Ko su Zvezdini rivali? Puč u Gentu, milijarderovo omraženo čedo s hrvatskim biserom i Slavijina srećna filijala

Može biti najbolji scenario iz prvog šešira, definitivno najgori iz trećeg i sasvim poželjan rival iz četvrtog. Crvena zvezda može da bude zadovoljna ishodom žreba za grupnu fazu Lige Evrope mada tek treba videti kako će i šampion Srbije, a i njegovi rivali izgledati na terenu kad se sezone zahukta. Međutim, sudeći po onome što smo mogli da vidimo do sada, ima Zvezdan Terzić razloga da bude optimista kad priča da je Zvezdin cilj za ovu sezonu – proleće u Evropi.

Pa da vidimo i zašto...

GENT

Namiguje sreća Crvenoj zvezdi tokom celog leta. Pogledala ju je prilikom kvalifikacionog puta (Evropa iz Girbraltara, Tirana, Omonija, Ararat Jermenija), utisak je da joj je namignula i na žrebu za grupnu fazu. Prošli su Totenhem, Napoli, Viljareal, Leverkuzen, a iz prvog šešira na megdan crveno-belih stigao je Gent.

U pitanju je tim koji ni izbliza ne pripada kremu belgijskog fudbala, nije ni Klub Briž, ni Anderleht, ni Genk, ali ume da bude opasan. Mada je samo jednom u istoriji bio prvak države, Gent je klub koji se u poslednje vreme pozicionirao kao favorit iz senke.

Minulu sezonu završio je na drugom mestu, 15 bodova iza Klub Briža, pre neko što je virus korona prekinuo Župile ligu bez nastavka. To mu je donelo plasman u kvalifikacije za Ligu šampiona, na prvom stepeniku bez većih problema eliminisan je bečki Rapid, da bi se u plej-ofu Dinamo iz Kijeva ispostavio nepremostivom preprekom. Na domaćem terenu Gent je poklekao (1:2), u Ukrajini je tim Mirčee Lučeskog bio još ubedljiviji, doduše iz dva penala (3:0), zbog čega je propustio šansu da reprizira uspeh iz 2015. kad se sa našim reprezentativcem Stefanom Mitrovićem domogao elitnog takmičenja, čak prošao grupu (Zenit, Valensija, Lion) i stao tek pred Volfzburgom u nokaut fazi.

To je sad već davna prošlost Genta. Sadašnjost nije ni izbliza svetla, niti obećavajuća, jer je u klubu izuzetno loša atmosfera. Najbolje o tome svedoči podatak da je posle dve godine na klupi Jens Torup dobio otkaz u drugoj polovini avgusta, na njegovo mesto došao je poznati Laslo Bolonji, ali je Rumun potrajao svega tri utakmice. Izdržao je 25 dana na funkciji šefa stručnog štaba, s njim kao glavnokomandujućim Gent je dobio samo Mehelen kod kuće, a izgubio na gostovanjima slabašnom Eupenu (1:2) i ne baš brendiranom Antverpenu (0:1). Očigledno da su odnosi u timu bili poremećeni, igrači su se pobunili, praktično digli ustanak, pred čelnike kluba stavili ultimatum „ili on ili mi“, a uprava nije imala kud, pa je oterala Bolonjija. Predsednik kluba Ivan De Vite je rekao da u dve decenije koliko je na čelu Genta nije video takvu netrpeljivost svlačionice prema šefu struke.

Posle ispadanja od Dinama u kvalifikacijama za LŠ (©Reuters)

Umesto Bolonjija, prekomandovan je sa pozicije pomoćnika u „vršioca dužnosti“ Vim de Deker. U pitanju je strateg kome je tek 38 godina, koji se po okončanju igračke karijere (a igrao je i za Gent) posvetio trenerskom poslu i pomagao upravo Bolonjiju. Kako u Antverpenu, tako i u Gentu. Čelnici su ga okarakterisali kao privremeno rešenje i nije nemoguće da tokom reprezentativne pauze posegne za nekim ozbiljnijim imenom, jer De Deker nema iskustva u samostalnom vođenju tima. Ovo što je dosad uradio je skromno. Prve dve utakmice je dobio (Rapid kod kuće 2:1, Muskoron na strani 1:0), a naredne tri izgubio (osim dvomeča sa Dinamom iz Kijeva porazio ga je i Luven na domaćem terenu, 2:3). Sve to dovelo je Gent na tek 15. mesto Župile lige, sa svega šest bodova u prvih sedam kola. Prilika za popravni je u nedelju od 16 časova kod na svom terenu sa Beršotom.

