U inat statistici: Šta vam znači 95 odsto preciznih pasova kad nijedan nije smislen? Trčite 12 kilometara, pa šta...

Većina penzionisanih fudbalera će posegnuti za krilaticom „kako se igralo u moje vreme“. U većini slučajeva biće to setno podsećanje na davna prošla vremena, ali kad je reč o Mančester junajteda momci koji su špartali Old Trafordom 90-ih, a vala i u prvoj dekadi novog veka, imaju apsolutno pravo da kažu da su bolji od današnjih „asova“ slavnog kluba.

Pogotovo vezisti. Pol Pogba, Fred, Andreas Pereira, nešto ranije Erera, Šnajderlin, pre njih Felaini. Plač majke Božije. Neupedivo sa vremenom kad je ser Aleks Ferguson stvorio jedan od najdominantnijih timova na Ostrvu svih vremena i gde su svi igrali – sve.

Jednom članu čuvene generacije Crvenih đavola koja je 1999. osvojila triplu krunu, Polu Skolsu izuzetno smeta što se uloge u savremenom fudbalu razlikuju od onih kad je on bio na terenu.Ž
„Igrao sam za ekipu čiji je trener tražio da doprinosiš igri i rezultatima na svakom delu terena. Morao su da se braniš, napadaš, asistiraš, daješ golove... Morao si od svega da znaš pomalo“, ističe čuveni vezista.

Podseća da je danas situacija drugačija:
„Poslednjih godina sve se rascepkalo. Jadan fudbaler je „desetka“, drugi kontroliše vezni red tako što se samo postavi ispred odbrane. U naše vreme nikad nije bilo tako. Roja Kina su zvali „controlling midfielder“ (danas bi smo to preveli kao zadnji vezni), ali je bio daleko upotrebljiviji od toga, jer je sve vreme napadao“.

Deluje da mu najviše smeta kad treneri daju striktna zaduženja fudbalerima, a ovi ih se drže kao pijan plota. Dodaš loptu prvom do sebe. Alibi. Bez rizika. A kad nema rizika, nema ni golova.
„Fudbal je otišao u tom pravcu. Setite se šta je uradio Luj van Gal na Old Trafordu. Sve igrače je delio po brojevima. Jedan je bio „šestica“, drugi „osmica“, treći „desetka“. Ja, pak, smatram da ako si vezista moraš da radiš sve. Da pokušaš da postigneš gol, razigraš najbolje igrače oko sebe u ofanzivi, vratiš se u odbranu, uklizaš ako je potrebno. A danas imaš samo jednu ulogu“.

I onda poenta, kao kruna kritike savremenog loptanja u kome treneri i igrači ponekad ostanu zaslepljeni brojevima, umesto da se fokusiraju na suštinu.
„Mene su uveli u prvi tim Junajteda objašnjavajući mi da moram da preuzmem rizik, tako što ću razmišljati o ofanzivnim akcijama. Danas se sve svodi na statistiku, pa se igrači odlučuju na kratke pasove u dužini od desetak metara. I posle kažu imaju procenat dodavanja 95 odsto. Čemu to kad ništa smisleno iz poseda lopta nisu kreirali? Ili, na primer, kad se pohvale da su pretrčali 12 kilometara po meču. Šta to znači ako trčanje nema svrhu? Pogled na statističke parametre im neće pomoći da budu bolji igrači“, dodao je Pol Skols.

(FOTO: Reuters)