Kosanović: Niko nije smeo da kaže - Zvezda ne igra fudbal! Ni Partizan nije cvećka

Beše dan pred derbi. I u Sportskom žurnalu intervju u kome Milorad Kosanović, iskreno kao retko ko danas, bez dlake na jeziku analizira večite rivale pred njihov okršaj u polufinalu Kupa Srbije. Međutim, nije samo do iskrenosti. Sve što je Kosanović prognozirao – desilo se i na terenu. Upozoravao je Crvenu zvezdu na Partizanove vrline, ne pokušavajući da sakrije mane svog nekadašnjeg kluba. Jer kako kaže...

„Zvezda je sada to što jeste. Da li može bolje? Verovatno, ali za to mora da se radi, a ne da se pričaju priče i da se plaše drugi time što ćemo da ponavljamo ’Ja sam zvezda’ i da se slikamo po novinamo i izmišljamo nešto“, počinje Kosanović da u razgovoru za Mozzart Sport analizira sve ono viđeno u Humskoj.

Nije iznenađen, jer kao što rekosmo: sve je poprilično precizno predvideo.

„Govorio sam: ako daš Partizanu prostor u 40 metara ispred vašeg gola – u problemu si. Umar Sadik ne zna ništa, tehnički je skroz neobučen. Međutim, on je neprjatan, nezgodan, snažan i brz i kad mu daš taj prostor samo je pitanje kad će da probije. Da je igrao mali Filip Stevanović bilo bi još opasnije. Pa još Asano, Natho, Suma. Njima ne smeš da daš prostor da krenu da se zaleću od centra, a oni su to radili 90 minuta. Stanu na centar i hajmo sad – sprint. Kad im to ne daš, da imaju četvoricu u trku prema tvom golu, onda Partizan ne može ništa.“

Možda posle viđenog na derbiju zvuči nelogično, ali činjenica je da su Partizanu u Superligi i mnogo slabiji timovi od Zvezde pravili velike probleme. Odbrana crno-belih je u derbiju izgledala sigurno kao retko kad u prvenstvu.

„Nisu oni cvećke, imaju slabosti.. Kad im zatvoriš tih poslednjih 40 metara, ta četiri igrača, onda više nema igre. Onda mali Strahinja Pavlović mora da ulazi da pravu igru i onda Partizan ima muku, odbrana se raspadne.“

Nažalost po crveno-bele, to se nije desilo u sredu na Topčiderskom brdu. Zašto? Teško je reći, jer više je razloga. Čini se ipak da je osnovna greška napravljena već u selekciji igrača. Možda i megalomaniji čelnika kluba.

„Umesto da praviš tim i igru, ti razigravaš 30 igrača. Na kraju nit tima nit igre. Džaba titula, znamo svi da sve što vredi u Srbiji je ili u Zvezdi ili Partizanu. I još kad dodaš te strance, prevelika je to razlika u odnosu na ostale. Ali Zvezda nije igrala fudbal, čak ni u Ligi šampiona, mada se njom pokrivala. Međutim, to nije fudbalski razvoj, to nije fudbal. Samo to niko nije smeo da kaže. Čim kažeš nešto napadnu te sa svih strana“, premotava film Kosanović.

KO HOĆE DA BUDE POBEDNIK NE SME DA PRESKAČE IGRU

Ta već pomenuta megalomanija, želja da se pokupi sve što valja čak i ako nema mesta za sve, na kraju se obila o glavu crveno-belima.

„To je rezultat rada u poslednje dve godine. Svaku utakmicu ti igra drugi tim. Ne znaš više ni ko su špicevi, ko su vezni. I još onda izađeš sa Aleksom Vukanovićem kao špicem, a on nije špic, odgovorno tvrdim, probao sam u Napretku sve opcije. Ali može da bude drugačiji špic, da ga odvojite u polustranu, da mu date prostor da gazi čuvara.“

Kako je Zvezda na momente izgledala u derbiju ni bolje iskorišćeni Vukanović ne bi mogao nešto mnogo da promeni. Prosto, Zvezdinim napadačima nije imao ko da doturi loptu. Sredina se preskakala, dugim loptama se tražio Ričmond Boaći, bez rezultata.

