Konferencija godine u Grčkoj, Jovanović emotivan: Mrzim sebe jer sam birao snove pre zdravlja igrača

Uvek miran, odmeren. I uvek direktan. Zbog toga i poštovan. Pa i posle izgubljene titule u šampionatu Grčke. Panatinaikos Ivana Jovanovića je porazom na gostovanju kod Olimpijakosa prepustio AEK-u prvo mesto na tabeli i pozdravio se sa titulom, ali su navijači atinskih Zelenih srpskog stratega svejedno zasuli porukama podrške. Ne zato što je fudbalsko božanstvo. Već zato što je – čovek.

Jovanović je naime oduševio grčku javnost do srži iskrenom konferencijom za novinare na kojoj je otvoreno rekao da je počeo da mrzi. Sebe.

Potrebno je ovde malo konteksta da bismo razumeli celu priču. A priča kreće ovako. Uoči utakmice kovid-19 virus se proširio u svlačionici Panatinaikosa. Prijavljeno je čak 24 slučaja ako računamo i članove stručnog štaba. Čak 18 igrača je bilo zaraženo. Jesu neki bili asimptomatski, ali danima uoči velikog derbija nisu mogli na treninge, jer su morali na razne testove poštujući propisane protokole.

Panatinaikos je tražio odlaganje. I dobio ga je. Dobio je 24 časa. Odlučio je tako predsednik lige Evangelos Marinakis, inače prvi čovek Olimpijakosa, najljućeg rivala Panatinaikosa.

Poslednje kolo igra se tek u nedelju. Vremena je bilo. Panatinaikos je tražio da se igra u sredu, kao da je evropska sezona u toku. Ali Olimpijakos u nedelju u Solunu igra protiv PAOK-a za treće mesto. I Marinakis je gledao interese njegovog tima. Titula ga ne zanima, kad ju je već izgubio.

Ivan Jovanović je pobesneo.

“Jedino što osećam je ponos zbog mojih igrača. Zbog truda koji su uložili, posebno u poslednjih četiri ili pet dana. U ovoj zemlji, ljudi koji odlučuju o fudbalu i svemu uopšteno… Osećam se loše jer sam suštinski postao jedan od njih. Nikada se u životu nisam osećao gore nego ovih dana. Zašto su me stavili u ovu nehumanu situaciju? Zašto su me naterali da biram između snova mojih igrača i njihovog zdravlja”, počeo je emotivni Jovanović pre no što je zagrmeo.

“Mrzim sebe. Mrzim”

Navijači ga posle svega – obožavaju. I naravno da tu ima i do klupske obojenosti, ali činjenica je da Panatinaikos u ovakvim uslovima nije ni mogao da se nada boljem. Ni uprava lige nije bila u lakoj situaciji. Poslednja kola po pravilu se igraju u istim tereminima da ne bi bilo nečasnih radnji. Ali Panatinaikos zaista nije mogao da igra ravnopravnu utakmicu.

“Imali smo ozbiljan problem sa zdravljem, svima smo prijavili, svi su znali i ništa. Jedan dan?! Dobar vic... Morao sam da budem kao oni. Nečovek. Da biram između snova, a to je titula, ili njihovog zdravlja. Kako ću sutra da izađem pred njih? Situacija bez presedana, a nikoga ne interesuje. Travestija. Ogromna”.

Nije ni do izgubljene titule…

“Osvajao sam prvenstva i gubio sam ih. Znam kakav je taj gorak ukus. Oseti sam težinu poraza. Ali nikada nisam imao problem da stanem pred ekipu”.

To je ono što najviše boli Jovanovića, pa na pitanje o tome da li ga je neko od nadležnih uopšte pitao o celoj situaciji odgovara…

“Ne interesuju me. Smeta mi što sam ja postao kao oni. To me ubija… Zaista smo naporno radili ove sezone i niko ne bi mogao da nam uzme titulu. Da su mogli uzeli bi nam ranije. Nikakvu pomoć nismo tražili. Samo da se o svemu razmisli”.

Razmislili su kratko. I Panatinaikos je ostao bez prvenstva.

“Morao sam da prelomim. Ili da na teren pošaljem neke druge igrače. Ili ove koji su želeli da igraju mnogo više od mene i mnogo više od bilo koga drugog u ligi. Nisam ni mislio da ih molim. Mislio sam da je to normalno. Sada mi ih je žao”.

I još jednom…

“Birao sam između snova i njihovog zdravlja. I izabrao snove. I mrzim sebe zbog toga”.

Nema razloga. Barem sudeći prema porukama podrške navijača po društvenim mrežama. Svi redom su stali uz Jovanovića.