Ko kaže da emocije nisu na prodaju? Pogledajte u oči tog dečaka...

Ne postoje više te fudbalske bajke o poklanjanju čitave karijere jednom klubu. Ako ih i ima toliko su retke da se uglavnom zagube u manjim sredinama, koje industrijski fudbal veoma uspešno proždire već više od 25 godina.

Kad nešto makar i zaliči na priču kakvu su imali Frančesko Toti, Paolo Maldini, Toni Adams, Džejmi Karager - ubrzo stiže otrežnjenje. U modernom fudbalu takvi podvizi postali su nemogući.

Oliver Skip (23) imao je sve preduslove da postane ikona Totenhema jednog dana. Počevši od talenta, preko činjenice da je rođen u okolini Londona, pa do toga da je prvi put obukao dres Pevaca u osmoj godini... Međutim, kako se doslovno 'ugasio' u potonjih 12 meseci, odigravši manje od 700 minuta u Premijer ligi - a dobro je poznato da fudbalska biznis mašinerija poodavno više nema strpljenja za takve podbačaje - Totenhem se praktično preko noći odrekao mogućnosti da kroz neku godinu iz rukava izvuče zlatnog aduta, ponekad vrednijeg od bilo kog trofeja, i pohvali se kako mu ekipu u ' tom i tom meču' - možda baš za pehar - predvodi njegovo dete, njegov klinac. I da će isti taj momak da 'pogine' za svoj kraj, za svoj grad, za taj grb.

Previše patetike, romantike? Moguće, ali zar vam ne fali taj 'duševni element' u današnjem loptanju i filozofiji što za ispravan ambijent drži samo onaj u kom se zgrće novac, pominju brojke, beleže beskonačni i besmisleni statistički podaci?

Bilo kako bilo - falilo vam malo više ljudskosti i emocije u svemu ili ne - mi se vraćamo u realnost: Oliver Skip, kako je prethodnih dana najavljeno, napustio je London i Totenhem nakon ravno 15 godina i preselio se u redove novog premijerligaša Lestera!

To je poenta cele priče.

Totenhem je prošao odlično, gotovo sjajno. Računajući i bonuse, inkasiraće oko 30.000.000 evra i tako nadomesiti maltene polovinu novca uloženu u transfer Dominika Solankea pre desetak dana.

Lester je dobio i dalje mladog igrača, koji bi mogao da napreduje, pa i da se njegovo angažovanja višestruko isplati kroz neku godinu.

Nažalost, fudbalski romantici (ako takvih uopšte više i ima) dobili su fotografiju kao oličenje sunovrata nekadašnje fudbalske nomenklature i moralnih normi. Samim tim i društva u celini.

Ko ono reče da emocije nisu na prodaju? Pogledajte u oči tog dečaka (desno), pa onda u iste te oči, 15 godine kasnije...

A i koga još briga za nekakve emocije. Sve će to bankovni konto da 'ispegla'. I svi srećni.

Uostalom, Skipi se već radovao javno i kezio na silu. Suze su za 'slabiće'. Pardon, i za legende.