Ko su Grobari iz Čakarite?

Ko su, zapravo, Grobari iz Čakarite? Jedna od najekstremnijih navijačkih grupa kluba duge tradicije i skromnih rezultata, kluba iz kraja Buenos Ajresa, gde dominira najveće groblje u Argentini, klub za koji verovatno nikad ne biste ni pomislili da poseduje titulu šampiona države u svojim vitrinama. Ovo je priča o Čakariti Juniors. Po broju fudbalskih klubova u svim ligama, prestonica Argentine bez sumnje ima najdinamičniju fudbalsku scenu na planeti. Pored fudbalskih giganata Rivera, Boke, San Lorenca i drugih, postoji čitav niz manjih klubova koji upotpunjuju fudbalski mozaik ovog grada. Jedan od njih je i Klub Čakarita Juniors.

Ono što ovaj klub izdvaja od drugih unutar Buenos Ajresa jeste sam način nastanka. Većinu klubova osnivali su migrant iz Španije ili Italije, a pojedini su pak, nastali pod uticajem Engleza, koji su imali svoje kompanije za izgradnju železnica. Čakarita je osnovana od strane članova nezavisnog radničkog sindikata, odeljenja levičarske Socijalističke partije. Tačnije, oni su bili ekstremističko krilo socijalističke partije, bliski idejama anarho-komunizma, osnivajući kasnije anarho-sindikalistički pokret, koji je odbacivao političko učešće radnika.

Simbolično, za datum osnivanja kluba, uzima se dan rada, 1. maj 1906. godine. Samo ime ne važi za neku veliku misteriju, jer Čakarita označava deo Ajresa u kom je klub nastao. Sam pojam „čakare“ predstavlja mala crkvena imanja na kojima su bile farme, a deminutiv te reči je ,,čakarita”. Drugi deo imena Juniors, logično odnosi se na socijalističku omladinu. U Buenos Ajresu retko ko izgovara puno ime kluba, jednostavno je prepoznatljiv po nadimku Čaka.

U ovom kraju grada, sa svojih 97 hektara, nalazi se najveće groblje u Argentini, koje zauzima više od polovine naselja. Nastalo je krajem 19. veka na prostoru masovnih grobnica u kojima su odlagana tela umrlih od epidemije žute groznice, pa ga iz tog razloga nazivaju još i sirotinjskim grobljem, jer postoji i ono drugo. Iz tog razloga pristalice Čakarite od strane navijača drugih klubova dobili su nadimak Los Funebreros – Grobari. Sami navijači sebi su dali naziv La Famosa Banda de San Martin po predgrađu San Martin u kojem se trenutno nalazi njihov stadion, istovremeno ne poričući nadimak dobijen od ostalih navijačkih grupa.

Prva utakmica u istoriji bila je protiv kluba Atletiko Viktorija. Protiv pomenutog kluba odigrane su tri utakmice, prve dve završene su bez postignutih golova, ali je treća pripala Čakariti sa 3:2. Tadašnji tim su činili svi članovi koji su ga osnovali. Od 1911. godine fudbalska aktivnost u klubu se smanjila i neki igrači su prešli u obližnji Platense. Sve dok se 20. avgusta 1919. godine nije održala skupština u socijalističkom odboru u ulici Dorego. Zapisnik sa te skupštine za reorganizaciju najstariji je dokument koji je klub sačuvao. Po uspostavljanju novih čvršćih temelja, klub je dobio i novu odoru, danas nadaleko prepoznatljivih boja: crveno-belo-crna.

Di Stefano, Če Gevara i novac od Gače iz kartela

Pre toga Čka je nastupala u plavim košuljama sa horizontalno belom prugom u predelu grudu, što je bio omaž na dres tadašnje selekcije Argentine. Boje koje su usvojene imaju i svoju osnovu, crvena boja predstavljala je socijalizam, sa kojim su članovi bili povezani. Bela je izabrana zbog čistoće i odanosti svojih socijalističkih članova, a crna je predstavljala groblje koje je dominiralo naseljem.

Čakarita je Argentinskoj fudbalskoj asocijaciji (AFA) pristupila tek 1921. godine, nastupajući u drugom rangu takmičenja, a do tada je svoje mečeve igrala je u Regionalnoj amaterskoj ligi Belgrana. Prvi put klub je izborio promociju u Primeri 1925. godine, završivši kao trećeplasirani u drugoj diviziji.

Takođe, Čaka je bila jedan od klubova osnivača profesionalne lige, prvi meč u novonastaloj eri fudbala odigrali su 31. maja 1931. protiv Boke Juniors, kasnije, ispostaviće se, šampiona te godine. Tokom tridesetih godina prošlog veka za klub su igrali i neka od poznatih imena, kao što su Renato Cesarini. Rođen u Italiji, ali se posle nekoliko meseci sa porodicom preselio u Argentinu, prve fudbalske korake načinio je upravo u timu iz Čakarite, a kasnije je nastupao za torinski Juventus s kim je osvojio pet uzastopnih prvenstava. Igrao je za reprezentacije obe države, za Argentinu i za rođenu Italiju. Po povratku iz Juventusa, ponovo je obukao dres Čakarite, a karijeru je završio u Riveru, ali samo onu igračku. Kasnije se aktivirao kao trener ekipe iz Nunjeza stvarajući jednu od najboljih generacija u istoriji argentinskog fudbala poznatu pod nadimkom La Maquina – Mašina. Pored njega u timu je bio i Isak Lopes, legendarni golman koji je zabeležio preko 350 mečeva za Anarhiste.

