Ko je favorit da zameni Maresku: Od kolumniste i Runijevog uticaja, do poslušnika kakvog Čelsi hoće?

No, ono što Čelsi predstavlja danas više ide uz tezu da je glavni favorit za novog trenera Lijam Rosenior. Nije on tu ništa kriv, već je to sadašnji modus operandi nekada velikog igrača na evropskoj fudbalskoj sceni. Strazbur je pod vođstvom 41-godišnjeg stručnjaka postao prvi tim u pet najjačih liga na Starom kontinentu koji je na teren izveo samo francuske igrače, rođene u 21. veku. Prosečna starost ekipe u susrtetu sa Monakom bila je 20 godina i 283 dana. Najstariji igrač je u tom trenutku imao 22 godine.

Rosenior je već deo Čelsijevog sistema, pošto je Strazbur filijala u grupi koju kontrolišu američki investitori. Njegov taktički stil je u biti dosta sličan Mareskinom, uz neke razlike. I ma koliko se navijačima to ne dopadalo, to je ono što klub želi – da gradi prepoznatljivi identitet. To je s jedne strane dobra stvar, međutim koja je garancija da će Rosenior uspeti da promeni stvari nabolje, u odnosu na svog prethodnika? Pogotovo ako se uzme u obzir da je Mareskin odlazak najmanje bio povezan sa njegovim trenerskim stilom.

Poput Mareske, Rosenior takođe insistira na visokom presingu i kontrolisanoj igri sa dosta kratkih dodavanja. Recimo, Strazbur je sa njim na čelu među klubovima koji su u dosadašnjoj sezoni uputili najmanje dugačkih dodavanja, tek 511 i nalazi se na 96. poziciji. U tom aspektu Strazbur je bolji od Barselone (598), Marselja (614), Nice (624), Koma (643), dok su na vrhu klubovi poput Hetafea (1110), Barnlija (1099), Vulvsa (1066), Kristal Palasa (1034)... Čelsi je ove sezone uputio 925 dugih lopti.

Roseniorova formacija je više slobodnija i polazi nekada od sistema 4-2-3-1, nekada 3-4-3, što u posedu lopte ume da pređe i u 3-2-5 ili 4-3-3. Igra dosta zavisi od brzonogih bekova i Strazbur je ove sezone treći u Ligi 1 po broju odigranih dodavanja. Doduše, tek osmi u protivničkoj polovini. Ima reputaciju mladog, obrazovanog i ambicioznog trenera, ali i dobrog motivatora, kao i nekog ko odlično radi na formiranju i promociji mladih igrača. U neformalnim razgovorima moglo se čuti da je Đorđe Petrović bio jako zadovoljan njime i da je on bio jedan od razloga odlaska u Strazbur.

Njegov dolazak u Strazbur došao je posle čudnovatog puta koji je imao. Igračku karijeru završio je 2018. kao prosečan desni bek igrajući za klubove poput Fulama, Ipsviča, Brajtona, Bristola, Redinga, Hala... Gotovo polovinu vremena proveo je igrajući u Čempionšipu. Počeo je kao kolumnista britanskog Gardijana, kasnije postao trener mladog tima Brajtona, a pro-licencu stekao je sa 32 godine. Još tokom igračkih dana kupio je trenersko znanje i fokusirao se dosta na taj aspekt. Prvi susret sa trenerskim poslom u prvom timu imao je u Derbiju kao pomoćnik Filipu Kokuu, potom i Vejnu Runiju. Bio je kratko tokom 2022. vršilac dužnosti posle Runijevog otpuštanja, pre nego što je ušla administracija zbog finansijskih poteškoća i klub je izbačen u niži rang.

Zanimljivo je da je posle Kokuovog otkaza novembra 2020. bilo čak i upitno zašto Rosenior nije preuzeo tim, već je doveden Runi. Smatralo se da je nekadašnji golgeter Mančester junajteda samo “šminka“ i da je Rosenior zapravo taj koji vodi tim, odnosno mozak operacije. Navodno je pomogao da se Derbi sastavi i dovedu 14 novih igrača pošto je klub ostao bio na njih pet pod ugovorom.

Rosenior je u nekoliko svojih javnih nastupa isticao uticaj koji je Vejn Runi ima na njega u pogledu pristupa treninzima, upotrebi inovativnih metoda rada, koje je čuveni engleski špic pokupio radeći sa ser Aleksom Fergusonom na Old Trafordu. Proveo je dve godine u Halu. Preuzeo je klub u novembru 2022, u trenutku kada su Tigrovi bili samo bod iznad zone ispadanja u Čempionšipu i sezonu su završili na 15. mesto. Naredne godine Hal je završio tri boda ispod plej-of zone i dobio je otkaz. Neslavan kraj, pre svega za Hal koji je imao previsoke ambicije, shodno kvalitetu tima i tu je deblji kraj izvukao Lijam Rosenior. Od leta 2024. preuzima Strazbur koji je u prvoj sezoni odveo do drugog plasmana među sedam timova u Ligi 1, odnosno prvog još od 1981. godine.

Tome je značajno doprinela činjenica da je Strazbur tog leta potrošio šestu najvišu sumu novca u Ligi 1 (61.900.000 evra) i tu se našao iza Monaka, Marselja, Liona, Rena i PSŽ-a, ali i daleko ispred Lila, Lansa, Nice, Sent Etjena... Čelsi je pogurao tim i sa slanjem nekoliko mladih igrača. Odlično poznaje Andreja Santosa, Emanuel Emeha će od leta na Stamford Bridž, a iako je u klub stigao bez trunke poznavanja francuskog jezika, uzimao je intenzivne časove, dok je paralelno imao i prevodioce. Ove sezone je Strazbur i dalje među osam najboljih, a Ligu konferencije završio je na vrhu tabele sa pet pobeda i jednim remije.

Dok se mnogi pitaju zašto je engleski stručnjak završio u Francuskoj, odgovor je jednostavan. Izuzev Edija Haua i Šona Dajša, danas je jako malo engleskih trenera koji se uopšte razmatraju za pozicije u najjačim premijerligaškim klubovima. Britanski mediji uveliko najavljuju da će on postati novi trener Čelsija, iako je na konferenciji pred duel sa Nicom on uporno odbijao da govori o mogućnosti selidbe u Zapadni London.

Od ranije ima iskustvo rada sa sportskim direktorima Čelsija, Lorensom Stjuartom i Polom Vinstenlijem. Iza sebe ima 152 nastupa kao prvi trener, a da li je zapravo on rešenje za Čelsi? Podatak da će Rosenior postati četvrti od poslednjih pet trenera Plavaca koji su radili u Čempionšipu dovoljno govori o smeru kojim ide klub, kao i detalj da je osvajač pilot izdanja Svetskog klupskog prvenstva od dolaska Toda Bolija uvek imao problem sa trenerima koji imaju karakter, od Tomasa Tuhela, preko Mauricija Poketina, do Enca Mareske...

Lijam Rosenior je svakako velika kocka, ali taj rizik može da se isplati. Videćemo samo koliko će izdržati pritisak ogromnih očekivanja.