninim očima ukazala norveška prikaza Serlot. Viking je dobio loptu u šesnaestercu i golom za 4:4 stavio tačku na ludu utakmicu, možda i najbolju na nivou čitave Evrope u sezoni 2024/25 - 4:4.

Nestvaran fudbalski šou večeras su režirali puleni Hansija Flika i Dijega Simeonea. Smotao je Atletiko Barsu i dok je shvatila da je meč počeo, uspeo da joj do šestog minuta spakuje dva gola. Do sredine prvog poluvremena Katalonci su se već vratili izjednačili na 2:2 i koji minut pre odlaska na odmor uz (ne)regularan gol Injiga Martineza došli do velikog preokreta. A kada je Lamin Jamal, po ko zna koji put večeras razoružao odbranu gostiju i pripremio četvrti gol Robertu Levandovskom, malo ko je verovao da će se Atletiko vratiti. Najbolja odbrana Evrope (samo 16 primljenih golova u Primeri) bila je probušena, preorana, ponižena...

Ali otkako je Čolo Simeone trener Jorgandžinja, a ima tome već 13 godina i preko 700 utakmica, deviza je da "Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka". Argentincu junačina, heroja, bespoštednih ratnika gigantskog srca nikada nije manjkalo. Tako on i bira svoje regrute. Za senzacionalan povratak postarali su se onima koji mu najčešće sede na klupi, ali koji bi za njega svaki put bespogovorno poginuli - Anhel Korea, Samjuel Lino i Aleksander Serlot!

Ono što je nekada radio Mančester Junajted Ser Aleksa Fergusona, to ove godine radi Atletiko Madrid Dijega Simeonea! Rohiblankosi su večeras 16. put dali gol u 90. minutu ili sudijskoj nadoknadi! Energija fanatičnog motivatora radi svoje i kada drugi poveruju da je posao završen. Možda je fudbal Atletika često daleko od atraktivnog, ali u Čolo tajmu se ove sezone i te kako uživa!

Nakon uvodnih golova Hulijana Alvaresa u prvom i Antoana Grizmana u sedmom minutu, ostatak poluvremena Barselona je vezla po terenu po Pedrijevim taktovima. Za razliku od prethodnog derbija ovih timova na terenu je bio Lamin Jamal i malo je reći da je nedostajao Barseloni. Sedamnaestogodišnjak je igrao "kao mator", a donji veš bi padao i Haviju Galanu i kasnije Reinildu Mandavi kada bi se tinejdžer sa loptom u nogama pojavio blizu šesnaesterca.

Jamal je bio jedna razlika u odnosu na decembarski prvenstveni meč, druga je bilo raspoloženje Rafinje. Brazilac je onomad pormašivao zicere, a večeras pakovao golove. Nakon su u 19. minutu u tri poteza goste razoružali Jamal, Kunde i egzekutor Pedri, Rafinja je dva puta, na identičan način, iz kornera, crtao lopte na drugu stativu. Pomogao je jedan od najboljih igrača Evrope ove sezone Pauu Kubarsiju da se domogne prvenca, a u finišu poluvremena Injigu Martinezu da glavom matira Huana Musoa za preokret domaćih. Međutim, golu je prethodilo Kubarsijevo grljenje (i izvesno faul) Markosa Ljorentea zbog kojeg je Injigo uspeo da šmugne i osami se na drugoj stativi.

Možda je tu odluku glavni arbitar Ernandes Ernandes na neki način nivelisao u drugom poluvremenu kada je malo pre isteka sat vremena igre propustio da dosudi penal za Barselonu. Pao je Jamal, kontakt je postojao, ali o intenzitetu može da se polemiše. Barselona je petnaestak minuta kasnije zahvaljujući Jamalovoj genijalnosti, prodoru i asistenciji za rezervistu Roberta Levandovskog povela 4:2 i poverovala da je završila posao i nije odstupala od svoje karakteristične zadnje linije na sredini terena, od rizika, igre na ivici žileta.

Atletiko za to vreme nije izgledao kao izduvan balon, već kao tim koji čeka i koji je kadar da stvori priliku. Skidao je Vojćeh Ščensni po zicer Grizmanu (52. minut pri vođstvu Barse 3:2), te Anhelu Koreji koji je u 88. minutu preslabo šutirao iz gotovo zicer situacije.

A onda, u trećem od četiri minuta predviđene nadoknade, devet minuta pošto je Markos Ljorente sjajnim golom ispravio malu sudijsku nepravdu (nije sviran faul Kubarsija nad njim), Barsina odbrana stradala je pod teretom nepotrebnog rizika. Samjuel Lino je krenuo kao iz topa ispaljen na savršenu loptu Lenglea, a Serlot je već imao sekiru u rukama! Treći put je dao gol Kataloncima u nadoknadi vremena, a to nikome nije pošlo za rukom čitave dve decenije otkako Opta sakuplja statističke podatke.

Deža vi na Monžuiku, za nemiran san i plahovitu budućnost! Stavite se u kožu prosečnog navijača Barselone! Tim vam igra fudbal u čijoj se lepoti umire, spreman je da napuni mrežu svim velikim favoritima za osvjanje Lige šampiona (Real Madrid, Bajern, Atletiko...), ali uz pucanje odbrane preslikano indigo papirom, pretnja da se sezona završi praznih šaka je ono što će ih proganjati iz dana u dan.