Kjogo je toliko brz da ni Policajci ne mogu da ga uhvate: Od japanske druge lige do junaka Glazgova

Ako je i postojala dilema, više je nema: Seltikovim Samurajima je usađeno u genetskom kodu da muče odbranu Renžersa i najčešće je i samu nateraju na izvršenje harakirija. Kako drugačije objasniti sklonost igrača iz dalekoistočne zemlje da iznova maltretiraju defanzivce tima sa Ajbroksa.

Začeci japanizacije na Parkhedu sežu još od davne 2005. godine kada je dres sa zeleno-belim prugama obukao legendarni Šunsuke Nakamura. Sa već izgrađenom reputacijom fudbalskog velemajstora, potpuno afirmisanog u Seriji A gde je sa velikim uspesima igrao za Ređinu, Nakamura je stigao u katolički deo Glazgova s namerom da mu povrati šampionski tron u Škotskoj, u tom trenutku u vlasništvu Rendžersa predvođenih kultnim trenerom Policajaca Aleksom Meklišom.

Magija koju je Nakamura tih godina proizvodio nastupajući za evropskog šampiona iz 1967. bila je među najčarobnijim pojavama škotskog fudbala, najčešće lišenog prevelike atraktivnosti. Posebno inspirativne partije pružao je tamo gde je svim žiteljima Glazgova najvažnije, u Old Firm derbijima. Tri uzastopne titule osvojio je Seltik u Nakamurinom mandatu, borba za šampionski pehar je tih sezona uglavnom rešavana u međusobnim mečevima, a jedan od takvih odigrao se aprila 2008. kada je Nakamura spektakularnim golom sa skoro 30 metara savladao Alana Mekgregora i trasirao put Keltima ka tituli.

Ovog aprila istorija se ponovila. Omaleni japanski napadač Kjogo Furuhaši dao je dva gola protiv mrksog rivala i tako ga suštinski ostavio bez šansi za titulu. Statistika je posebno upečatljiva kada se pogleda njegov učinak na poslednja tri susreta protiv Rendžersa. Pet puta je tresao mrežu vremešnog Alana Mekgregora. Furuhaši je početkom januara utišao Ajbroks golom za 2:2 u 88. minutu čime je samo najavio ono što sledi u narednim Old Firm mečevima. Februarsko finale Liga kupa bila je prava rapsodija, Kjogo je tada dao oba gola na Hempden parku, ispostaviće se dovoljna za trofej. Ono što je viđeno prethodnog vikenda na Parkhedu, a to su dva nova njegova gola, kulminacija je blokbastera sa Furuhašijem u glavnoj ulozi.

Međutim, gde je reprezantativac Japana bio svih ovih godina? Ima već 28 i tek je u poslednjih godinu postao poznat ljubiteljima fudbala izvan Azije.

Koliko je Furuhašijev uspeh velika stvar govori činjenica da je do pre nešto više od četiri godine nastupao u japanskoj drugoj ligi za FK Gifu. Učinak od 17 golova na 68 utakmica u drugom rangu bio je dovoljan da ubedi čelnike Visel Kobea da je baš on pravo rešenje za tim koji je u istom prelaznom roku doveo i Andresa Inijestu. Pravi bum usledio je za Furuhašija u naredne dve i po sezone. Na 95 nastupa u Džej ligi za Kobe dao je 42 gola, dok je u svim takmičenjima imao 49 pogodaka na 111 nastupa.

Poučen dobrim iskustvom sa Nakamurom, Seltik je drešio kesu i za 4.500.000 evra kupio Furuhašija od Kobea letnjeg prelaznog roka 2021. Ispostaviće se možda i najpametnijim ulaznim transferom Seltika u poslednjih petnaestak godina. Momak rodom iz grada Ikoma prošle sezone da je 20 golova u svim takmičenjima uprkos tome što nije bio standardan u startnoj postavi u većem delu sezone. Ipak, s početkom nove sezone na bolje se promenio i Furahašijev status kod Angelosa Postekoglua. Australijski stručnjak grčkog porekla postao je svestan ogromnih benefita koje Japanac donosi i počeo da ga uvrštava mešu startere od samog pošetka sezone.

Sa čak 25 golova ove sezone postao je legitimno jedna od najinteresantnijih meta veliko broja klubova u Engleskoj, a prvi u red je stao Kristal Palas. Mediji u Engleskoj javljaju da će klub sa Selhurst parka poslati ponudu Seltiku u iznosu od 20.000.000 funti što je minimum koji će Zeleno-beli prihvatiti kako bi uopšte seli za pregovarački sto.

Furuhaši je sa svim što je pokazao ove sezone s pravom stekao epitet takozvanog „late bloomer“ igrača. Njegov veliki potencijal je ispunjen kasnije od očekivanog, Premijer liga Engleske izgleda kao logičan naredni korak u karijeri, a Rendžers ostaje da strepi od nekog novog Japanca.

Piše: Stefan VELIMIROVIĆ