Ko si ti i šta si uradio sa onim razmaženim Nejmarom?

Fudbalsko umeće niko mu nikad nije ni osporavao. Međutim, umeo je da bude toliko iritantan da je to prosto bilo nepodnošljivo. A emocije utiču na rasuđivanje. Pa smo se proteklih sezona naslušali priča o tome da je Nejmar plačljivko, padavičar, cirkuzant, folirant, šta već sve ne. Ali ovog leta slika kao da se menja. I Nejmar kao da konačno uspeva da privuče javnost na svoju stranu.

Jer na stranu veština, rezultat je u fudbalu sve. Bar za one koji žele da ih video kao najveće. A rezultat je falio Nejmaru otkako je izašao iz senke Lionela Mesija. I onda jedan neuspeh sa Pari Sen Žermenom, pa drugi, pa stalno neke povrede kad se sezona lomi, stalno neke žalopojke, žurke kad im vreme nije.

I sad: PSŽ u finalu Lige šampiona. Uz dominantnu igru. Uz borbeni duh koji nikako nije išao uz Svece do sada. I uz Nejmara koji sada ne oduševljava samo lucidnim driblinzima, već i trkom, vraćanjem u defanzivu, uprošćeno – šampionskim stavom na terenu.

Ostalo je imao i ranije. Na 270 utakmica za Barseloni u PSŽ je uostalom upisao 175 golova što ga je i učinilo ubedljivo najskupljim fudbalerom u istoriji kad su ga Francuzi 2017. doveli za 222.000.00 evra. U Ligi šampiona je na 59 utakmica 35 puta tresao mrežu rivala i još 24 puta asistirao saigračima. Dakle, na 59 utakmica 59 golova kao direktna posledica njegovih poteza. U dresu PSŽ-a, statistika još impresivnija: 14 golova i devet asistencija na 19 utakmica.

Jasno je dakle koliko je dobar. Poštovanje zbog toga. Ali ljubav? Ljubav prosečnog fudbalskog fanatika je nešto što Nejmar nikad nije imao.

Sada kao da se to menja.

“Ovo je Nejmar koji igra za tim, koji poziva saigrače na večeru u njegovu kuću. Ovaj Nejmar se više ne pravi važan i ne glumi. Možda je sa 28 godina konačno sazreo i shvatio šta je njegov zadatak. Da bude lider“, kaže za radio BBC francuski novinar Žilijen Loran.

Protiv Lajpciga, Nejmaru se ne piše samo asistencija za Di Mariju – inače najboljeg igrača utakmice – već i utisak da je obavljao svoje i u odbrani, zatvarao protivnička krila, neumorno špatartao terenom. Nije to nešto što smo od njega navikli.

“Svaki navijač prepozna kada vidi tim na terenu i kada vidi grupu individualaca. Ovo večeras je bio tim“, kaže nekadašnji reprezentativac Škotske Pet Nevin.

“Gledam Nejmara kako vrši presing, trči nazad i mislim se: Ko si ti i šta si uradio sa Nejmarom? Trudio se, isrcpljavao se, nije igrao samo kada je imao loptu u nogama ili kada je bio u šansu“.

I zaista, klub koji je do sada bio oličenje nabujale sujete i ega u svlačionici sada zaista izgleda kao godinama negovan tim. A u njegovom središtu baš Nejmar, verovatno poslednji čovek kome bismo dali tu ulogu da ste nas pitali pre koju nedelju. Ali Tomas Tuhel se opkladio i – pogodio.

“Marko Verati je posle utakmice rekao da su posle lokdauna zbog korona virusa izašli na večeru u jedan mali pariski restoran i sklopili pakt. Svi su bili zajedno da veruju da mogu do pehara“, objašnjava Loren.

Bivši trener Pari Sen Žermena Robert Fernandez ovako je to sumirao u izjavi za francuski L'Ekip.

“Ovo mi je zaličilo na Liverpul Jirgena Klopa“.

Liverpul Jirgena Klopa je inače ideal za Roberta Fernandeza. A Tomas Tuhel je sve do sada za njega bio najgori trener u katarskoj eri Pari Sen Žermena. Preko noći se sve promenilo. Čini se ponajviše baš zbog Nejmara.