Trenerski i igrački još to nije to, ali poslovno deluje da Gent ne mora da brine. Pre mesec i po dana klub je prodao Žonatana Davida u Lil, kao zamenu za Viktora Osimena. Na taj način ostvaren je prihod od 32.000.000 evra, što je ubedljivo najskuplji transfer u klupskoj istoriji. Prethodni je iznosio 9.000.000 evra kad je Sven Kums pre četiri leta otišo u Votford, ali se defanzivni vezista najpre vratio u Anderleht, potom iz Brisela stigao u Gent ovog leta za 1.500.000 evra.

Kums je možda najpoznatije ime koje je stiglo ovog leta. Ne i najskuplji igrač. Za 1.500.000 evra dovedena je zamena za Davida, iz Hajdenhajma je doveden Tim Klajdajnst, iz istog nemačkog kluba angažovan i zadnji vezni Niklas Dorš, od Šarlroe je kupljen levi bek Nurio Fortuna za 6.000.000 evra, a tu su i manje poznati igrači pristigli iz Sent Trojda, Antverpena, drugog tima Lokerena, Norčepinga...

HOFENHAJM

Andrej Kramarić (©AFP)

Nije mogla Zvezda dobije težeg protivnika iz trećeg šešira. Hofenhajm je ozbiljan tim koji igra direktan i napadački fudbal. I sigurno će se maksimalno posvetiti Ligi Evrope.

Svi znate priču o Hofehajmovom usponu od seoskog klubića do jednog najorganizovanijih nemačkih klubova. Hofenhajm je remek delo nemačkog milijardera Ditmara Hopa.

TSG Hofenhajm je nastao 1899. godine, a tokom većeg dela svog fudbalskog života najčešće je dospevao do pete nemačke lige, sve do početka 21. veka kada je jedan običan član kluba odlučio da uloži pare u nešto čemu je celim srcem pripadao od malih nogu. Ditmar Hop, milijarder i osnivač nemačke multinacionalne softverske kompanije SAP, odrastao je u tom selu, ali i nastupao za TSG u mlađim kategorijama. Njegova finansijska injekcija, bila je katalizator neverovatne transformacije od Krajslige A (seoski rang takmičenja, deveta liga) do Bundeslige za 18 godina.

Hop je u startu stavio svima do znanja da namerava dugoročno da ostane u svom klubu, pa je odmah izgradio novi stadion sa 5.000 sedećih mesta, u koji je uložio bogatstvo i koji je završen do proslave stogodišnjice Hofenhajma 1999.

Trend rasta samog kluba, ali i posete na utakmicama, doživeo je eksploziju u četvrtoj ligi. U pokušaju da se izbore s problemom nepopularnosti, čelnici kluba su počeli da dovode igrače sa vrhunskim iskustvom, umesto tima sastavljenog isključivo od lokalnih fudbalera.

Hop i Hofenhajm krenuli su dalje sami u potragu za promocijom u profesionalni fudbalski rang. Opšta atmosfera velikih promena tokom sezone 2005/2006 donela je kasnije veliki napredak u stručnom usavršavanju kluba. Glavni trener Hansi Flik ostao je bez posla, jer nije uspeo da odvede Hofenhajm do treće lige.

Bio je to povod za odlučan korak napred kluba i vlasnika koji se nije zadovoljavao bitisanjem u četvrtom rangu. Leta 2006. godine Ditmar Hop je kao prvog trenera zaposlio Ralfa Rangnika. On je sa sobom doneo velika očekivanja koja su potpuno pretočena u uspehe, jer je već u prvoj sezoni s njim na čelu obezbeđen plasman u treći rang. Rangnik je ubrzo doveo kvalitetne fudbalere kao što su Demba Ba, Karlos Eduardo i Činedu Obasi, kojima je trebalo vrlo malo da se ukomponuju u moćnu mašinu. Nije ni čudo što je Hofenhajm na kraju sezone 2007/2008 iz prvog pokušaja ušao u Bundesligu, samo 18 godina nakon što je igrao amaterski fudbal u devetom nemačkom rangu.

I čim su se dočepali elite, nijednom nisu pogledali iza sebe, nastavljajući sjajnu naviku da igraju najbolje u svojoj prvoj sezoni od promocije. Nije im trebalo vremena da se navikavaju na društvo najboljih, niti su to želeli, Rangnikov tim je leteo po terenima i prosto cepao protivnike direktnim napadačkim stilom fudbala. Igrali su prosto – ako protivnik da dva gola, mi ćemo tri, četiri ili pet.

