Korona probudila golgeterski nerv partizanovaca: Nezapamćen rafal – osam strelaca, deset pogodaka

Takav rafal partizanovaca u kratkom vremenskom period se ne pamti. U razmaku od samo devet dana, koliko je prošlo od nastavka sezone do zaključenja 28. kola, fudbaleri koji su na bilo koji način (bili) povezani za crno-belima raspucali su se na terenima Superlige. Može biti da su oslobođeni okova, shvativši da nema ispadanja iz elitnog ranga, pustili mašti na volju i rešili da sami sebe preporuče ljudima iz Humske 1 za eventualno novi angažman.

Čak osmorica fudbalera trenutno stacionirana van Topčiderskog brda pogađala su mrežu u minule dve runde i sebi podigla akcije uoči letnje pijace. A ako se ne vrate u Partizan, mirne duše mogu da računaju na neku drugu destinaciju, jer ih preporučuje – efikasnost.

Naročito se to odnosi na Nemanju Nikolića. Temperamentni napadač nosio je na krkačama kompletnu odbranu i vezivao u čvor ceo vezni red Parnog valjka tokom subotnjeg popodneva. Sve u nameri da dokaže kako se Savo Milošević o njega ogrešio. Igrao je na kartu inata, posebne motivacije, gospodario terenom i ne samo što je dao dva gola, nego je osmišljavanjem akcija i pretnjom iz svih pozicija potvrdio da je prerastao sredinu. Sad, da li je dovoljno za novu šansu u Beogradu, da još jednom pokuša među crno-belima, odlučiće struka. Nikolićevo fudbalsko znanje prosto tera na razmišljanje i navodi na zaključak da je svoj deo posla odradio. Oprečna su mišljenja da li bi koristio Partizanu u totalno drugačijem sistemu od onog u kome je igrao dok je trener bio Zoran Mirković, ali čak i u Humskoj postoji struja koja zagovara ideju da bi bio koristan za rotaciju. 

Krug pozajmljenih Partizanovih fudbalera, raspucanih posle pauze izazvane pandemijom virusa korona, proširili su talentovani vezista Ivan Milosavljević, donevši Voždovcu bodove na gostovanju u Špancu, dok je u dresu Mačve na stadionu u Lučanima metu pogodio 23-godišnji napadač Petar Gigić. Jedino što njegov hitac nije bio dovoljan da se zaustavi Mladost.

Narednu kategoriju “crno-belih strelaca” čine fudbaleri koji su nekad nosili dres kluba iz Humske i gotovo izvesno više neće. Pre svega zbog godina. Obiora Odita je pretposlednjeg dana maja glavom savladao Vladimira Stojkovića i to na dobro poznatoj adresi, dok je minulog petka Branislav Jovanović bio precizan za Proleter protiv TSC-a. Nigerijac je nedavno proslavio 37. rođendan, četiri poslednje sezone igra za Mladost i izvesno će okončati karijeru u Dragačevu, dok je zadnjem veznom 35 leta i trenutno je u misiji oblikovanja mlađarije sa Slane bare.

Na koncu, izgleda da je nenadana stanka u prvenstvu inspirisala i momke koji su rešili da karijere grade daleko od Partizana. Zasad im sasvim dobro ide. Takva konstatacija naročito pristaje Nenadu Lukiću, članu “klase 1992”, vođene rukom Slađana Šćepovića. Vratio se napadač u srpski fudbal posle epizode u Bugarskoj, lutao i napokon pronašao sebe u Bačkoj Topoli. Ove sezone uz Vladimira Silađija, nemilosrdno trese mreže, pa je pogodio po jednom i protiv Javora i na gostovanju Proleteru. Sa 15 pogodaka trenutno je drugi strelac Superlige. Ispred njega je pomenuti Silađi, a iza Nikola Petković.

Ofanzivni vezni Javora takođe je u juniorskim danima školovan u “Zemunelu”, a od 14 preciznih hitaca ove sezone poslednji je ispalio baš u Senti, protiv TSC-a. Pažnju javnosti skrenuo je i mladi Aleksa Janković, popularni Nemac – zimus se u trajnom angažmanu preselio na krov Tržnog centra “Stadion” – poentirao je za trijumf Voždovca nad Napretkom i nagovestio kakvim potencijalnom raspolaže.

I dokazao da i van Humske, gde su efikasni Sadik, Suma, a u poslednje vreme i Asano, ima zanimljivih strelaca. Možda neko od njih izvadi povratnu kartu za crno-beli deo Topčiderskog brda.