Klub za koji nema ko da navija: Velingtonovo izgnanstvo 2.222 kilometra od kuće

 (Od dopisnika Mozzart Sporta iz Sidneja)

Već treću sezonu zaredom Velington Finiks, najpoznatiji klub sa Novog Zelanda, uglavnom životari u izgnanstvu u Australliji, igrajući u A-ligi čiji je član od osnivanja 2007. godine. Zbog pandemije i zatvorenih granica između Novog Zelanda i Australije, putovanja bez odlaska u karantin nisu moguća, pa je u nameri da sačuva status u jačem, komšijskom prvenstvu, uprava kluba rešila da privremeno navuče kožu podstanara daleko od svoje kuće.

Međutim, slučaj Velington Finiksa postao je presedan u svetskom fudbalu, pošto se ne pamti da je bilo koji tim toliko dugo igrao ne samo van svog stadiona i grada, već i izvan matične države. Istina, bilo je kraćih perioda tokom kojih se situacija sa graničnim kovid restrikcijama popravljala, pa im je dopuštano da se nakratko vrate kući. Međutim, bilo je to više nego zanemarljivo i sve se opet vraćalo na staro - život u koferima, potucanja po hotelima i igranje fudbala tamo gde nikoga nije briga za tebe.

U takvoj situaciji, kada su domaćini tačno 2.222 kilometara daleko od kuće, u australijskom primorskom gradiću Vulongongu nadomak Sidneja, jasno je da fudbaleri Velingtona ne uživaju ni podršku lokalaca, pa njihove utakmice prolaze gotovo neopaženo u sredini u kojoj živi nešto više od 300.000 stanovnika.

09.05: (3,10) Velington Finiks (3,30) Melburn Viktori (2,20)

Prevedeno u egzaktne brojke, na tri dosadašnja meča koja su igrali kao "domaćini" na WIN stadionu ove sezone, imali su posetu od 1.512, 1.948 i 586 gledalaca. Gledano iz perspektive pojedinih srpskih superligaša, priznaćete da i nije ni tako loše. Ali, ako se zna da je Finiks u Velingtonu često igrao pred 20.000 do 24.000 bučnih navijača, bespotrebno je trošiti reči da bi se opisale razmere njihovog hendikepa, jer su proterani iz sopstvene kuće na pravdi boga.

Foto: AFP

Da sve bude još gore po Novozelanđane, izgleda da više ne pobuđuju interesovanje ni kod maloborojnih korporacija i firmi u Vulongongu, koje su do sada bile voljne da im budu komercijalni sponzori za utakmice u okviru A-lige i da na taj način pokriju njihove troškove najma stadiona, angažovanja redara, policije, kola hitne pomoći...

Pre duela s Melburn Viktorijem ove srede (09.05), čelnici Finiksa nisu dobili nijedan mejl niti telefonski poziv s ponudom za sponzorstvo. Zbog takvih okolnosti, uprava kluba je odlučila da zaključa kapije WIN stadiona i da protiv novopečenog osvajača FFA Kupa igra pred praznim tribinama!

"Ove godine je mnogo teže dobiti finansijsku podršku lokalnih preduzeća, a to je bilo jedino što je naše igranje u Vulongongu činilo održivim. Iskreno, prodaja ulaznica je užasno loša i od tog novca ne možemo da pokrijemo ni troškove organizacije meča. Čak nam se više isplati da i ne otvaramo kapije, jer tako bar smanjujemo troškove" požalio se generalni menadžer Finiksa Dejvid Dom u razgovoru za novozelandski portal stuff.co.nz.

Igranje iza zatvorenih vrata je samo poslednji u nizu teških, prinudnih poteza koje su povukli ljudi iz Finiksa. Prethodnog vikenda, odrekli su se domaćinstva u duelu sa Mekarturom i igrali taj meč kao gosti u Kembeltaunu. Ako postoji bar tračak pozitivnog u njihovoj oporoj priči - pobedili su sa 3:1.

I za narednu "domaću" utakmicu čelnici Velingtona su odlučili da se snalaze kako znaju i umeju. Potegli su prijateljske odnose s upravom Sidneja i dogovorili se da duel Finiksa s Adelajd Junajtedom bude predigra za utakmicu Sidnej - Vestern Junajted na Netstrata Džubili stadionu u Kogri(?!), gde Miloš Ninković i družina već duže igraju kao domaćini, pošto je njihov novi dom u Mur Parku još u izgradnji.

"Ovo je situacija bez presedana do koje je dovela globalna pandemija, a u kojoj se našao klub koji igra u prvenstvu druge države. Ljudi bukvalno krvare za novac i mi moramo da pokušamo da ublažimo uticaj okolnosti koje su dovele do ovoga", izjavio je Dani Taunzend, dojučerašnji generalni direktor Sidneja, a sada izvršni direktor Profesionalnih liga Australije (APL).

Finiks je od svog osnivanja 2007. godine pristupio australijskoj A-ligi, kako bi igrao u konkurentnijem takmičenju. Njihov teren je uvek važio za jedan od "najvrelijih" u A-ligi, što zbog bučne publike, što zbog činjenice da su ostale ekipe putovale na to gostovanje između 2.000 i 5.250 kilometara, koliko je ekipi Perta trebalo da prevali do prestonice Novog Zelanda. Poređenja radi, to je približno udaljenosti između Londona i Njujorka!

Naravno, ni muke Finiksa nisu bile ništa manje kada krenu na turneju po Australiji, pošto su pre kovida uglavnom igrali po tri gostujuće utakmice zaredom, kako se ne bi svaki čas vraćali na Novi Zeland.

I rezultati Velingtona u A-ligi samim tim nisu mogli da budu bolji od prosečnih. Uglavnom su zauzimali pozicije između šestog i devetog mesta, a najveći uspeh ostvarili su pre dve godine kada su bili treći. Dres Niksa, kako im je nadimak kod kuće, nosio je i jedan Srbin, poznati fudbalski globtroter Andrija Kaluđerović, koji je u sezoni 2017/18. bio i prvi strelac ekipe sa devet postignutih golova.

Koliko će Velington još moći da životari u ovakvim uslovima teško je reći, ali činjenica je da su na izmaku snage i finansijskih mogućnosti. U najboljem scenariju, dobaciće do maja meseca i kraja ove sezone. Ali, ako se situacija sa pandemijom i restriktivnim merama u Novom Zelandu i Australiji ne smiri do druge polovine ove godine, malo je verovatno da ćemo od oktobra ponovo gledati Finiks u A-ligi.

AUSTRALIJA, A LIGA, 12. KOLO

Sreda

09.05: (3,10) Velington Finiks (3,30) Melburn Viktori (2,20)

Piše: Branko CVETOJEVIĆ