Tih godina Čaka je imala problem koji nije uspevala da reši i tokom predhodne dve decenije, a to je mesto stadiona. Posle višegodišnjeg seljakanja po kraju 1932. godine u bloku između ulica Homboltu i Murilja, podno železničke stanice svečano je otvoren nov stadion koji je mogao da primi preko 18 hiljada posmatrača. Međutim, zemljište kao i sam stadion nije bio u njihovom vlasništvu već u posedu grada, a tih godina delili su ga sa ekipom iz susednog kraja, Atlantom. Klub sa kojim će stvoriti jedno od najtradicionalnijih rivalstava unutar Ajresa, poznatijeg pod nazivom Clasico de Villa Crespo. Početkom 1943. godine Čakarita je kasnila sa mesečnom uplatom kirije, saznavši za to, izvršni odbor Atlante, zajedno sa nekoliko partnera, ponudio je gradu da otkupi zemljište sa sve njihovim delom duga kako bi zadržao celokupno imanje. Posle nekoliko ročišta, presuda je donešena u korist Žutih iz Vile Krespo, a Čakarita je morala da potraži novu adresu. Mesto na kom su konačno našli svoj mir bio je van zvanične granice grada u Vili Maipu, jednom od krajeva prigradskog naselja General San Martin, gde se nalaze i danas.

Između 1956 i 1959. klub je preselio svoje nastupe u Primeru B. Po povratku u elitni rang takmičenja nije ostvarivao zapaženije rezultate sve do poslednje godine šezdesetih. Početkom 1969. godine, na mesto kormilara doveden je Federiko Pizaro, nekadašnji igrač ekipe. Zadržavajući bazu tima, doveo je nekoliko ključnih pojačanja, poput Bokinog defanzivca Abela Pereza, na mesto centralnog veznog došao je Huan Karlos Punterero, a u napadu je golove bio zadužen Rodolfo Orife, nekadašnji golgeter i klupski prvak sveta sa Estudijantesm. Šampionat Metropolitano 1969. godine igrao se u dve odvojene grupe sa po 11 ekipa u svakoj. Čakarita se nalazila u Grupi A, gde je u drugom kolu pretrpela jedan od najubedljivijih poraza u istoriji. Lanus ih je bukvalno ponizio rezultatom 7:1. Ništa ni najmanje nije slutilo na ono što će se desiti do kraja prvenstva. Posle 22 odigrana kola, Čaka se sa 30 osvojenih bodova našla na deobi prvog mesta sa Bokom, ali samo zahvaljujući gol-razlici, Đenovljani su zauzeli vrh tabele.

Slavlje fudbalera Čakarite posle pobede nad Bokom 2010. godine (©AFP)

Dva prvoplasirana iz obe grupe prolazila su u eliminacionu fazu, tako se sa jedne strane odigrao Superklasiko, dok je Čakarita ukrstila koplja sa Rasingom, još jednim klupskim prvakom sveta iz šezdesetih. Anarhisti su uspeli da slave minimalnim rezultatom, čime su po prvi put dospeli u finale nekog formata. Tamo ih je čekao River. Ekipa iz Nunjeza 12 godina je bila bez titule i činilo im se da je idealan trenutak za prekid sušnog perioda. Ipak, to im se samo učinilo. U legendarnom finalu odigranog 6. jula na El Silindru u Aveljanedi, Čakarita je slavila sa 4:1. To je ujedno bio i rekord u finalima argentinskog fudbala, sve do 2016. godine i finala u kojem je Lanus savladao San Lorenco sa 4:0.

Čakaritinom titulom nastavio se trend koji je vladao tih godina, kada su konačno neki manji klubovi, pored velike petorke, uspevali da osvoje šampionski pehar. Prvo Estudijantes 1967. godine, kada je prekinuo niz petorke koji je trajao od 1931. godine, potom je i Velez 1968. postao šampion, a onda i Čaka!

Ista ekipa bila je pozvana 1971. godine na tradicionalni turnir u Španiju, u čast prvom predsedniku Barselone, Hoanu Gamperu. Na veliko oduševljenje katalonske publike, argeninska ekipa uspela je u polufinalu da porazi Bajern sa 2:0. U minhenskoj ekipi tada su stasavali asovi poput Majera, Švarcenbeka, Bekenbauera, Brajtnera, Milera i drugih. Dva dana kasnije, poraženi su u finalu od domaćina turnira Barselone, ali bio je to poraz koji nije ublažio impresiju fudbalskog dela Evrope.