Zvezda na Gent, Hofenhajm i Slovan Liberec

Prezir prema njima porastao je kada su počeli da zauzimaju mesta mnogo tradicionalnijim klubovima od njih. Kako je Hofenhajm postajao značajniji, tako se povećavala i kontroverza koja ga je pratila. Hop je stalno poređen s Romanom Abramovičem, a branio se, i i te kako imao pravo, činjenicom da Rus nije proveo 15 godina u Čelsiju praveći ga ni iz čega kao on. Stvari su toliko otišle daleko da je Hop napisao otvoreno pismo čelnicima Fudbalskog saveza Nemačke s apelom da se zaustavi otvorena diskriminacija prema njegovom klubu i zatražio da se ona ubuduće tretira kao i svaki drugi slučaj rasizma. Prošle sezone su navijači širom bundesligaških stadiona vodili kampanju protiv Hopa i Hofa pa je i Bajern morao da oštro zapreti svojim navijačima zbog skandaloznih poruka.

Od odlaska Rangnika – koji je ovaj klub doveo od četvrte lige do elite za samo tri godine i koji je dramatično napustio Hofenhajm početkom 2011. godine zbog prodaje Luiza Gustava u Bajern – do danas, promenilo se 10 trenera, a poslednji koga su zaposlili je anonimni Sebastijan Henes koji je radio u mlađim kategorijama Lajpciga i Bajerna. Ovog leta je nasledio Alfreda Šredera koji se priključio stručnom štabu Ronalda Kumana u Barseloni.

Hofenhajm je sjajno krenuo u novoj sezoni i prvi je u Bundesligi posle dva kola. Na startu kup takmičenja su na penale eliminisali četvrtoligaša Kemnicera, ali posle toga su ubacili u petu brzinu. Pobedili su Keln u gostima sa 3:2, a onda nokautirali Bajern 4:2. Andrej Kramarić je eksplodirao i dao pet golova na te dve utakmice.

Hrvatski napadač će biti udarna pesnica Hofenhajma i u novoj sezoni, pa ako mu se u pravom svetlu pridruži Munas Dabur imaće Henes ubitačan napadački tandem. Hof ima širok spektar mogućnosti kada je navala u pitanju. Tamo čak vlada mala gužva, pošto šansu iz prikrajka vrebaju Belfodil, Adamjan, Bebu. Moglo bi to tokom sezone da se pretvori i u ozbiljan problem ukoliko svako od napadača ne dobije adekvatnu šansu...

Hofenhajm nije mnogo menjao tim ovog leta.

Švajcarskog vezistu Stivena Cubera su trampili u zamenu za Mijata Gaćinovića iz Ajntrahta. Srpski reprezentativac je ujedno i jedino pojačanje Hofa ovog leta. Mada se najavljuju još neka. Hofenhajm želi da dovede Rajana Sesenjona na pozajmicu iz Totenhema pošto ga je Murinjo precrtao na Vajt Hart Lejnu. Pominje se i dolazak Osijekovog štoipera Anta Majstorovića. I to je to. Što se odlazaka tiče, Hofenhajm nije izgubio nijednog bitnog igrača ovog leta.

Henesov tim uglavnom igra u formacijama 3-4-1-2 ili 3-4-2-1 kao nedavno protiv Bajerna.

Golman Bauman je nezamenjiv na liniji, a na početku sezone ih je zadesio veliki maler pošto je bosanski štoper Ermin Bičakčić pokidao ligamente kolena i ide na dužu pauzu. To znači da će protiv Zvezde štopersku trojku da čine Fogt, Poš i Adams, mada i zadnji vezni Gajger može da se spusti u srce odbrane. Akpoguma je standardan na mestu ofanzivnog desnog beka, a levo je Čeh Kadržabek koji se bolje služi desnom nogom?!

U maneveru imaju dobro poznatog Djadjea Samsekua koji je bio najbolji pojedinac Salcburga u onom meču na Marakani i prošlog leta je plaćen 14.000.000 evra. Tu su i pomenuti Gajger, povremeni reprezentativac Rudi koji je igrao i za Bajern i sjajni Austrijanac Florijan Grilič. Veza sa Griličom, Samasekuom i Gajgerom ima i kreativnost i dovoljan nivo destruktivnih moći. Iz tog ugla gledano Hof verovatno neće odustati od svog prepoznatljivog stila u kom insistira na velikom posedu i sporim, dugim napadima.

Baumgartner i Gaćinović su najopasniji od ofanzivnih veznih fudbalera, ali glavna snaga je svakako napad sa Kramarićem kojeg je pre nekoliko dana hteo da dovede Bajern ali ih je Hofenhajm ohladio cenom od 40.000.000 evra. Naravno, tu je i Dabur kojeg zvezdaši znaju iz onih mečeva protiv Salcburga.

