D. StankovićKing Krösche! Najbolji direktor Nemačke i prihod od 340.000.000 evra za dve godine
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | uto. 22.07.25. | 09:14
Nije čudo što se već dovodi u vezu sa Bajernom iz Minhena i Borusijom iz Dortmunda
Bolnu lekciju da u fudbalu emocije ne stanuju naučio je vrlo rano. Prvo u Vederu za koji nikada nije debitovao, iako je sa kapitenskom trakom oko ruke vodio omladinski tim do titule prvaka Nemačke. Zatim i u Paderbornu, sa kojim je čak 13 sezona išao iz druge u treću ligu i nazad da bi bio proglašen za višak baš u sezoni kada se klub domogao Bundeslige. Godine su ga prosto usporile i Markus Kreše je shvatio da je vreme da okači kopačke o kiln.
Srećom po fudbal, nije dugo razmišljao šta će dalje da radi, mada jeste potrošio koju godinu kao trener, vodeći Paderbornov rezervni tim, a zatim i kao pomoćnik Rodžera Šmita u Bajeru iz Leverkuzena. Video je kako sve to izgleda sa klupe, ali se ipak najkomofnije osećao – u fotelji.
Izabrane vesti
Danas, posle samo osam godina na mestu direktora – prvo Paderborna naravno, pa Lajpciga i danas Ajntrahta – Markus Kreše je zvanično najbolji fudbalski operativac Nemačke. Taj status nadenuo mu je ugledni magazin “11 Freunde”, ali ga niko ne dovodi u pitanje. Brojke govore u njegovo ime.
Iako kritikovan kada ga je 2021. u Frankfurt doveo nekadašnji predsednik Filip Holcer, niko sada Krešeu ne osporava da je reformisao tim. Imao je Ajntraht i ranije dobrih poslovnih poteza – setimo se samo sezone 2016/2017 kada su Luku Jovića prodali Realu za 63.000.000 evra, a Sebastijana Alea Vest Hemu za okruglo 50.000.000 – ali ovo sada je sasvim drugi nivo.
Trebalo mu je vremena da postavi sistem, ali kad je krenulo - lije. Prošle sezone Kreše je Randala Kolo Muanija poslao u Pari Sen Žermen i na ime obeštećenja dobio 95.000.000 evra. Jesper Lindstrom je za 30.000.000 otišao u Napoli. Ni jedan ni drugi ništa tamo nisu uradili, ali Ajtraht je zaradio.
I ove sezone sve ponovio. Vilijan Pačo je otišao u Pari Sen Žermen za 40.000.000 evra, Omar Marmuš u Mančester Siti za 75.000.000, a samo čekamo da se ozvaniči transfer Iga Ekitikea u Liverpul za novih 95.000.000.
Sve skupa 340.000.000 evra u klupskoj kasi! Za dva leta.
Koliko je “King Kreše” – kako mu sad tepaju nemački mediji – potrošio na sve ove igrače? Skoro ništa. Marmuša je kao slobodnog igrača doveo iz Volfzburga, Kolo Muanija je na isti način uzeo Nantu, za Ekitikea je već morao da plati, ali skromnih 16.500.000 evra jer on nije mogao do minuta u Pari Sen Žermenu. Pača je ranije kupio u Antverpenu za 13.650.000 evra, Lindstroma iskopao u Brendbiju za 7.000.000.
Ništa manje bitno, već dva puta je uspevao da pronađe trenere čiji stil fudbala donosi i rezultate, ali služi i kao dobar izlog za prodaju igrača. Posle Olivera Glasnera – danas trenera Kristal Palasa – tu je Dino Topmeler.
Najvažnije, rezultati ne trpe. Naprotiv. Na proleće 2022. godine podigli su pehar Lige Evrope, 2023. igrali su finale Kupa i stigli do osmine finala Lige šampiona. Prošle sezone četvrtfinale Lige Evrope. U Bundesligi je Kreše sačekao tim na 11. mestu, doveo ga do treće pozicije, pa će Ajntraht prvi put u istoriji preko prvenstva do Lige šampiona.
(©AFP)I da ne bude da je ovo sve slučajnost. Markus Kreše je fenomenalne rezultate beležio i tokom dve godine direktorovanja u Lajpcigu. Za njegovog mandata je Lajpcig, primera radi, doveo Joška Gvardiola koga je kasnije prodao Mančester Sitiju za 90.000.000 evra.
Dakle, šta to tačno Kros radi drugačije? Četiri se principa posebno izdvajaju.
Prvi: nema izlazne klauzule. Nju trenutno u ugovoru ima samo Eljes Škiri. Imao je i Robin Koh, klub ju je na kraju otkupio (?!) kada je produžavao ugovor. Tako Kreše dobija prostor da sa zainteresovanim kupcima pregovara slobodno.
Drugo: potpisuju se uglavnom dugi ugovori, do šest godina. Krešeov cilj je da fudbaler nikad ne uđe u poslednju godinu ugovora i tako dođe u situaciju da može da ucenjuje klub. Kraći ugovori po njegovom mišljenju stavljaju prevelik pritisak i na igrača i na sam klub.
Treća stvar je cena. Kreše nije lud pa da ne vidi kada jedan igrač Ajntrahta raste brže nego sam klub i nikada mu neće praviti problem ako želi da ode. Ali odmah jasno i saopšti koliko novca traži na ime obeštećenja. I tu nema prevelikih odstupanja. Cela Evropa to zna.
Poslednja stvar je sama kupovina igrača. Sam Kreše nikada ne bi platio fudbalera po ceni po kojoj on prodaje. On od igrača želi i dalji prostor za razvoj, odnosno podizanje cene. Drži se ideje da na svakom igraču koga kupi može da zaradi četiri puta više novca. Kad se transfer i realizuje, pola te sume će biti reinvestirano u tim, a pola će biti potrošeno na infrastrukturu u klubu i ostale dnevne troškove poslovanja. U idealnoj varijanti: prva sezona je za novog igrača privikavanje i učenje, druga je njegov najbolji fudbal, a treća već – prodaja.
Naravno, Markus Kreše je – to već nije više nikakva novost u svetu fudbala – reformisao i skauting službu, oslanja se na precizne podatke, ali sve ste to čitali mnogo puta i kad su drugi direktori u pitanju. Ali ne uspevaju svi ovako da se ponavljaju. Zato i ne čudi što se već sada pominje kao budući naslednik Maksa Eberla u Bajernu iz Minhena iliti kao novi sportski direktor Borusije Dortmund.
Mada, ako ovako nastavi, ta Borusijina pozicija drugog kluba Nemačke neće još dugo biti sigurna.