Na žalost, to su bili jedini svetli trenuci po kome će klub biti upamćen, bar u onom fudbalskom smislu. Krajem sedamdesetih Čakarita ispada u Primeru B, a godinu dana kasnije spuštaju se čak do Primere C. Iz treće divizije usledio je brz povratak već naredne 1981. godine, mada do ponovnog povratka u elitu čekali su još dve sezone. I to je bilo kratkog daha, klub je 1986. ponovo napustio najjači rang takmičenja i preselio se, u novoformiranu Primeru B Nasional, gde će igrati narednih 13 godina.

Konačno, 1999. ponovo su se našli među odabranim društvom, gde su sa velikom mukom u narednih pet godina uspevali da opstanu, sve do 2004. godine, kad se ponovo spuštaju u B Nasional. Međutim nije bilo sve tako crno, 2005. godine, tačno posle 60. godina od proterivanja iz Vilje Krespo u San Martin, 21. oktobra pred susret sa Tigreom, svečano je otvoren novi stadion, na kom se u tom trenutku našlo 18.000 gledalaca. Ipak novi dom Grobara zvanično je završen pet godina kasnije, kada je otvorena severna tribina nazvana po legendarnom golmanu Isaku Lopesu.

U sezoni 2009. na kratko su ponovo bili članovi elitnog karavana, ali već naredne vratili su se u drugi stepen takmičenja. Na njihovu žalost, propast ekipe nije se tu zaustavio. Pre osam godina dospeli su u baraž za opstanak u kom su poraženi od Nueva Čikaga sa 1:0, a gol odluke pao je 93. minutu susreta. Tako su se posle gotovo 30 godina ponovo našli u trećem rangu takmičanja, sada zvanom Metropolitano B. Ni tada navijači Čakarite nisu mnogo očajavali, u tom period u Metropolitano B nalazio se i njihov večiti rival Atalanta.

Početkom 2013. godine na mesto trenera doveden je bivši golman Boke, Navaro Montoja, poznat po nadimku Majmun. Legendarni čuvar mreže nije imao uspeha u vođenju ekipe, pa je tako već naredne godine napustio tim iz San Martina. Čakarita je svoj povratak u Nasional B obezbedila tek 2014. godine. Iste godine po poslednji put do danas viđen je Klasiko sa Atlantom, koji se završio bez pobednika – 1:1.

(©Reuters)

U najjači rang takmičenja uspevaju da se vrate pre tri godine, uz pomoć napadača Rodriga Salinasa, koji je na 42 utakmice postigao 30 golova. Čaka je tom prilikom završila drugoplasirana sa 77 bodova, 11 manje od Argentinos Juniorsa. Ali kao po nekom ustaljenom običaju, u Primeri uspevaju da odigraju tek jednu sezonu, pre nego što se ponovo presele u Nasional B, gde igraju i danas.

Već je rečeno da Čakaritu, bar po onom fudbalskom delu, pamte s kraja šezdesetih godina prošlog veka. Međutim, posle slavnih godina klub na sebe počinje da skreće pažnju svojim esktremističkim "bara brava“ grupama (nešto poput ultrasa u Evropi). Lokacija stadiona i sedište kluba u velikoj meri odredili su područje grada na kom deluju Grobari. Stacionirani su u krajevima Čakarita, gde se i danas nalaze administrativne prostorije kluba, preko Vilja Ortuzar pa sve severno do predgrađa San Martina gde im se nalazi stadion.

I ako ovi delovi Ajresa ne važe za opasne, pre nekoliko godina stanovnici Čakarite napali su policijsku stanicu kod parka Los Andes, pošto je policija ubila jednog tinejđžera u tom kraju. La Banda de San Martin kako nosi naziv jedna od ekstremističkih grupa, dokazala se još 1986. godine na Svetskom prvenstvu u Meksiku, kada su rame uz rame sa bravosima većih klubova učestvovali u prebijanju Engleza. Takođe jedni su od retkih koji imaju antisemitska skandiranja i to upravo protiv rivala Atlante, čiji su koreni kluba vezani za jevrejsku zajednicu u Argentini.

Nebrojeni incidenti navijača Čakarite obeležiili su poslednje godine, u kojima se nisu libili da napadnu i veće navijačke grupe poput Bokinih i Riverovih. Čak nisu se ustručavali da napadnu i policiju, gde su 2012. godine posle meča sa Atlantom zapalili dva policijska vozila.

Jedan od zanimljivijih događaja odigrao se 2008. godine kada je grupa od 60 navijača otela dva gradska autobusa, da bi stigli na početak utakmice protiv Taljeresa u San Martinu, gradu na obodu prestonice. Oni nisu stigli na utakmicu, jer je policija uspela da ih presretne i pohapsi, dok je njihov tim uspeo da pobedio sa 3:2.

ARGENTINA, PRIMERA NASIONAL, GRUPA B – 2. KOLO

Petak

01.10: (2,85) Čakarita (2,55) CA Braun (2,95)

23.00: (2,35) Instituto (2,85) Almagro (3,30)

***kvote su podložne promenama

PIŠE: Đorđe RADONJIĆ