Šreder je prošle sezone uglavnom forsirao formaciju 3-4-3, sa onim ofanzivnim bekovima. Zanimljivo da je čitavu sezonu kao desni spoljni dejstvovao Robert Skov, prošlogodišnje veliko pojačanje iz Kopenhagena i momak što je došao kao napadač. Biće zanimljivo videti kakvu mu ulogu sprema Henes.

SLOVAN LIBEREC

Ubedljivih 5:1 protiv litvanskog Riteraija, pa laganih 2:0 protiv istina koronom desetkovanog FCSB-a, na kraju kao iznenađenje – minimalac protiv APOEL-a zahvaljujući penalu u 95. minutu utakmice. Svako ko je gledao ta dvoboj reći će vam je Liberec imao dosta sreće, bar tri puta ih je spasavao golman Filip Nugjen, a nikome još nije sasvim jasno šta je hteo Portugalac Žeraldes kad je duboko u nadoknadi rukom dodirnuo jednu potpuno bezopasnu loptu i utabao Česima put do pobede.

Kako bilo, Slovan je prošao dalje, pa će igrati grupnu fazu Lige Evrope treći put u ovoj deceniji. U grupnoj fazi Kupa UEFA debitovali su još u sezoni 2006/2007 kada su u kvalifikacijama, prilično uverljivo, eliminisali baš Crvenu zvezdu.

Ali, nije ovo ista Zvezda, a nije ni isti Slovan. Čak ni u odnosu na prošlu godinu, mada nije baš bilo ni preterane rekonstrukcije. Otišlo je šest ili sedam igrača, za trojicu su dobili obeštećenje, sve skupa 1.500.000 evra što govori nešto o statusu kluba.

Sa druge strane, u klub je došlo više od 10 igrača, a čak sedmorica od njih na pozajmicu iz praške Slavije (!) s tim da nisu svi oni baš kadri da igraju za prvi tim Slovana. Ni za ostale novajlije Slovan nije davao novac, mada je bilo pogodaka na tržištu.

Recimo, kao slobodan igrač je stigao levokrilni napadač Jon Moskera, Kolumbijac, došao je iz Bohemijansa i on je sada možda i najopasniji igrač Slovana. U pet kola Fortuna lige četiri gola za Moskeru. Slovan i inače podosta preti preko krila, na desnom boku tu operiše Jakub Pešek, on je u klubu već dve godine i uz Moskeru je verovatno i najbolji igrač ekipe Pavela Hoftiča. Zadužen uglavnom da pakuje golove saigračima.

Terzić: Cilj je proleće u Evropi, treba da dobijemo sve na Marakani

Ovog leta je, takođe bez obeštećenja, stigao i špic Mihael Rabušić, svojevremeno je kao veliki talenat dobacio i do Verone, ali u međuvremenu su ga povrede upropastile i nije to više isti igrač, pa je u kvalifikacijama za Ligu Evrope – za razliku od prvenstva – prvog špica igrao Jusuf uz Bahreina. Mada su obojica umeli da pogode kad je trebalo.

Slovan inače insistira na ofanzivnoj igri, posebno preko krila, mada ima svojih odbrambenih problema, izazvanih baš tim promenama u timu. Svakako nisu za potceniti, ali treba imati na umu da su oni i tako hendikepirani FSCB izbacili nakon što su Rumuni već od 20. minuta igrali sa desetoricom na terenu zbog ranog crvenog kartona.

Međutim, koliko umeju da budu neugodni govori i da su u prvenstvu deklasirali Viktoriju Plzenj za 4:1. Dakle, ako im se dozvoli - umeju da udare. Poraz od Pardubica (0:3) ne bi smeo da vas zavara jer tada su odmarali nosioce igre baš iščekujući okršaj sa APOEL-om.

Slovan je trenutno sedmi na tabeli, ali svesno su zbog Evrope žrtvovali neke bodove u nacionalnom šampionatu. Prošlu sezonu su završili na petoj poziciji, sa čak 34 manje od šampionske ekipe Slavije ili 25 manje od Viktorije Plzenj.

Nema dakle Zvezda čega da se plaši. Jeste reč o prvom šampionu Češke van Praga, jeste da su igrali te tri grupe u poslednjoj deceniji, ali poslednji put su u Evropi bili još u sezoni 2016/2017.

Još jednom, nikako tim koji treba potceniti, ali u ova tri učešća u grupnoj fazi evropskih takmičenja objektivno Zvezda nije imala lakšeg rivala od Slovana iz Libereca. Tu bodovi neće smeti da se gube.