„Koji vezista da doda kad igraš sa dvojicom defanzivnih, Dušanom Jovančićem i Njegošem Petrovićem? Oni su tu da drže odbranu, a ne da prave igru. Ne znam što je Miloš Vulić sedeo na klupi, nije što je bio moj, ali za ove vezne koji su bili na terenu on je igrač! Odbrana se mučila, nije imala kome da doda loptu i onda je Zvezda bila nemoćna. Savo Milošević je osetio njihove slabosti, nije im dao da dođu do poslednjih 30 metara, a tu je Zvezda najopasnija.“

U derbiju pak...

„Nemoćna. Nije mogla da pređe sredinu. Nema kontru, nema brzinu, nema sprint. Kad Zvezdi zatvoriš tih zadnjih 30 metara to je to. Gurnuli su Mirka Ivanića i Bena, one koji znaju s loptom, da budu odsečeni na krilima i kao da si stavio dve motke u sredinu da ih gađaš. U takvoj formaciji Vukanović i Boaći ne mogu ništa.“

Činjenica je ipak da je Zvezda imala i nekih dobrih partija u velikim utakmicama, posebno tu mislimo na evropske kvalifikacije?

„Bude to nekad, ali nije ovaj tim igrao. Vratite malo nazad, nedostaju tu dva ili tri ključna igrača. I odmah imaš drugi raspored, drugi kvalitet. A Zvezda mora da igra, svako ko hoće da bude pobednik mora da igru, ne smeš da preskačeš igru. Možeš možda na jednu ili dve utakmice, ali tu onda nema kontinuiteta.“

NEKI STRANCI NE BI MOGLI DA IGRAJU NI U MALOJ KRSNI

Kad kaže “ključni igrač“ misli li možda na Nenada Krstičića ili kasnije Marka Marina?

„Neću sad ja da licitiram. Oni su stručnjaci, imaju 200 igrača. Kupuju sve što se pojavi u Srbiji, valjda znaju šta kupuju? Imaju i te strance, neki ne bi mogli da igraju u Maloj Krsni, debelo su plaćeni, ali ne bih u to da ulazim. Samo znam da su to priče za malu decu.“

Podvlači ipak iskusni trenerski vuk da ni ovaj poraz ne treba shvatiti kataklizmično. Već da samo treba realno razmišljati, a ne zavaravati se praznim pričama. I učiti. I raditi na ispravljanju grešaka. Pa ističe i da Dejana Stankovića ne bi sada trebalo razapinjati.

„Od je dobar dečko, ima iskustvo igranja u jakoj ligi, s jakim igračima, to je značajno. Međutim, za ovaj posao ti treba i novo iskustvo. Izguraće on sve ovo. Samo nek ćuti i radi, a ne da sluša druge i da misli da zna sve. Ne zna ništa. Kao što nije znao niko kad je počinjao. Nego su mislili, dok te prvi ne udari u glavu, da i protivnik, sudija ili tvoj igrač nije ni bitno. Moraš da budeš spreman za to. Deki je dobro i vredno dete. Samo nek ozbiljno radi na sebi, da ne sluša druge dok ga tapšu po ramenima i biće to dobro.“

Ako pak nekog treba da pohvali, onda mora da se vrati na Partizan. Jesu Umar Sadik i Bibars Natho rešili derbi, ali čini se da je ključnu rolu odigrao Strahinja Pavlović.

„Dete gine. On je sad rešio mnogo toga u životu. Ima čvrstinu, ima solidnu brzinu, skok, ima i klub u kome će da nastavi karijeru, a daje sve od sebe, igra 100 odsto, maksimalno je angažovan, koncetrisan, predan poslu. Od srca mu želim sve najbolje.“

Za kraj, jedna stvar koja je posebno zasmetala Kosanoviću. Ne tiče se terena.

„Nervira me to što rade navijači. Te dimne zavese, bombe, to više nema nigde na svetu. Ne znaju ni koliko to nervira igrače pre svega. Pa prekidaju utakmicu baš kad njihov tim igra najbolje ili kad treba da juri rezultat. U sredu su sva ova deca – i Partizanova i Zvezdina – dala sve od sebe, igrala čvrsto, sve u granicama korektnog, a onda dođe neki što bi da bude važan, važniji od same utakmice. Zašto to država dozvoljana to mi nije jasno. Doteraj tri kamiona i vodi ih u rudnik“, kaže Kosanović, polu u šali, polu u zbilji.